AIM: start



FRI, 01 JUN 2001 03:04:26 GMT

Optužbe na račun Zaštitnih trupa Kosova

Priština, 31.05.2001.

Jednog majskog jutra, policija Ujedinjenih nacija na Kosovu je objavila vest da je jedan visoki oficir Kosovskog zaštitnog korpusa uhapšen pod sumnjom da je učestvovao u ubistvu, kako izgleda politički motivisanom, pre godinu dana u južnom kosovskom gradu, Prizrenu. Početkom maja 2000 godine ubijen je Ekrem Rexha, bivši visoki oficir Oslobodilačke vojske Kosova, poznat pod ratnim imenom Komandant Drini, ispred njegove kuće u Prizrenu od strane nepoznatih napadača. Komandant Drini je ubijen u vreme dok je polazio na posao kao pripadnik zajedničkih administrativnih struktura, stvorenih od strane Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Na godišnjicu njegovog ubistva, organi reda su izdali saopštenje u kojem se navodi da je uhapšena jedna grupa ljudi u vezi sa tim ubistvom, a među osumnjičenima (i uhapšenima) je bio i general Sali Veseli, bivši visoki oficir OVK i aktuelno visoki oficir Zaštitnog korpusa Kosova, poluvojno- civilne organizacije koja je nasledila tu vojsku nakon njene demilitarizacije i transformacije.

Vest, koju je prvo potvrdio američki ured u Prištini, izazvala je veliku buru, posebno zbog činjenice što je među osumnjičenima bio upravo jedan od bivših kolega ubijenog, i to iz 'visokih vojnih krugova'. Zaštitni korpus Kosova se našao teško pogođenim ovim hapšenjem. Njihov komandant, Agim Čeku, je izjavio da je njegova organizacija ''ubeđena da je general Sali Veseli, uhapšen pod sumnjom da je umešan u ubistvu Ekrema Rexhe, nevin''. General Čeku je takođe rekao da je u slučaju generala Veselia međunarodna policija uhapsila pogrešnu metu, iznoseći ubeđenje da on nije uopšte umešan u to ubistvo. ''Oni su bili ratni drugovi, ali i u miru'', istakao je g. Čeku, dodajući da je i vest o ubistvu komandanta Drinija dobio upravo od g. Veselia. Polazeći od značaja ''ličnosti g. Veselia, unutar Zaštitnog korpusa Kosova je stvorena teška situacija'', izjavio je general Čeku, podvlačeći da njegova organizacija ''sumnja u objektivnost međunarodne policije''. Zaštitni korpus Kosova je istupio sa stavom da je hapšenje g. Veselia posledica delovanja određenih krugova koji ne žele jačanje ovih trupa. S druge strane, pak, američki ured u Prištini je pozdravio izvršena hapšenja, istovremeno podvlačeći da to ''neće imati negativnog odraza na ulogu Zaštitnih trupa Kosova''.

Ipak, Zaštitne trupe Kosova su se našle po ko zna koji put u 'samoodbrambenoj' poziciji. ''Jedina međunarodno priznata kosovska institucija'', ZTK, se suočavala sa kritikama i optužbama još od njenog utemeljenja, nakon procesa demilitarizacije i transformacije struktura bivše Oslobodilačke vojske Kosova. U većini slučajeva smatrane, kako se u ovdašnjoj štampi često navodi, unapred 'dežurnim krivcem', ZTK su posebno bile podvrgnute optužbama nakon izbijanja oružanih konflikata u Dolini Preševa u južnoj Srbiji, i posebno na severu Makedonije. Srpska je vlada stalno optuživala čelnike i pripadnike ZTK i bivše lidere OVK za slanje vojnika i naoružanja u cilju snabdevanja albanskih gerilaca u dolini Preševa, koji su sebe nazivali Oslobodilačka vojska za Preševo, Medveđu i Bujanovac. Rukovodioci ovih trupa nikada nisu negirali da su možda ''bivši borci OVK nastavili njihovu borbu među gerilcima u Dolini Preševa'', ali su negirali da ZTK imaju udela u organizovanju ili podršci ratu u tom regionu.

Optužbe su se, međutim, intenzivirale početkom oružanog konflikta u Makedoniji, gde su 'albanske vojne formacije' na neki način ''prisvojile'' naziv Oslobodilačke Vojske Kosova (UCK), nazvavši sebe Nacionalnom oslobodilačkom vojskom (skr. na albanskom: UCK). Međutim, za strukture bivše Oslobodilačke vojske Kosova sličnost u nazivu ''ne bi trebalo da bude dovoljan argument za optužbe''. Ipak, rukovodioci ZTK su bili primorani da se ponovo 'brane', posebno nakon informacija da je šef njihovog štaba u Prištini, general Gezim Ostreni, Albanac poreklom iz Makedonije, prešao u redove Nacionalne oslobodilačke vojske, da bi ubrzo postao prvi čovek glavnog štaba te vojske. General Čeku (komandant Zaštitnog korpusa Kosova) je odmah lišio funkcije g. Ostrenija i udaljio ga iz redova ZTK. I ovim povodom on je ponovio javni stav da ''ZTK podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Makedonije, ali istovremeno zahetva i ostvarivanje prava Albanaca u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici''. Međutim, on je ustvrdio da će svaki član Zaštitnih trupa Kosova, za koje budu postojali dokazi da je uključen u nasilne aktivnosti, biti udaljen. General Čeku ipak ''nije isključio mogućnost da su i drugi pripadnici ove organizacije involvirani u nasilne aktivnosti u Makedoniji ili u Dolini Preševa, međutim, za takve, rekao je on, neće biti mesta u njegovoj organizaciji''. G. Čeku je izgledao dosta nervozan nakon učestalih optužbi i posebno nakon učestalih kontrola mirovnih snaga, koje zajedno sa misijom Ujedinjenih nacija nadgledaju rad i delatnost ZTK. Izvori pri KFOR-u su naveli da prilikom vršenja nenajavljene kontrole ''veliki broj pripadnika ovih trupa nije zatečen na njihovim radnim mestima i da je to povećalo sumnje da bi oni mogli biti uključeni u nelegalne aktivnosti''. Komanda ovih trupa se ''našla uvređenom'' usled takvih ocena, čak i usled ignorisanja od strane međunarodnog faktora, kao n.pr. u slučaju hapšenja generala Sali Veselija, o čijem hapšenju su ZTK obaveštene od strane sredstava informisanja. General Čeku je započeo seriju susreta sa predstavnicima međunarodne zajednice ''da bi razjasnio kampanju protiv ZTK''. On je dobio 'uveravanja' od strane komandanta mirovnih snaga, norveškog generala Torstena Skiakera, kao i komesara policije Ujedinjenih nacija, Christophera Albistona, da ''ZTK uživaju punu podršku međunarodnih mehanizama''. Istovremeno, oni su podvukli da ''se ne mogu tolerisati pojedinci koji rade van određenih pravila''. G. Čeku je izjavio da je postigao izvesnu saglasnost sa međunarodnim predstavnicima da će ''ZTK postepeno napredovati i da će dobiti konkretnije zadatke, koje danas izvršava KFOR ili neko drugi''. Po njemu, ''stepen organizovanja je na takvom nivou da Zaštitne trupe Kosova mogu preuzeti još veću odgovornost od one koju imaju danas'', aludirajući tako na povećanje kompetencija i približavanje ove organizacije vojnim formacijama...

Međutim, izgleda da unapređivanje statusa ZTK treba da čeka na bolja vremena. Međunarodni zvaničnici nisi pristali na zahteve da se njihov status unapredi u okviru ustavnog okvira Kosova. One i dalje ostaju civilna organizacija, a njihovi komandanti izgleda da će morati i dalje da se 'bore' za očuvanje sadašnjeg broja tih trupa. Koncipirana isprva kao organizacija sa 3000 efektivnih trupa i 2000 rezervnih, ZTK se sada suočavaju sa zahtevima za demobilizaciju 2000 njenih pripadnika, ali i sa teškoćama razmeštanja na celom Kosovu i uključivanja pripadnika manjina. General Čeku je pozvao pripadnike nacionalnih manjina na Kosovu da se pridruže njegovoj organizaciji. Do sada, u sklopu Zaštitnih trupa Kosova je uključeno 116 pripadnika manjina, osim iz redova srpske zajednice, čije je uključivanje - barem kako se smatra u ovdašnjoj javnosti - onemogućeno od strane njihovih političkih lidera...

AIM Priština, Besnik BALA