AIM: start



THU, 10 MAY 2001 23:18:54 GMT

Kragujevac

Kad deca uzmu palice

Prema podacima kragujevačkog MUP-a maloletnici su samo tokom prošle godine počinili 261 krivično delo.

AIM, Beograd, 10.5.2001.

Grupa od oko 500 učenika sedmih i osmih razreda dve kragujevačke osnovne škole obeležila je nedavno kraj košarkaškog prvenstva osnovaca masovnom tučom u kojoj se nije prezalo ni od noževa, palica štangli, kamenica. Posledice ove "dečje igre" je naprsla lobanja jednog dečaka, dok je više učenika zatražilo lekarsku pomoć u Kliničko bolničkom centru. Konkretan povod, ovog velikog incidenta, sa umalo tragičnim posledicama, je odluka organizatora košarkaške utakmica kojom se završavalo gradsko prvenstvo osnovaca, da se finalni sportski susret održi bez publike zbog lošeg iskustva u ranijim takmičenjima.

I mada je održavanje finala zakazano radnim danima, skoro tajno, objavljivanja termina u kome će se održati sportski susreti, učenici su se pojavili na tribinama sportske hale "Jezero", spremni da bodre svoje drugove. Odluka organizatora, da zbog dolaska publike, otkaže utakmicu, izazvala je protest i bes učenika, što je dovelo, do skoro, tragičnog epiloga. Prema izjavi jednog nastavnika već prilikom napuštanja sportske hale učenici su počeli da vade palice, štangle i jurišaju na dečake iz "drugog tabora" .

Ovom masovnom tučom samo je potvrdjeno nešto što je poodavno primećeno u Kragujevcui drugim gradovima Srbije: zabrinjavajući stepen agresije i negativne energije sa kojom su maloletnici "razračunavaju" medju sobom. Nastavnik Branko Krsmanović, koji je bio sa učenicima, ocenio je da je "sukob učenika imao karakteristike hanibalizma", pitajući se da li to "stasavaju generacije koje svoje idole traže u mafijaškom miljeu i da li će Kragujevac kao siromašan grad postati srpski Bronks". Zorica Krstić zadužena za maloletničku delikvenciju u kragujevačkom MUP-u kaže da su tokom prošle godine, prema podacima MUP-a, maloletnici izvršili 261 krivično delo. Doduše u poredjenju sa predhodnim godinama to nije značajno povećanje, ali ono što zabrinjava, je povećanje broja teških krivičnih dela koja vrše maloletnici: "Sve je veći broj maloletnika koji vrše teška krivična dela, ubistvo, razbojništvo i teške kradje. Sve ih više dolazi na najrazličitije načine u sukob sa zakonom. Vidite mladića sa bebi facom, negovanog lepo obučenog, koji je počinio teško krivično delo", kaže Krstićeva.

Uz upozorenje da maloletnici u svojim obračunima sve više upotrebljavaju vatreno naoružanje, palice, čoke, lance i kamenice, naša sagovornica smatra da to dovoljno govori o stepenu agresije kod mladih: "Kada maloletnici dodju u sukob sa zakonom to je znak da je došlo do velikih propusta u društvu i porodici.Policija ima represivnu ulogu kada je mlad čovek već došao u sukob sa zakonom, a najviše su zakazali porodica i škola, koja jedva ima više i obrazocvnu ulogu.O vaspitnoj i da ne govorimo. Roditelji u trci za zaradom i obezbedjenjem egzistencije porodice, zapostavljaju decu i nemaju dovoljno vremena za njih. Prepušteni sami sebi sa viškom slobodnog vremena mnogi mladi se sukobljavaju sa zakonom, postaju vinovnci teških krivilčnih dela.

Školski psihilog Milijada Živić Ilić upozorava da je period koji je za nama očigledno ostavio dalekosežne i ozbiljne posledice na mladu generaciju i da se u tim vremenima niko na ozibiljan i sistematičan način nije bavio problemima maloletnika. Njena je procena da je nasilje kojim su deca bila okružena sa televizijskih ekrana, u školi, na ulici, sportskim terenima i u porodici, koja je potpuno razbijena, logično dovelo do pojačane agresivnosti kod dece: "Kod dece se povećana agresivnost pomera pomera na slabije od sebe.To govori o ispoljavanju nemoći i bespomoćnosti i nesigurnosti. U takvim uslovima problem povećane agresije kod dece mogao bi se rešiti programima prevencije protiv nasilja, droge, alkohola i drugih devijantnih oblika ponašanja.Posebno, putem socijalnih projekata kojima bi društvo i škola uključili mlade ljude da kroz pomoć hendikepiranima, starima i bolesnima razvijaju svoju socijalnu senzitivnost za druge i oplemene svoju ličnost.

Kritikujući "samo takmičarski duh koje naše društvo razvija bez saosećanja za druge", naša sagovornica ističe pozitivan primer učenika osnovne škole "Dragiša Luković" i Prve kragujevačke gimnazije koji saradjuju i druže se sa mališanima smeštenim u Domu za decu bez roditeljskog staranja "Mladost": "Živimo u gradu u kome ima mnogo nesrećnih, bolesnih i napuštenih kojima je potrebna pomoć i podrška drugih ljudi. I odista bi tu vrstu programa morali osmisliti i ostvariti, ako mislimo na budućnost naše dece i njihovo koliko toliko noramlno odrastanje".

Deca su decenijsku krizu bez sumnje najteže podnela. Odrastanje u bedi i ratovima, ratnim pokličima, pobedničkim svakodnevnim izveštajima sa ratišta, pa još sve začinjeno turbofolkom i zvezdama kriminala ima svoju cenu. Deca je već plaćaju a duga ima i za budućnost. Za neke od njih je već kasno. Sa malo godina duboko su uplivali u kriminal, drogu ili agresiju. A Srbija na žalost ni danas nema dovoljno vremena za njih. Uz maurluk se budi iz nekog lošeg višegodišnjeg sna u kome od brige za budućnost Miloševića izmedju ovdašnjg ili zatvora u Hagu, ne vidi spostveno potomstvo, udeljujući im na kašičicu normalan život i kakvu takvu perspektivu.U Kragujevcu mališani barataju noževima i Palicama. U jednom beogradskom domu za maloletne delikvente sedam dečaka mladjih od 15 godina već je počinilo najsurovija ubistva.

Olivera S. Tomić (AIM)