AIM: start



FRI, 01 JUN 2001 03:59:53 GMT

Težak put prema Evropskoj uniji: poznati advokati i nepoznate sudije

Tirana, 31.05.2001.

Na Balkanu, kada se radi o procenjivanu sebe da li ti ide dobro ili loše, uvek se vrši poređenje sa susedima. Pošto je Hrvatska parafirala 14 maja Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, a pre nje je 9 aprila Makedonija takođe potpisala taj Sporazum, u Tirani su shvatili da je albanski put do tog sporazuma mnogo duži nego što se mislilo. Ustvari, stvaranje jedne radne grupe na visokom nivou na relaciji Evropska unija-Albanija, o čemu je doneta odluka na Samitu u Zagrebu, održanog 24 novembra 2000 godine, na kojemu su učestvovale zemlje EU i zemlje učesnice procesa Stabilizacije-Asocijacije, rezultiralo je da je nalik Sizifovom kamenu, kojeg Albanija treba da prenese na vrh planine nazvane Evropska komisija.

Tokom četiri meseca, gore pomenuta grupa se okupila u tri navrata u Tirani i Albanija se ponovo nalazi na podnožju planine, na kojoj treba da prenese kamen iznova. Albanija je snažno insistirala na Samitu u Zagrebu kako bi dobila obećanje o približnom vremenskom roku otvaranja pregovora, a nakon tog Samita se ogorčeno borila da to i ostvari tokom švedskog predsedavanja Evropskom unijom, koje se završava u junu, kako izgleda zajedno sa obećanjem.

Poslednji sastanak ove grupe, koji je održan 16-17 maja, može se reći da je bio pravo razočarenje za Tiranu. Ne samo zbog toga što ona nije uspela da ostvari svoj cilj da tokom švedskog predsedavanja isposluje datum za početak tih razgovora, već iz razloga što se Albanija sad nalazi u jeku predizborne kampanje za parlamentarne izbore koji će se održati 24 juna. Albanski ministar inostranih poslova Milo, nakon završetka radova te grupe, je tu deziluziju sažeo izjavom da između želje albanske vlade i odluke koju će doneti Generalni savet i sam Samit u Geteborgu sigurno postoji razlika, ali da to ne zavisi od nas. Izjava šefa albanske diplomatije odaje utisak da je albanska vlada mišljenja da je ona izvršila svoj deo zadatka za prevazilaženje ove faze početka pregovora.

Vladina koalicija leve većine je želela da na Parlamentarne izbore krene sa jednim međunarodnim uspehom, kao što je otvaranje razgovora sa EU, na čemu je investirala velika nastojanja i diplomatski kapital. Nepotpisivanje tog sporazuma zasigurno bi moglo da se iskoristi od strane opozicije tokom predizborne kampanje, da bi se kritikovala spoljna politika vladine koalicije, kao jedna od osetljivih tačaka za javnost. Tim povodom, opozicija je predstavila svoju izbornu poziciju stavom koji je izneo glavni organ Demokratske partije ''Rilindja Demokratike'', tj. da sa ovom vladom Albanija nema nikakvih šansi da potpiše sporazum sa EU.

Na prvom susretu grupe EU - Albanija, održanog 12 februara ove godine, predstavnica Evropske unije Catherine Day, zamenica generalnog direktora za odnose sa inostranstvom pri Evropskoj komisiji, je obećala da će susreti ove grupe biti put koji će voditi do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Međutim, na trećem susretu održanog 16-17 maja, ona je izgledala manje obećavajućom nego na prvom susretu. Ona je samo rekla da će njena komisija raditi na stvaranju izveštaja kojeg će predstaviti ispred 15 zemalja članica Evropske unije, ne pominjući ni rok kada će se završiti izveštaj te grupe. Nakon toga, treba čekati na ocene i sugestije svake države članice EU o putevima uspostavljanja odnosa sa Albanijom.

Na sva tri susreta grupe EU-Albanija, u centru pažnje su bila pitanja javnog reda i bezbednosti, zakonskog okvira carina ili poreza, kao i regionalne saradnje, polja za koja se realno može reći da je albanska vlada napravila izvestan napredak za ovih šest meseci i za koje je ona dobila povoljne ocene u izjavama raznih rukovodilaca država članica EU. Međutim, uslovi koji se postavljaju, a koji se kreću od meteorologije i zaštite okoline pa nadalje, uprkos značaju koje imaju ta pitanja, u Tirani se stvara utisak da ispunjavanje tih zahteva predstavlja veoma težak teret.

