AIM: start



TUE, 29 MAY 2001 13:01:16 GMT

Kako se čuva filmsko nacionalno blago

Filmovi u bunkerima bez krova

AIM, Beograd, 29. 5. 2001.

Tokom bombarovanja Beograda 1999. godine oštećen je deo filmskog materijala koji čuva Jugoslovenska kinoteka. Osećajući se zbog toga odgovornom prema filmskoj baštini, svetska javnost poslednjih nekoliko meseci pokušava da raznim akcijama ublaži ovu štetu i da ujedno poboljša uslove u kojima se čuva peta po veličini filmska kolekcija na svetu a treća u Evropi. Ta svetska inicijativa i pažnja usmerena Jugoslovenskoj kinoteci, podsetila je nadležne u državi da počnu da razmišljaju kako rešiti problem zgrade Kinoteke, konkretno, smeštaja te važne i vredne svetske filmske kolekcije koja se nalazi na jugoslovnskoj teritoriji. Ovaj problem aktuelan je dvadesetak godina.

Na nedavno održanom Kongresu svetske federacije filmskih arhiva (F.I.A.F) održanom u Rabatu odlučeno je da se Jugoslovenskoj kinoteci hitno pomogne, prvi radni sastanak zakazan je za 7. juli u Beogradu, pokrenuta je inicijativa da se zapaljivi filmski fond prebaci na nezapaljive trake, odlučeno je da se UNESKU prosledi procena štete nastala tokom NATO bombardovanja, očekuje se da će ova svetska organizacija pomoći Kinoteku, i dogovorno je da do kraja godine sve kinoteke po svetu jednodnevni prihod upute Jugoslovenskoj kinoteci. "Sve ove odluke će, siguran sam, biti realizovane i pomoćiće da mi, pored vrednosti i veličine kolekcije, i po uslovima u kojima radimo budemo na svetskom nivou. Već je izuzetna pomoć inicijativa da filmski materijal snimljen na nitratnoj, zapaljivoj traci, presnimimo na sigurnu traku" kaže Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke.

Kinoteka ima oko 8000 filmova na nitratnoj traci na kojoj je snimano do pedesetih godina prošlog veka. Čuvaju se u specijalnim bunkerima.Tokom bombardovanja pala je bomba na jedan bunker, nije eksplodirala, ali ga je svojom težinom probila. Zatim su pale kiše i natopile 100.000 kutija sa negativima. Dinko Tucaković, direktor Muzeja Jugoslovenske kinoteke, kaže da su godinu i po rada upotrebili da spasu taj materijal. Smestili su ga u ionako prenatrpan prostor zgrade u Kosovskoj ulici, i na desetak mesta u gradu. Ni jedan od tih prostora nema odgovarajuće uslove za čuvanje filmskog materijala. Na konferenciji za novinare održanoj povodom završetka spašavanja natopljenog materijala, Radoslav Zelenović uporedio je Kinoteku sa Titanikom: "Pitanje je da li ćemo da naletimo na greben i da potonemo ili ćemo da nastavimo da plivamo".

Oštećeni bunker je zatvoren, ali, pitanje je kada će imati odgovarajuće uslove, temperaturu i vlažnost pre svega, za čuvanje filmskog materijala. "Predstavnike F.I.A. F-e koji će doći u junu u Beograd, upoznaćemo sa uslovima kojim raspolažemo i, pitaćemo ih da li mogu da nam pomognu. Napomenućemo da bi i nova zgrada bilo adekvatno rešenje tog problema" kaže gospodin Zelenović. To je ujedno i odgovor na pitanje da li Svetska federacija arhiva, ili neka druga svetska asocijacija, može da pomogne, finansijama ili na neki drugi način, Kinoteci da dobije zgradu.

I pre nego što je u sadašnju zgradu Kinotke unet matrijal iz bunkera, ona je bila prenatrpana. Prostor u Kosovskoj je odavno premali za osamdeset hiljada kopija, odnosno 125 miliona metara filmske trake koliko broji kolekcija. Ništa o toga se ne čuva na odgovarajući način. Ove godine Jugoslovenska kinoteka dobila je nekoliko velikih donacija. Francuski kulturni centar podario je Jugoslaviji 1100 naslova, 16 milimtarski projektor i 1000 knjiga, Kanada je poklonila 350 filmova svoje produkcije medju kojima je i animirani "Susedi" Normana Majlera nagradjn "Oskarom", Rumunska kinoteka je poklonila 60 minuta dokumenta o životu kraljice Marije i Aleksandra... Jugoslovenska kinoteka je te poklone doživela kao posebnu čast i još jedan dokaz ugledu koji ima u svetu, ali i kao problem gde da smesti poklone. "Te donacije nisu naivna stvar, možda se to ne zna, ali zahvaljujući njima, Jugoslovenska kinoteka je postala mesto sa najviše francuskih odnosno kanadskih filmova van teritorija tih zemalja. A institucija kojoj su ukazali toliko poverenje, ima problem kako da fizički sačuva svoje filmove" kaže za AIM Tucaković: "Muzejski materijal je u garderobi, na galeriji, to nisu mesta za čuvanje, ali mi više nemamo gde da ga držimo."

Država je Jugoslovnskoj kinoteci, dakle nacionalnoj ustanovi, 1992. godine namenila svoju zgradu u Uzun Mirkovoj 1 u Beogradu, bivšu zgradu Zavoda za patente i, po proceduri, ustupila je Skupštini grada. Tri godine nakon toga, grad je tu zgradu uveo u posed Jugoslovenske kinoteke. Država je namenila i 15 miliona dinara za uredjenje s tim da Grad da isto toliko, ali je do Kinoteke stigla samo jedna trećina državinog novca. Tucaković podseća da po projektu "ta zgrada ne bi bila samo depo za filmove, imala bi dve bioskopske sale, čitaonicu, restoran, podzemnu garažu, eksterene liftove, u njoj bi bile i druge institucije koje se bave filmom, bio bi to nacionalni filmski centar.I, dok se preganjalo šta i kako da se uradi sa dobijenim novcem, odleteo je krov, pa za vreme neke oluje i njegov limeni deo, i na kraju su gradnjom šoping centra tik uz zgradu, temelji propali 30 cm. Mi smo sav dobijni novac upotrebili na podizanje temelja. Onda je došlo vreme kada je grad bio opozicija državi, država je dala novac a grad svoj deo nije hteo zato što smo mi državna institucija a ne gradska i, radovi su stali. Pa je onda neko rekao da je najbolje da se zgrada sruši i da se sagradi ista, ukratko, vrtimo se oko mrtve tačke.." Zatim je na sednici Gradske skupštin 2. juna prošle godine odlučeno da se zgrada vrati u državni posed o čemu, Kinoteka ni do danas nije zvanično obaveštena.

Trenutna situacija je sledeća. Novi republički ministar kulture Branislav Lečić, je obećao da će se zauzeti kod nadležnih u Saveznoj vladi da se zgrada vrati kinoteci. Čelni ljudi ove ustanove veruju da da nova vlada zna šta znači kad se muzejski materijal nalazi u nemuzejskim uslovima, kao i da zna da inicijative iz sveta ne mogu biti sprovedene bez pomoći iznutra.

Od nedavno Kinoteka ima internet prezentaciju. Na njoj je predstavljena kolekcija, svi relevantni poaci o ustanovi i - projekat nove zgrade, dolične petoj kinoteci na svetu. Za sada je to samo na internetu.

Sonja Ćirić (AIM)