AIM: start



MON, 30 APR 2001 19:30:16 GMT

Carine koje to nisu

Priština, 30.04.2001.

Iako u pismu koje je gospodin Koštunica poslao gospodinu Haekkerupu, predsednik Jugoslavije pominje pojam ''carina'' u vezi sa sporom koji je izbio između lokalnog srpskog stanovništva i zvaničnika u Beogradu, s jedne strane, i međunarodne administracije na Kosovu, s druge, oko uspostavljanja kontrolnih punktova na granici Kosova sa Srbijom, istina je sasvim drugačija. ''Mislim da su zvaničnici u Beogradu krivo shvatili našu poziciju i ono što se dešava severno od Mitrovice ne predstavlja tako veliki problem. Zbog njihove profesionalne efikasnosti i sposobnosti mi smo tamo poslali carinske službenike, ali tu nije reč o carinama'', kaže gospodin Andy Bearpark, šef četvrtog stuba UNMIK-a koji je odgovaran za privredu, inače i poznat kao Stub Evropske Unije.

Postavljanje punktova za prikupljanje poreza i taksi na granici izmedju Kosova i Srbije predstavlja samo jedan polukorak preduzet od strane UNMIK-a. U stvari, tamo neće biti carine niti će se ubirati carinske takse za robu čije je poreklo iz SR Jugoslavije. Iz tog razloga i pobunu Srba u Severnom delu Kosova ovdašnji posmatrači smatraju svojevrsnom farsom. U UNMIK-u tvrde da pokušavaju da zatvore koridore za švercovanje roba, odnosno da se njihov promet izvrši legalnim putem, kako bi se omogučilo ubiranje poreza na promet. Međutim, izgleda da to pogađa deo stanovništva na severu Kosova, odnosno strukture koje kontrolišu taj promet i tu propagandu.

''Što se tiče centara ubiranja poreza, mi operišemo jednako na celom Kosovu. Nažalost, postoje neki nesporazumi. Kosovo ima četiri pravaca preko kojih komunicira sa susedima. Ima međunarodne granice sa Albanijom i Makedonijom, a takodje i liniju razgraničenja sa Srbijom i Crnom Gorom. Carinjenje se prema međunarodnim sporazumima može vršiti samo na međunarodnim granicama. Međutim, normalno je ubirati porez na promet unutar jedne teritorije, gde on predstavlja i glavni izvor za konsolidovani budžet Kosova. Tokom ovih 16-17 meseci mi smo učinili sve kako bismo ubirali porez na promet. Činjenica je da ljudi ne žele da plaćaju porez. I, uvek kada donosimo odluke za uspostavljanje nekog punkta za ubiranje poreza, neki kažu da to nije fer. Ja tvrdim da je to sasvim korektno, pošto otvaranjem novih punktova ubiremo dosta poreza'', ocenio je g. Bearpark.

Uz obrazloženje da se sva roba mora podvrgnuti porezu na promet, a da se carine otvaraju samo na međunarodnim granicama Kosova, tj. na graničnim prelazima sa Albanijom i Makedonijom, UNMIK negira celokupnost carinskog sistema Kosova. Zato, razloga za reagovanje imaju i Albanci koji se nadaju u stvaranje države sa svim njenim atributima. Čak, koncept carinskog sistema koji je instalirao UNMIK, prema kosovskim privrednicima, ima diskriminirajući pristup prema prometu roba. Po njima, najdiskriminisanije su robe koje se uvoze iz Albanije, za koje se u budžet Kosova plaća carina u visini od 26,5% njihove vrednosti. S druge strane, za robu koja se uvozi iz Makedonije se plaća 16,5%, a za robe koje se uvoze iz Srbije i Crne Gore samo 15%. Prema ovdašnjim analitičarima privrednih tokova radi se o specifičnom pristupu sa diskriminacijskim primesama prema odredjenim uvoznim robama. Čak, to se po njima ne radi zbog ekonomskih interesa, već samo da bi se zadovoljili politički zahtevi koji prema međunarodnim predstavnicima imaju potporu u Rezoluciji 1244.

''Nije pravedno opisivati Urede za prikupljanje taksi kao carine ili carinske granične punktove. Faktički, ove mere su iste ili veoma slične onima koje se koriste u zemljama kao što su SAD ili Kanada, gde se procenti poreza na promet, akcize i dr. razlikuju izmedju država unutar jedne zemlje'', piše u jednom saopštenju izdatom od strane UNMIK-a.

To znači da se problem posmatra kao unutrašnje pitanje jedne države. U ovom slučaju takve relacije se stvaraju između Kosova, Srbije i Crne Gore.

Dakle, jasno je da UNMIK ne uspostavlja carine ni carinsku kontrolu, što će, kako se ovde smatra, svakako ići na štetu privrede i budžeta Kosova.

Pomenimo samo slučaj Makedonije. Uvažavanje jednog ranije postignutog sporazuma između ove države i režima u Beogradu (za vreme vladavine Miloševića) roba makedonskog porekla uživa preferencijale - tj. poreski namet u visini od samo 1%. To je zloupotrebljeno nakon juna 1999. Kosovski biznismeni, ali i biznismeni iz drugih zemalja, govore o tome da se za simboličku sumu novca može dobiti zvanična potvrda da je roba koja ulazi na Kosovu poreklom iz Makedonije. Nema nikakve veze što je poreklo te robe zapravo iz Azije, Afrike ili sa drugih prostora.

I carina i carinski sistem ostaju tako taocem nerešenog političkog statusa Kosova, a srpska pobuna predstavlja samo protivljenje prema uspostavljanju kontrole za promet roba između Kosova i Srbije. Kosovski privrednici već odavno zahtevaju da se na granici sa Srbijom i Crnom Gorom uspostave pravi carinski punktovi i carinska kontrola, kako bi na taj način zaštitili svoje ekonomske interese.

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI