AIM: start



MON, 07 MAY 2001 15:50:10 GMT

Dobija li Kosovo ustav

Uzbuna u Beogradu

Najavljeno donošenje najvišeg pravnog akta obezbedjuje Pokrajini visok stepen državnosti i znatno smanjuje mogućnost multietničnosti na kojoj su dosad insistirali medjunarodni dokumenti

AIM, Beograd, 7. 5. 2001.

Zvanični Beograd u najjačem sastavu kreće u ponedeljak 7. maja u SAD da pokuša da spreči usvajanje najavljenog ustava Kosova kojim bi ta Pokrajina faktički dobila sve elemente državnosti. Najpre je bilo predvidjeno da samo predsednik SRJ Vojsilav Koštunica krene preko okeana da u Njujorku primi nagradu "državnik godine" od ugledne američke nevladine organizacije Institut Istok-Zapad, da se sretne sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom, a zatim da ode u Vašington gde bi se sreo sa državnim vrhom SAD. U medjuvremenu se sa najvišim pravnim aktom Kosova dogodilo sledeće: radna grupa za izradu dokimenta nazvanog "pravni okvir za privremenu samoupravu", u kojoj medjunarodni predstavnici čine većinu, odbila je svih deset amandmana predstavnika kosovskih Srba, dok su prihvaćeni svi državotvorni zahtevi Albanaca – izuzev da se u dokument unese odredba o referendumu kojim bi se odredio konačni status Kosova.

Danac Hans Hakerup, šef medjunarodne civilne uprave na Kosovu, najavio je da će do 5. maja sam proglasiti dokument usvojenim ukoliko ne bude konsenzusa Srba i Albanaca. REAKCIJA:Vlast u Beogradu je brzo reagovala: prekinuto je redovno zasedanje Skupštine Srbije i 4. maja održana je vanredna sednica na kojoj je jednoglasno usvojena "Rezolucija o stanju na Kosovu i Metohiji i položaju srpskog naroda i pripadnika drugih nealbanskih zajednica". Savezna Vlada pozvala je Unmik da "pravni okvir" podvede pod odredbe Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN (koja govori isključivo o samoupravi na Kosovu, a ne nezavisnoj državi). Saopšteno je i da će SRJ na sledećoj sednici Saveta bezbednosti predložiti da se spreči usvajanje kosmetskog ustava. Očekuje se i da Skupština SRJ na redovnoj sednici zakazanoj za 8. maj iznese svoj stav o tom pitanju. Praktično dva dana pred put u SAD, jugoslovenska delegacija je značajno proširena: Putuje i Miroljub Labus, potpredsednik i najuticajniji član Savezne Vlade; šef diplomatije SRJ Goran Svilanović; premijer Srbije Zoran Djindjić, svi sa brojnim saradnicima. Vode sa sobom i petnaestak novinara najuglednijih redakcija. Videvši sve to, šef Unmika Hakerup je odustao od usvajanja spornog dokumenta. I on putuje u Njujork, gde će se 9. maja održati ranije zakazana sednica Saveta bezbednosti o Kosovu na kojoj će, verovatno, doći do nekakvog epiloga ove političke drame.

Šta sadrži "pravni okvir" što je izazvalo toliku uzbunu? Za početak, bitno je ono što ne sadrži: za razliku od nacrta kosovskog ustava zapisanog u sporazumu iz Rambujea i Rezolucije 1244 SB UN kojima se potvrdjuje suverenitet i teritorijalni integritet SRJ, u "pravnim okvirima" se rečju ne pominje SRJ, a kamoli njen integritet i suverenitet. Amandman predstavnika Srba na tu temu je glatko odbijen. Promenjen je naziv dokumenta, koji je na zahtev albanskih predstavnika postao "ustavni okvir". Zatim, predvidjeno je da buduća Skuptšina Kosova (koja bi trebalo da proizadje iz opštih izbora predvidjenih za jesen ove godine) donosi zakone, a ne uredbe; uvedena je institucija predsednika Kosova; u budućem sudskom ustrojstvu predvidjena je trostepenost – od osnovnog, preko okružnog do Vrhovnog suda Kosova, s tim da vrhovni sud će preuzme i ovlašćenja ustavnog suda. Jedan od srpskih amandmana koji se činio nesporan – da se unese odredba o uspostavljanju medjunacionalnog poverenja - izazvala je negativno reagovanje albanskih predstavnika (obrazlagano time da je izgradnja poverenje politički proces kojem nema mesta u pravnom dokumentu).