Nakon svih ovih nastojanja, u Tirani je još uvek nejasno koji su pravi razlozi zašto se u Briselu ne pali zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora za sklapanje Sporazuma o stabiliziciji i asocijaciji. Osnovno objašnjenje koje stalno pružaju predstavnici EU u radu gore navedene grupe je to da postoje tehnički kriteriji koje Albanija treba da ispuni za otvaranje tih pregovora. Međutim, u Tirani to ne izgleda tako ubedljivo kada se vrši poređenje sa njenim susedom Makedonijom, koja je potpisala sporazum na vrhuncu oružanog konflikta u toj zemlji i zabrinjavajuće nestabilnosti po čitav region, i kada je postalo jasno da nerešeni međuetnički problemi (jedan od klasičnih tehničkih kriterija EU) urgentno zahtevaju etnički dijalog, politički proces i političko rešenje.

Potpisivanje sporazuma između EU i Makedonije je pozdravljen u Tirani, ali ovde je to ocenjeno kao politički korak EU u cilju pružanja podrške jednoj državi u krizi. Isto objašnjenje pružaju zvanični krugovi u albanskom glavnom gradu i kada je reč o napretku EU u odnosima sa SR Jugoslavijom i Hrvatskom, gde se zapaža da je politički kriterij prevladao nad tehničkim kriterijima, posebno u slučaju Srbije, za koju se smatra da je do sada uradila veoma malo u pravcu demokratskih reformi u pravosuđu, privredi, vojsci itd.

Catherine Day je odgovorila jednim odsečnim ''ne'' na pitanje Tirane da li to EU koristi različit sistem vrednovanja za zemlje jugoistočne Evrope. S druge strane, koordinator EU za Pakt stabilnosti, Bodo Hombach, u nastojanju da uteši Albance, 21 maja u Tirani je kritikovao neke vlade u regionu koje ''su postale zavisne od ideje da navodno stoje malo bolje od drugih i da brže mogu preći put same do Evropske unije''.

U stvari, zahtevi koji se postavljaju Albaniji od strane delegacija koje dolaze iz Brisela sadrže polja, linije i probleme za koje je potreban vanredno dugi vremenski period ili koje su realno još uvek nerešene i u zemljama regiona koje su kandidati za članstvo u EU, ili koje su potpisale Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji.

Što više Brisel istrajava na tome da je to odlaganje vremena izazvano jednostavno tehničkim kriterijima, utoliko je manje ubeđena u to Tirana. To je osnaženo činjenicom da je jedan od stalnih zahteva evropskih delegacija, koji se upućuju Tirani, organizovanje slobodnih i demokratskih izbora. To je urađeno od strane Brisela i na pragu lokalnih izbora od oktobra prošle godine, to se čini i sada na pragu junskih parlamentarnih izbora. I predsedavajuća delegacije EU, Day, je ponovila 17 maja da je delegacija EU veoma zainteresovana za tok izborne procedure i da EU želi da oni budu u skladu sa međunarodnim standardima, dajući do znanja da stav EU zavisi od uspešnog toka izbora. Međutim, prema albanskom političkom kalendaru, takoreći svake godine ima neke vrste izbora u zemlji, što znači da svake godine mogu da se pojave žalbe i problemi u vezi sa njima.

Ali, najinteresantniji elemenat u nastojanjima Albanije za otvaranje pregovora sa EU oko sklapanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji je činjenica da su u bilateralnim odnosima posebne države EU izrazile njihovu punu podršku za otvaranje tih pregovora. Može se reći da su takoreći sve značajne države EU, Nemačka, Italija, Francuska, Velika Britanija, Grčka, itd. pružile njoj zvanična obećanja da će biti advokati Albanije za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. Ali, zahvaljujući ovoj podršci značajnih država EU, koje su njeni advokati, Albanija još uvek nije otkrila koje su realne prepreke i koje su sudije koje odlučuju.

AIM Tirana, Arjan LEKA