AIM: start



TUE, 01 MAY 2001 00:57:46 GMT

Reforme poreskog sistema

Sve nade u inostranoj podršci

Posle obavljenih promena u poreskom sistemu, kojim je povučen prvi reformski korak, pažnja nove srpske vlasti okrenuta je prema inostranstvu, gde se od merodavnih medjunarodnih faktora očekuje da poklonima, otpisom dugova i novim zajmovima pomognu razvoj domaće privrede.

AIM, Beograd, 1. 5. 2001.

Na to ukazuju i učestale posete srpskog premijera Zorana Djindjića inostranstvu, koji se nalazi u puno težoj poziciji od jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice. Dok su jugoslovenskom predsedniku svuda otvarana vrata i odavano priznanje za demokratsko obaranje prethodnog režima, dotle srpski premijer ima nezahvalnu ulogu da "naplati" dosad pokazanu kooperativnost novih vlasti. Vlada Srbije odlučila se da prvu reformsku brazdu zaore na poreskom terenu, proširujući kako poresku listu tako i spisak poreskih obveznika. Na ovaj korak primorala su je dva razloga. Jednim je trebala da pokaže spremnost da domaćim sredstvima pokrije najveći deo, za unutrašnje materijalne mogućnosti, previsokog ovogodišnjeg republičkog budžeta, a drugim da stvori unapred poznate uslove privredjivanja kako bi se preduzetnici uverili da ih, od strane države, ne čeka nikakvo neprijatno iznenadjenje.

Za vreme vladavine prethodnog režima osnovna karakteristika privredjivanja su bile česte promene, zavisno od potrebe, zbog čega se gotovo polovina privredne aktivnosti odvijala izvan regularnih kanala. Prema zvaničnim podacima preko 40 proceneta društvenog proizvoda ostvarivan je u sivoj zoni, odnosno izvan kontrole i zahvatanja poreskih organa. Preduzetnici su bežali od kontrole, jer nikad nisu znali kolike su im legalne obaveze. Prethodni režim je "proizveo" blizu tristotine raznih poreskih obaveza i doprinosa, što je za obveznike predstavljalo preveliki poreski teret. Jedni su odbijali da plaćaju, a drugima je država gledala kroz prste, tako da su korisnici budžeta, pre svega prosveta i zdravstvo propadali, što se odrazilo i na nedopustivo niski nivo njihovih usluga.

Nova vlast je imala dve mogućnosti. Da budžet skroji prema skromnim materijalnim mogućnostima privrede i tako njegove korisnike dovede u još lošiju situaciju ili da se opredeli za takvu budžetsku blagajnu koja će da omogući podizanje nivoa usluga u prosveti i zdravstvu i poveća socijalnu sigurnost više stotina hiljada gradjana koji dobijaju socijalnu pomoć. Vlada se opredelila za drugu varijantu prema kojoj u ovoj godini treba da obezbediti 129,3 milijardi dinara za budžetske potrebe. Parlamentarna opozicija pokušala je da novu poresku politiku, kojom su povećani izdaci stanovništva, iskoristi za izazivanje masovnih nezadovoljstva, ali u tome nije uspela.

I pored toga Vlada Srbije i dalje hoda po tankoj žici, jer su osetno poskupeli struja, lekovi i hrana, tako da ni povećana primanja nisu dovoljna da se pokriju narasli troškovi. Znajući da je igranje na kartu strpljenja gradjana vrlo nesigurno Vlada se pojačano okrenula prema inostranstvu odakle se očekuje donatorska pomoć, zajmovi i ulaganja stranih preduzetnika. Kada uskoro bude usvojen i izmenjeni zakon o privatizaciji potencijalni strani ulagači će unapred da znaju na čemu su ako se upuste u poslovne aražmane u Srbiji.

