AIM: start



THU, 24 MAY 2001 01:17:45 GMT

Ustavni okvir Kosova - nezadovoljni i Albanci i Srbi!

Priština, 22.05.2001.

Kosovo neće imati ustav, barem ne za vreme dok bude pod upravom zvaničnika Ujedinjenih nacija. Umesto ustava ono je 'dobilo' ''Ustavni okvir'', koji je potpisan kao jedna od uredbi Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Šef ove misije, bivši danski ministar odbrane Hans Haekkerup je odmah nakon povratka iz sedišta Ujedinjenih nacija u Nju Jorku okupio političke predstavnike Albanaca i Srba na Kosovu. On se ipak nije toliko posavetovao sa njima niti pak raspravljao o već donetoj odluci, tj. da će ''Kosovo imati ustavni okvir, koji mu obezbeđuje suptancijalnu autonomiju, kao što je to predviđeno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija''. Istog dana on je posredstvom svih medija koji funkcionišu na Kosovu objavio sadržaj tog dokumenta i proglasio datum održavanja opštih izbora, koji će se u skladu sa tom odlukom održati 17 novembra ove godine. Ustavni okvir ne predviđa ni pravo naroda Kosova za održavanje referenduma na kraju prelaznog perioda, a kojm bi se odredio budući politički status Kosova. Iako je već odranije bio poznat takav stav, ipak ta vest je odjeknula kao 'bomba' u ovdašnjoj javnosti, a s druge strane izgleda da je ta odluka produbila inače ''hronično nejedinstvo albanskih lidera''. I konferencija za štampu sazvana tim povodom od strane administratora Haekkerupa i tri glavna lidera kosovskih Albanaca, Ibrahima Rugove iz Demokratskog saveza Kosova, Hashima Thacija iz Demokratske partije Kosova i Ramusha Haradinaja iz Alijanse za budućnost Kosova, bila je prožeta polemičkim tonovima, oštrim izjavama uglavnom između albanskih lidera. Iako su dvojica od njih, Ibrahim Rugova i Ramush Haradinaj, izrazili svoje rezerve, ipak su se usaglasili sa predloženim ustavnim dokumentom ''zbog političkog procesa koji treba da ide dalje''. S druge strane, predsednik Demokratske partije Kosova, Hashim Thaci, se usprotivio tom dokumentu koji u sebi ne uključuje pravo naroda Kosova na referendum. On je otišao i dalje ističući da je ''ovaj dokument prvo odobren u Beogradu, tek zatim u Nju Jorku, da bi se vratio u Prištini gde su ga usvojili dvojica albanskih predstavnika i predstavnica srpske zajednice''. G. Haekkerup je odbacio tvrdnje da je ''dokument odobren u Beogradu'', dok su dva albanska lidera izjavili da ''tvrdnje g. Thacija označavaju početak predizborne kampanje''. Polemike su se prenele i među njihovim partijskim sledbenicima, koji su otpočeli sa optužbama i protivoptužbama u kojima su padale i teške reči. Oni koji su otvoreno podržali dokument optuživani su za nepodržavanje nezavisnosti Kosova, dok su drugi optuživali svoje protivnike za 'politički folklor'. Nekoliko nastojanja studentskih grupa i udruženja, bliskih strukturama bivše OVK, za održavanje protesta su propala zbog malog odaziva građana...

Ipak, albanske političke partije, uprkos rezervama i protivljenjima, su istupile sa stavom da neće sprečavati proces priprema i održavanja opštih izbora, ističući da ih je upravo pitanje izbora 'primoralo' da se pomire sa ustavnim okvirom. Njegovo potpisivanje kao ''uredbe'' Misije Ujedinjenih nacija je obrazlagana kao jedina mogućnost za usvajanje tog dokumenta pošto, kako je izneo sam administrator UN za Kosovo Hans Haekkerup, ''sve na Kosovu funkcioniše na osnovu uredbi, pošto je to jedini put određen Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija''. Međutim, uprkos takvom obrazloženju, izgleda da je ova ''uredba'' predstavljala kompromis između međunarodnih zvaničnika i kosovskih lidera za spašavanje situacije i za opravdavanje ''neuspeha kosovskih lidera i eksperata''. A ''neuspesi'' nisu mali. Prema usvojenom dokumentu Kosovo će imati svoj parlament, vladu, predsednika (kojeg će birati parlament), vrhovni sud; ali neće imati ustavni sud, Zaštitne trupe Kosova nisu dobile neki poseban status (koji bi unapredio njihov sadašnji položaj), a nema ni referenduma. Haekkerup je naveo da tokom njegove posete Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ''nije naišao ni na koga iz međunarodne zajednice koji bi pružio podršku uključivanju referenduma u ustavni dokument''. Međutim, on je pokušao da ublaži nezadovoljstvo predstavnika kosovara ističući da je ''volja naroda'' uvrštena u tekst dokumenta, kao jedan od elemenata za rešavanje definitivnog političkog statusa Kosova. To, ipak, nije bilo dovoljno za predstavnike Albanaca, koji su se nadali da će im se to pravo svakako priznati i iz razloga što je ono bilo uvršteno u završnom dokumentu Konferencije u Rambujeu, na koju se poziva i Rezolucija 1244 Saveta Bezbednosti, usvojena na pragu okončanja vazdušne kampanje NATO protiv ciljeva jugoslovenske vojske.

Javne rasprave oko dokumenta su postale veoma oštre uprkos činjenici da su one bile mnogo smirenije pre njegovog usvajanja. Dokumentu su se oštro usprotivili i predstavnici srpske zajednice koji su izneli stav da njime ''Hans Haekkerup usmerava Kosovo prema nezavisnosti''. Predstavnici Srba su optužili g. Haekkerupa da je ignorisao sve njihove predloge. Međutim, g. Haekkerup je izneo stav o potrebi uspostavljanja ravnoteže između zahteva Albanaca koji nisu usvojeni i zahteva Srba za pravo veta. Srbi, rekao je on, će imati deset mesta u Parlamentu Kosova, u kojem će se 100 poslanika birati u izbornom procesu po proporcionalnom sistemu, dok će se još deset mesta ostaviti za druge manjinske nacionalne zajednice. Nezadovoljni ovim tretmanom, srpski predstavnici na severu Kosova su najavili radikalnije akcije, čak i ''biranje svog predsednika i drugih državnih organa''. Nije prošlo mnogo vremena, a iz Beograda je stiglo svojesvrsno ''blagosiljanje'' takvih zahteva u vidu predloga srpskog zamenika premijera Nebojše Čovića da se ''pitanje Kosova može rešiti njegovom podelom u dva entiteta, srpski i albanski''.

''Nakon usvajanja ustavnog okvira Kosova, jugoslovenski zvaničnici treba da preduzmu snažnu diplomatsku akciju da bi ublažili štetne efekte po kosovske Srbe'', istakao je u međuvremenu advokat Aleksandar Simić, član ekspertske radne grupe za stvaranje tog dokumenta.

Obe strane se žale zbog štetnih efekata dokumenta za realizaciju njihovih aspiracija, dok su stavovi podeljeni što se tiče učešća na opštim izborima zakazanih za 17 novembar ove godine. Albanci tvrde da posredstvom izbora mogu nadomestiti njihov neuspeh oko važnih pitanja ustavnog okvira, dok se Srbi plaše da bi izlaženjem na izbore mogli potpomognuti ''nezavisnost Kosova'' i upravo to je strašilo kojim ih njihovi lideri drže daleko od integracije i učešća u zajedničke administrativne strukture.

AIM Priština, Arbnora BERISHA