AIM: start



THU, 31 MAY 2001 04:57:36 GMT

Doza sedativa pre glasanja

Kako je kriza u Makedoniji uticala na predizbornu kampanju u Bugarskoj

AIM Sofija, 29.05.2001.

Ako je za vreme svog četvorogodišnjeg upravljanja koalicija Udruženih demokratskih snaga (UDS) zabeležila neka neosporna dostignuća, ona su svakako na polju međunarodne politike. Dvadeset dana pre parlamentarnih izbora u Bugarskoj premijer Ivan Kostov ponovo je pribegao tom adutu učinivši iznenadnu posetu Skoplju. Da li će mu ova njegova misija doneti uspeh na izborima, to je drugo pitanje, ali je kako njemu, tako i njegovim konkurentima bilo jasno da će kriza u Makedoniji neminovno uticati na predizbornu kampanju i biti uključena u dnevni red predizborne borbe.

Komplikovanje situacije u Skoplju podudara se sa povećanjem napetosti pri kraju kampanje u Sofiji. A kada se poklopi nekoliko oblika napetosti, to obično izaziva kratki spoj. Zbog toga je Kostov pokušao da odigra ulogu izolatora koji bi ublažio strahovanja s obe strane granice i pretežno ove bugarskih građana. I naravno, da izvuče političke dividende u danima uoči izbora 17. juna.

Kostov je demantovao jednu od lansiranih u Sofiji verzija o odlaganju parlamentarnih izbora zbog krize u Makedoniji. Pre nedelju dana ovakva mogućnost se spominjala u bugarskim političkim krugovima jer su se povećala i strahovanja da situacija s one strane zapadne granice može da izmakne kontroli. Pored svega ostalog lideru UDS je jasno da vreme radi protiv stvari njegovog osnovnog konkurenta na izborima - Naconalnog pokreta Simeon II (NDS). Sociološke agencije zabeležile su blago opadanje poverenja prema caru i njegovoj formaciji što se objašnjava pre svega splasnulim entuzijazmom njegovih pristalica.

U takvoj situaciji odlaganje izbora izgleda kao perfektna varijanta za sve ostale velike političke aktere za koje NDS predstavlja opasnost. Međutim, posle svoje posete Skoplju Ivan Kostov je izjavio: "Do izbora preostaje isuviše malo vremena da bi se odlagali. Jedino da je scenario bio još crnji. ali se to više ne može dogoditi. U smislu - ne da se izbori odlože, nego da se Bugarska zaista suoči sa dosta ozbiljnijim izazovima. Ali ono u šta me ubedila situacija u Makedoniji jeste da ne postoji masovna osnova za prerastanje ovog konflikta u konflikt visokog intenziteta."

Poseta Kostova Makedoniji bila je odlično izabrana kao termin i kao poruka. On je iskoristio četiri dana odmora u Bugarskoj povodom 24. maja - Dana slovenske pismenosti, bugarske prosvete i kulture, kada je obim značajnijih vesti prilično sužen. Tako se Kostov pretvorio u vest broj 1 na svim televizijama. On je iskoristio trenutak da bi se pojavio u ulozi mirotvorca koji pomaže za rešavanje konflikta. A takođe i čoveka koji je pozvan da smiri situaciju, koji je prekinuo svoju predizbornu kampanju da ne bi dopustio da Bugarima preti neka opasnost.

"Bezbednosna politika jedne države zahteva da se ne mimoilazi nijedan signal o tome da se pojavljuju novi rizici ili opasnosti. Neophodno je da se što je moguće dalje od granica zemlje i što je moguće ranije preventivno utiče da bi se kriza držala pod kontrolom, da ne bi u nekom kasnijem trenutku ugrozila bezbednost naše zemlje", izjavio je Kostov pre no što se ponovo vratio u predizbornu kampanju.

Opet u istom duhu bile su i akcije ministra odbrane Bojka Noeva. On je preuzeo ulogu tako neophodne tablete za smirivanje uzrujanih birača. Noev je u više navrata informisao da Bugarskoj ne preti vojna opasnost niti postoji opasnost da na bugarsku stranu granice padaju granate. Njegove kolege su takođe smirivale građane da ne postoji opasnost od izbegličkog talasa prema Bugarskoj.

Za sada ostale političke snage odbijaju da uključe "makedonsko pitanje" u svoju predizbornu borbu. Za neke od njih su debate posvećene međunarodnim temama apriori izgubljene bitke zbog neospornih dostignuća kabineta UDS u vezi sa otpočinjanjem pregovora o članstvu u EU i ukidanjem viza za Šengenske države. Zbog toga one se radije usredsređuju na ekonomske i socijalne teme.

"Ne smatramo da se oni (problemi Makedonije) mogu i moraju koristiti u predizborne svrhe. Mi ćemo se distancirati od korišćenja tog pitanja u predizbornoj borbi", izjavio je predsednik Atlantskog kluba Solomon Pasi koji je jedan od prvih na listama NDS. Nezavisno od toga Pasi je pohvalio akcije premijera Kostova za vreme njegove hitne vizite Skoplju da bi se sreo sa predsednikom Borisom Trajkovskim, premijerom Ljupčom Georgievskim i liderima dve albanske partije, nazvavši ih "državničkim ponašanjem".

Sve šire se zastupa stav koji je u više navrata lično izrazio car Simeon II o kontinuitetu spoljne politike i nastavljanju dosadašnjeg puta. Sigurno učešće njegovog pokreta u budućem upravljanju zemlje garancija je da neće doći do promena u odnosu prema Makedoniji. Taj stav glasi da Bugarska kategorički odbija ideju o federalizaciji ili podeli Makedonije. Takav je uostalom i stav niza istoričara i politikologa iz najbližeg okruženja ostalih osnovnih političkih snaga.

Oglašena pozicija svih osnovnih političkih partija za članstvo Bugarske u NATO sve više će učvršćivati bugarsku poziciju o nemešanju u konflikt u Makedoniji za račun poziva na jačanje učešća međunarodne zajednice. "Makedonija - mirna i jedinstvena država", sudeći prema do sada oglašenim pozicijama osnovnih političkih aktera, to je želja bugarske političke elite.

Georgi Filipov (AIM)