AIM: start



MON, 30 APR 2001 19:31:59 GMT

Preševo: prekid i uslovljavanje pregovora

Priština, 30.04.2001.

Dva pripadnika srpske policije izbačeni su sa posla zbog ''šamaranja'' jednog starca albanske nacionalne pripadnosti u dolini Preševa. Bila je to ''senzacionalna'' vest koju je izdalo Koordinaciono telo srpske vlade za Preševo, Medvedju i Bujanovac, opštine sa albanskom većinom na jugu Srbije. Istovremeno, ovo telo kojim rukovodi srpski zamenik premijera Nebojša Čović je najavilo ''kaznene mere za one pripadnike policije koji su opljačkali i demolirali albanske kuće u selu Lučani u opštini Bujanovac'', selo koje je postalo ''slavno'' kao pregovarački centar gde su održane dve runde razgovora između albanskih predstavnika i predstavnika srpske vlade. Ipak, ovi znakovi ''dobre volje'' srpske strane nisu bili dovoljni da grupa albanskih pregovarača sedne za sto četvrte runde tih razgovora. Dok je delegacija srpske vlade čekala u zgradi osnovne škole u Lučanima, albanski su predstavnici u susednom selu Končulj objašnjavali međunarodnim posrednicima - Pitteru Faithu, posebnom izaslaniku generalnog sekretara NATO-a i Stefanu Lehneu, izaslaniku Evropske Unije - da ''nema uslova za istinske razgovore''. Jedan od komandanata albanskih gerilaca u Oslobodilačkoj vojsci za Preševo, Medveđu i Bujanovac je izjavio da ''tri prve runde razgovora nisu dali nikakav rezultat, već je samo uzalud gubljeno vreme''. Svih dvanaest članova albanske pregovaračke delegacije nakon otkazivanja četvrte runde albansko-srpskih razgovora o rešavanju problema u dolini Preševa su uručili obrazloženje međunarodnom izaslaniku Pitteru Faithu, u kojem su naveli razloge neodržavanja razgovora i istovremeno postavili nekoliko preduslova za njihov nastavak. Oni su naveli da su razgovori obustavljeni pošto su planirane tačke dnevnog reda za raspravu za taj susret za albansku delegaciju neprihvatljive. Četvrta runda razgovora je trebala da bude nastavak diskusije oko zaostalih tačaka dnevnog reda sa prethodnog sastanka, kao što je stvaranje zajedničke multietničke policijske službe i povratak razmeštenih osoba. Albanska pregovaračka grupa je insistirala na svom zahtevu da se u dolini Preševa primeni opšta demilitarizacija obeju strana i da se ''iskristališe'' status vojnika Oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđu i Bujanovac nakon njenog razoružanja. Albanski predstavnici insistiraju da se prilikom razgovora o povratku razmeštenih osoba navedu i obznane i razlozi njihovog razmeštanja, kao i uslovi za njihov povratak. ''Dok se s jedne strane raspravlja o povratku Albanaca u njihova ognjišta, s druge strane se militarizuju lokaliteti na kojima oni treba da se vrate, i to je razlog što oni nemaju hrabrosti da preduzmu takav korak'', izjavio je jedan od predstavnika političkih partija koje deluju u Preševu.

''Albanci su za konstruktivne razgovore a ne za razgovore koje bi nametala druga strana, i zato, što pre to budu shvatili i srpska strana i međunarodni posrednici utoliko će pre biti moguć nastavak razgovora'', izjavio je Naser Haziri, predstavnik Partije Demokratske Unije Albanaca. S druge strane, predstavnik Političkog veća za Preševo, Medveđu i Bujanovac (osnovano uz američko posredovanje, i koje bi trebalo da odigra ulogu svojevrsnog ''Šin Fejna'' albanskih gerilaca), Jonuz Musliu, je konstatovao da je osnovni razlog neodržavanja razgovora bio neuvažavanje nacrta platforme albanskih pregovarača. ''Glavni preduslov za početak istinskih i konstruktivnih razgovora je demilitarizacija celog regiona od svih oružanih snaga koje su prisutne u dolini Preševa'', izjavio je Musliu.

Medjutim, izgleda da ceo problem leži u najavama oko povratka jugoslovenskih snaga u sektor ''BRAVO'' kopnene sigurnosne zone, koja obuhvata teritoriju na kojoj deluje Oslobodilačka vojska za Preševo, Medveđu i Bujanovac. Ova zona, koja je uspostavljena nakon okončanja rata na Kosovu vojno-tehničkim sporazumom koji su potpisali NATO i jugoslovenski oficiri, je već sužena na celom pograničnom pojasu osim u dolini Preševa. Albanci tvrde da će, ako se pretenduje da se srpsko-jugoslovenske snage silom vrate u tu zonu bez prethodnog postizanja nekakvog političkog kompromisa, u tom slučaju tamo izbiti ''veliki i do sada neviđeni rat''. Međunardoni posrednici su objasnili albanskim predstavnicima da Savet Severnoatlanske alijanse još uvek nije postigao konsenzus u vezi sa povratkom jugoslovenskih snaga i da se to neće desiti do stvaranja uslova za to. Istovremeno, oni su pružili i uveravanja medjunaraodnim humanitarnim organizacijama da neće doći do ubrzanog povratka tih snaga, a nakon reakcija ovih posljednih i njihovih najava ''novih opštih borbi i novih patnji civila'' ako se jugoslovenske snage budu vratile bez uspostavljanja bezbednosti za civilno stanovništvo. Albanci tvrde da su odavno izgubili poverenje u jugoslovenske snage, i zato oni nazivaju ''političkom farsom'' izjave potpredsednika vlade Srbije Nebojše Čovića, koji ''osuđuje srpsku policiju zbog pljačke imovine Albanaca u selu Lučane''. U političkom veću u dolini Preševa tvrde da gospodin Čović svojim ''demokratskim govorom'', sa kojim nastupa u posljednje vreme, želi da zbuni međunarodnu zajednicu svojim civilizovanim stavovima, ''iako se zna da je on jedan od nosilaca vršenog nasilja u dolini Preševa''.

Obe strane optužuju jedna drugu za kršenje primirja i podsticanje konflikata, a konflikti postoje i unutar samoh njihovih redova. I dok Čović govori o ''neposlušnim'' policajcima, koji nisu izvršili naredbu za povlačenje iz albanskih kuća u selu Lučane, albanski predstavnici su požurili da novinarima predstave pregovaračku grupu u punom sastavu, pošto sindrom razdora ''uveliko ugrožava jedinstvo političkog i vojnog faktora''. Pripadnici oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđu i Bujanovac su optužili njihove komandante za ''saradnju sa srpskom stranom i za prihvatanje neprihvatljivih kompromisa''. U međuvremenu jedan od lidera Partije za demokratsko delovanje je priveden od strane albanskih boraca i zadržan dva dana u pritvoru..., i sve se to dešavalo pre nastavka razgovora. Iz tog razloga predstavnici Albanaca su pohitali da umesto razgovora sa srpskom stranom održe susret svih njihovih predstavnika ''iza zatvorenih vrata''. Ipak, unutaralbanska nezadovoljstva su velika. Borci znaju da postizanje sporazuma podrazumeva njihovu demilitarizaciju, ali ne i njihovu eventualnu transformaciju u neku policijsku ili civilnu - poluvojnu organizaciju kako se to desilo sa albanskim borcima bivše UCK na Kosovu. Za njih demilitarizacija znači početak ''borbe'' za obezbedjivanje ''amnestije'', a ako se to obezbedi onda predstoji još jedna borba - borba za ekzistenciju...

AIM Priština, Besnik BALA