AIM: start



SAT, 19 MAY 2001 12:26:40 GMT

Kosovo - raj za šverc

Priština, 18.05.2001.

Ako jedan visoki zvaničnik UNMIK-a javno izjavljuje da je Kosovo postalo raj za ilegalnu trgovinu, onda ta pojava mora da je dobila veoma ozbiljne razmere. To iz razloga što, osim kada je reč o nasilju za koje se pretpostavlja da je vršeno iz političkih ili etničkih motiva, zvaničnici UNMIK-a uvek nastoje da predstave kosovske tokove u mnogo pozitivnijem svetlu nego što su to u stvarnosti svakodnevnog života. Međutim, domaći eksperti su odavno upozorili da ilegalna trgovina može postati kancerozna bolest ne samo za privredu, već i za kosovsko društvo. Kosovu još uvek nisu otvoreni izgledi za ekonomski razvoj, a s druge strane ove se godine očekuju velike teškoće u realizaciji dela budžeta iz domaćih prihoda. Dali vlasti preduzimaju mere u skladu sa ozbiljnošću situacije? Retko ko od kosovara bi rekao: da. Dali je ilegalna trgovina dobila krila kako u svojoj boljoj organizaciji, tako i u povećanju obima roba koje ilegalno ulaze na Kosovu? Skoro svo kosovari bi rekli: da. Početkom ovog proleća UNMIK je postavio kontrolne punktove za izlazak i ulazak roba na granici sa Srbijom. Uprkos nastojanjima, protok i švercovanje roba je povećano, čak mnogo više nego pre uspostavljanja kontrolnih punktova na tom delu granice.

O ovim se stvarima znalo od početka, a u poslednje vreme to dokumentuju sami zvaničnici i akteri koji se bave tim poslovima. Pod uslovom anonimnosti, javno su počeli da govore i neki albanski biznismeni. I dok visoki policijski zvaničnici, ne isključujući pojavu kao takvu, traže konkretne dokaze, izvori iz nižih policijskih izvora privatno otkrivaju stvari koje potvrđuju javne pretpostavke o velikim zloupotrebama i ilegalnoj trgovini koje nanose teške štete privredi Kosova, uključujući tu i budžet. Polazeći od njihovih procena, može se zaključiti da su finansijske mogućnosti Kosova za obezbeđivanje sigurnijeg i stabilnijeg budžeta i za veći doprinos oživljavanju privrede mnogo veće. Međutim, između ostalog, potrebno je obezbediti jednake uslove poslovanja za sve privredne subjekte, dakle i jednak tretman svih prilikom uvoza roba na Kosovu. Neko plaća porez u visini od 15 odsto od vrednosti robe, neko drugi ne plaća. Neko plaća carinu 10 odsto, neko ne plaća uopšte. Za ilegalnu trgovinu i šverc roba koriste se i zvanični putevi ali i drugi. Međutim, i kada se ništa ne plaća zvaničnim kosovskim organima, neko drugi svakako uzima svoj deo za švercovanje roba na Kosovu.

Nakon poznatih zloupotreba sa robom koja ulazi iz Makedonije, akutni problem su već postale i zloupotrebe na ulaznim punktovima iz Srbije, delimično i iz Crne Gore. Albanski biznismeni su izneli da se za robu koja iz Makedonije ulazi na Kosovo preko Srbije, srpskim zvaničnicima se plaća taksa od tri odsto vrednosti robe. U Leposaviću ili Zubinom Potoku, gde roba stiže u pratnji srpske policije, kontrolu preuzimaju takozvani ''Čuvari mosta'', polulegalna srpska policijska služba koja kontroliše severni deo Kosova. Na određenim punktovima na liniji razgraničenja teritorije koju oni kontrolišu, oni robu predaju albanskim biznismenima. Nema takse niti carine koje bi ubirale Srbija i Crna Gora prilikom ulaska roba na njihovoj teritoriji. Ali, taksa se plaća ''Čuvarima mosta'', u zavisnosti od vrste robe, od hiljadu do 6 hiljada i 500 DEM za jedan šleper ili cisternu. Maksimalna suma se plaća za naftu i njene derivate. Za kafu i cigarete, za koje se mora platiti i akciza UNMIK-u, cena šverca je mnogostruko veća. Špekuliše se da se za jedan šleper sa cigaretama plaća od 40 do 55 hiljada nemačkih maraka. Ako u toku jednog dana uđe nekoliko desetina cisterni sa naftom, onda je lako izračunati za koju sumu se nanosi šteta kosovskoj privredi ili koliko dobijaju ilegalni trgovci. Neki su procenili da se radi o stotinama miliona nemačkih maraka godišnje. Ima i nepotvrđenih informacija da sa teritorije koju kontrolišu Srbi, robu do mesta istovara prate drugi policajci, i to za 500 do 1000 nemačkih maraka.

Konstatovani su i mnogi slučajevi švercovanja i od strane nevladinih organizacija, koje su kao humanitarne organizacije oslobođene od raznih taksi prilikom dovoženja roba na Kosovu.

Ilegalna trgovina iz Makedonije je pojava odranije i jedne je druge vrste. Tu šverc pokušava iskoristiti olakšice predviđene sporazumom između Beograda i Skoplja, potpisanog pre nekoliko godina, prema kojem se za robu poreklom iz Makedonije treba platiti samo carinska služba, t.j. jedan procenat od vrednosti robe. UNMIK uvažava taj sporazum, što znači da za robu poreklom iz Makedonije, Srbije i Crne Gore nema carinskog nameta. Za robu iz svih drugih zemalja carina je 10 odsto. Ilegalni trgovci vrše nastojanja da carinskoj službi Kosova i robu poreklom iz drugih zemalja predstave kao robu makedonskog porekla. Iz tog razloga, u Makedoniji su stvorene posebne službe za menjanje ambalaže, centri za falsifikovanje ili pak kanali za obezbeđivanje lažne dokumentacije od strane određenih zvaničnih makedonskih organa. Tako, često izgleda kao da je Makedonija veliki proizvođač i izvoznik nafte, banana i mediteranskog i tropskog voća. Direktor carina Kosova, Ylber Rraci, je ovih dana izjavio da je tokom prva četiri meseca ove godine otkriveno oko 200 lažnih sertifikata koje su izdali makedonski carinski organi, i to samo za naftu i njene derivate. Lažni sertifikati se izdaju i za druge vrste roba. Za to falsifikovanje, samo tokom ove godine, trgovci su kažnjeni sa 1 milion i 100 hiljada nemačkih maraka. To su oni slučajevi koji su otkriveni.

Ipak, dok na granicama sa Makedonijom i Albanijom ima nastojanja za smanjivanje ilegalne trgovine ili za njeno stavljanje pod kontrolom, na punktovima preko kojih ulazi roba iz Srbije se beleže negativni tokovi. Zbog zaoštravanja kontrole na granici sa Makedonijom i Albanijom, nakon zatvaranja granice Makedonije u 2-3 navrata i proširenja mogućnosti za šverc iz Srbije, poslednjih meseci i nedelja ilegalna trgovina je orijentisana prema ulaznim punktovima na Kosovu iz Srbije. Ovi tokovi su se slučajno podudarili sa nastojanjima za uspostavljanje kontrolnih punktova za ulazak-izlazak roba i na granici sa Srbijom. Tako, Leposavić je poslednjih meseci postao glavni centar za švercovanje roba na Kosovu.

Kada je UNMIK postavio kontrolne punktove na granici sa Srbijom, kosovski Srbi ili oni sa druge strane granice su blokirali puteve koji vode prema Kosovu. Barikade su obrazlagane opasnošću odvajanja Kosova od Srbije, iako je UNMIK u više navrata objašnjavao da nije reč o carinskim kontrolnim punktovima, već da se radi o ubiranju poreza na promet i da međunarodna administracija nema za cilj da naruši jedinstvo carinskog sistema Srbije. Međunarodni zvaničnici sada tvrde da su kontrolni punktovi sa Srbijom već zatvoreni, pošto zbog blokada puteva ionako nema protoka roba. Međutim, izvori koji poznaju i prate ove stvari, ocenjuju da se protok roba na tim prelazima samo povećao i da svakodnevno iz Srbije na Kosovu ulazi švercovana roba u vrednosti od 2 do 3 miliona nemačkih maraka, bez plaćanja carine, poreza i akcize u budžet Kosova. Kao što je rečeno, ilegalnu trgovinu kontrolišu ''Čuvari mosta'' koji usko sarađuju sa albanskim biznismenima i ilegalnim trgovcima (švercerima). Dugi redovi šlepera i cisterni koji prelaze kroz srpske barikade na severu Kosova mogle bi se uočiti čak i iz svemira kao neki Kineski zid. Za ilegalnu trgovinu (šverc) nema barikada. Međutim, neko uporno zatvara i oči i uši.

AIM Priština, Fehim REXHEPI