Glavne karakteristike novog poreskog sistema sastoje se u njegovoj preglednosti, sveobuhvatnosti, progresivnom zahvatanju i izvesnim olakšicama za strana ulaganja. To je bio preduslov za povlačenje drugog reformskog koraka, koji obuhvaća obaveznu privatizaciju i smanjivanje onog dela državne i društvene imovine koji će biti poklonjen zaposlenima i ostalom stanovništvu. S ovom "operacijom" Srbija bi trebala da stvori ambijent prema ukusu Medjunarodnog monetarnog fonda, čiji se model sastoji u poštovanju uslova da je dozvoljeno potrošiti samo ono što može da bude plaćeno. Budžet Srbije ima jednu krupnu manu, jer mu nedostaje blizu milijardu maraka za pokrivanje predvidjenih troškova. Deficitarno finansiranje budžetskih izdataka je i dosad bila redovna praksa, pa i u bivšoj SFRJ, ali ovog puta nije dozvoljeno da se praznina popunjava štampanjem novca bez pokrića.

Zato je nova vlast okrenuta prema inostranstvu od kojeg očekuje donatorsku pomoć, kao i kredite za razvoj, čime bi se materijalne mogućnosti domaće privrede podigle do nivo kojim mogu da se pokriju izdaci za javnu potrošnju i poboljša životni standard. Vlasti u Srbiji i Jugoslaviji računaju da će medjunarodni faktori da pokažu razumevanje, ali i obavezu da pomognu zemlji, kojoj su, zbog ratnohuškačke politike prethodnog režima i nekooperativnosti u smirivanju balkanske bure, uveli višegodišnje sankcije i "darovali" je bombama.

Posle oštrog poreskog reza, ubrzanog uklanjanja dispariteta cena i izmenjenih uslova privatizacije pažnja domaće vlasti okrenuta je prema inostranoj pomoći. Prema već utvrdjenom voznom redu Jugoslavija se nalazi pred potpisivanjem sten baj aražmana s MMF-om od kojeg treba da dobije 240 miliona dolara kredita, ali i zeleno svetlo za razgovore s Pariskim i Londonskim klubom oko otpisivanja dve trećine jugoslovenskog duga prema državama poveriocima, kao i od komercijalnih banaka. I jednima i drugima duguje oko osam milijardi dolara. Bez blagoslova MMF i članstva u Svetskoj banci za obnovu i razvoj nije moguće da se započnu razgovori ni o odobravanju novih zajmova.

I pored toga što statistički podaci registruju porast proizvodnje, ona je još previše niska da bi se domaćim snagama izneo teret oživljavanja privrede, koja koristi svega 25 procenata kapaciteta. U njenim halama preovladava tehnološki zastarela oprema, pa za proizvedenu robu na takvim mašinama ne postoji interesovanje na inostranom tržištu.

Druga stanica jugoslovenskog razvojnog voza je donatorska konferencija u Briselu od koje se očekuje da zemlji obezbedi barem milijardu dolara. Kolika će ta pomoć na kraju da iznosi zavisi i o tome s kolikom spremnošću dodju jugoslovenski predstavnici. Odnosi izmedju Jugoslavije i medjunarodnih činalaca nalikuju na svojevrsnu musaku u kojoj svaka strana treba da filuje svoje slojeve. Da li će u inostranom sloju biti "mesa" ili samo "krompira" zavisi i od učinka jugoslovenske strane. S dosad pokazanom kooperativnošću nova vlast računa na izdašnu pomoć, ali i na smanjene pritiske. U tom smislu bila je karakteristična i poslednja poseta srpskog premijera Zorana Djindjića Nemačkoj koji je tražio pomoć, ali i apelirao na smanjivanje pritisaka, jer bez njih bi jugoslovenska strana mogla možda da postigne i više od onoga što očekuje druga strana.

Srpska hipoteka je, medjutim toliko teška, da verbalna uveravanja, bez stvarnog učinka još deluju kao ček bez pokrića, tako da rezerve i sumnje kod stranih partnera nisu splasnule. Ipak, u javnosti, koja grca pod teretom novih obaveza, kao da je porasla nada da se polako nagomilano nepoverenje topi. U prilog toj nadi ide prošireni krug koji lobira za Jugoslaviju, kao i čestitka američkog predsednika, povodom jugoslovenskog praznika, odnosno nastajanja Treće Jugoslavije. To je prvi put da čestitka dolazi s amaričke strane, samo, strepe skeptici, da ne bude poslednja, imajući pri tome u vidu odnose izmedju Srbije i Crne Gore.

Ratomir Petković (AIM)