Vodjena je iscrpljujuća rasprava o ovlašćenjima specijalnog predstavnika UN (tzv. crna lista) i budućih kosovskih organa vlasti (tzv. bela lista). Albanci su hteli znatno više ovlašćenja na beloj listi, a Srbi da što više ingerencija – naročito pravosudnih – ostane u rukama medjunarodnog civilnog administratora. Budućim kosovkim organima vlasti omogućeno je da sklapaju medjunarodne ugovore. Na albansku intervenciju izbačene su odredbe koje su predvidjale posebne delegacije nacionalnih zajednica u parlamentu, koje bi imale mogćnost da pokreću tzv. specijalnu proceduru kad ocene da su im ugroženi vitalni nacionalni interesi. Prvobitno je bilo predvidjeno da najviši organ vlasti bude predsedništvo skupštine višenacionalnog sastava, s tim što su Srbi predlagali i da se članovi predsedništva rotiraju na šest meseci po azbučnom redu (model preuzet iz švajcarskog ustava). Rotiranje je odbijeno, a uvodjenjem institucije predsednika Kosova bi samo predsedništvo skupštine znatno izgubilo na političkom značaju. Konačno, predstavnike srpske manjine je posebno onespokojilo uvodjenje Kosovskog zaštitnog korpusa u " pravne okvire". Taj korpus od oko 5000 ljudi sastavljen je skoro isključivo od predstavnika navodno raspuštene Oslobodilačke vojske Kosova koja se smatra odgovornom za najveći broj zločina nad civilnim nealbanskim stanovništvom na Kosovu.

Sve zajedno, predstavnici Srba na Kosovu, kao i zvanični Beograd smatraju da su "pravnim okvirima" ne samo uvedeni svi elementi državnost na Kosovu, nego i da je uništena svaka mogućnost da se ostvari proklamovani cilj medjunarodne zajednice o multietničkom Kosovu. "Povratak prognanika, na šta se medjunarodna zajednica obavezala Rezolucijom 1244 SB UN sve je neizvesnija. Život preostalih kosovskih Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica izložen je potpunoj neizvesnosti i svakodnevnom riziku. Medjunarodni predstavnici više rade na donošenju propisa o privremenoj samoupravi nego na obezbedjenju sigurnosti gradjana", napisano je u Rezoluciji Skupštine Srbije. (Sa Kosova je od ulaska medjunarodnih snaga u junu 1999. izbeglo oko 250 hiljada Srba i drugih nealbanaca, a oni koji su ostali putuju od svojih kuća do drugih mesta na Kosovu – pa čak i do lokalnih prodavnica – samo uz oružanu pratnju pripadnika Kfor).

Skupštinskom Rezolucijom se dalje traži od UN da "osigura bezbednost i ravnopravnost svih gradjana na Kosmetu kao osnovnog preduslova za povratak prognanih i ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih prava". U medjuvremnu su i kosovski Romi – uz Srbe anjugroženiju etničku grupaciju od ulaska medjunarodnih snaga na Kosovo – tražili od Unmik da ponudjeni dokument "podvede pod odredbe Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti". Sasvim je neizvesno da li će jugoslovenska delegacija u SAD uspeti da zaustavi usvajanje kosovskog ustava. Ukoliko to ne uspe, Balkan će se za veliki korak približiti etnički čistom Kosovu.

Roksanda Ninčić (AIM)