AIM: start



FRI, 27 APR 2001 00:02:49 GMT

Beogradske reakcije na crnogorske izbore

Prigušeno zadovoljstvo

AIM, Beograd, 27. 4. 2001.

Od kako su preuzeli vlast u Srbiji, lideri DOS-a gotovo nikada nisu bili tako jedinstveni kao prošlog ponedeljka kada je postalo jasno da na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori Đukanovićeva opcija koja se zalaže za nezavisnost ove republike nije ubedljivo pobedila. Bar ne toliko ubedljivo da bi mogla da razmišlja o organizovanju referenduma, a da to ne liči na prvorazrednu političku avanturu. U zvaničnim beogradskim reakcijama na ovu vest nije bilo previše zluradosti već uglavnom prigušivanog i kontrolisanog zadovoljstva zbog činjenice da su izbori po svemu sudeći približili Crnu Goru pregovaračkom stolu i razgovorima o redefinisanju savezne države i istovremeno prilično udaljili od one priželjkivane stolice u Ujedinjenim nacijama koja pripada isključivo nezavisnim državama. Tek u ponekoj izjavi, uglavnom ljudi iz nižih dosovskih ešalona, moglo se naslutiti i ponešto likovanja ovakvim izbornim ishodom - za Đukanovićevu opciju se tvrdilo da je "totalno poražena", za onu drugu da je "moralno i uzvišeno pobedila".

Vrteći na sličan način tezu kako su crnogorski izbori posvedočili "životnost ideje zajedničke države" i nejakost projekta o nezavisnosti, lideri DOS-a su u svojim izjavama uglavnom isticali kako dolazi vreme za pregovore, a nešto kasnije (najverovatnije na jesen) i za nove savezne izbore. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica smatra, na primer, kako je nephodno da posle ovakve očigledne podeljenosti biračkog tela u Crnoj Gori prvo dođe do dogovora između političkih faktora u ovoj republici, što bi zatim otvorilo put za pregovore sa jugoslovenskim i srpskim vlastima. U svom drugom reagovanju na minule izbore u Crnoj Gori, Koštunica je i zvanično predložio Podgorici razgovore o zajedničkoj državi "prihvatljivoj za obe federalne jedinice i sve nacionalne zajednice". Takvu saveznu državu on je (prilikom suserta sa predsednikom Švajcarske konfederacije), opisao kao "minimalnu, ali funkcionalnu federaciju". Čestitajući nešto kasnije istoga dana svim građanima SRJ Dan državnosti (koji je uzgred, praznik samo u Srbiji a ne i u Crnoj Gori), Koštunica je pozvao sve nadležne političke faktore da što pre počnu pripreme za promene saveznog ustava. Neophodne investicije, po mišljenju predsednika SRJ, neće doći ni Srbiju koja ne zna kakav joj je status, niti u podeljenu zavađenu Crnu Goru, već samo u stabilnu i solidnu zajedničku državu.

Jedan od onih koji je proteklih dana pozivao na dijalog bio je i savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanović. U njegovom pozivu, čini se, bilo je sadržano i nešto više opreza nego kod ostalih iz DOS-a. Svilanović je najverovatnije imao na umu različitost dve aktuelne platforme (srpske i crnogorske) pa je u prvoj izjavi posle izbora upozorio: "Ukoliko rezultat dijaloga bude neka konstrukcija koja nema izglede na stvarno funkcionisanje, smatram da ne bi trebalo unapred obećavati zajednicu, jer to nije u interesu građana Srbije". Ovakvom izjavom Svilanović je samo podsetio da Beograd i Podgoricu najverovatnije čekaju dugi i mučni pregovori i neizvesno približavanje i da uprkos novih znakova žilavosti savezne države, posle izbora u Crnoj Gori nikome u stvari nije baš sasvim laknulo. Kroz neke nezvanične reakcije političara u Beogrdu, moglo bi se čak naslutiti da ovakav ishod izbora ne odgovara nikome i da će možda još prilično dugo mnoga važna pitanja oko sudbine savezne države ostati zaglavljena zbog trenutne crnogorske pat pozicije. U pregovorima koji slede sve će se na kraju vrteti oko pitanja stolice u UN. Beograd se unapred protivi razdruživanju da bi se kasnije formalno pravila neka nova državna zajednica, dok Podgorica unapred odbija sve ispod pune nezavisnosti i sopstvene stolice na Ist Riveru.

Jedini koji se, komentarišući ishod glasanja u Crnoj Gori nije uklopio u ono prigušeno i kontrolisano dosovsko zadovoljstvo, bio je do sada Nenad Čanak, predsednik Skupštine Vojvodine. Za Čanka bi se pre moglo reći da je bio "kontrolisano razočaran" vestima iz Podgorice. Po njemu, izbori u Crnoj Gori su pokazali da će se na ovim prostorima "još dugo morati trpeti i boriti se sa reliktima Miloševićevog lažnog jugoslovenstva, a u stvari velikosrpske platforme". Izbori su, međutim, pokazali, dodao je Čanak, da će sva okolišanja vladajućih struktura u Crnoj Gori biti umanjena oštrim stavom Liberalnog saveza i zalaganjem za samostalnu državu. Predsednik Skupštine Vojvodine je izrazio i uverenje da će referendum biti održan u kratkom vremenskom periodu, da će crnogorsko osamostaljivanje biti prilično "plišano" i da će to zatim dovesti do nezavisne Srbije. U tom slučaju, naravno, otvara se i pitanje Vojvodine, tvrdi Čanak dolazeći zapravo na svoju omiljenu i večitu temu.

Dosovsko jedinstvo u ocenjivanju ishoda minulih izbora prilično je razumljivo kada se ima u vidu da je upravo "crnogorsko pitanje" dugo smatrano kao jedno od najopasnijih za dalji život ove političke organizacije. U slučaju ubedljive pobede procrnogorske opcije, bilo je sasvim realno očekivati i raspad SRJ možda već i do kraja ove godine. Brzo nestajanje jugoslovenske zajednice automatski bi blokiralo, ili bar odložilo pregovore sa stranim partnerima o finansijskim aranžmanima bez kojih je, opet, nemoguć brži oporavak ekonomije. Mnogi od tih pregovara su upravo u toku i strani partneri bi (kao uostalom i domaći pregovarači), morali bar da znaju granice države i stabilnost institucija onih kojima nameravju da pomognu. Eventualna nezavisnost Crne Gore neminovno bi prouzrokovala i nove izbore u Srbiji koja bi se u tom slučaju našla u prilično novoj situaciji i sasvim drugačijem državnom okviru. A novi izbori u trenutku otpočinjanja prvih ozbiljnijih reformi su upravo ono što bi mnogi u DOS-u želeli da izbegnu. Na te nove izbore DOS sasvim sigurno ne bi izašao u "komadu", njegovo cepanje bi usledilo prerano s obzirom na poslove koji predstoje. U političkim borbama između različitih dosovskih struja do kojih bi neminovno došlo bilo bi izgubljeno silno vreme i energija i Srbija bi morala da iznova čeka na reforme i nove zakone koji se moraju doneti. Rezultat izbora u Crnoj Gori odložio je privremeno sve te strahove u stranu i unutar DOS-a probudio nadu da bi uz pomoć međunarodne zajednice koja i dalje insistira na formuli "demokratska Crne Gora unutar demokratske Jugoslavije", SRJ kroz pregovore mogla ponovo postati sasvim pristojna i stabilna država.

Ono što posle prošlonedeljnih izbora predstoji u odnosima između Beograda i Podgorice savezni ministar za unutrašnje poslove Zoran Živković sveo je prilično slikovito u samo jednu rečenicu: "Mi smo na terenu, čekamo da drugi tim dođe, lopta je na njihovoj strani". Ukoliko je tačna vest da je predsednik Crne Gore Milo Đukanović u četvrtak uveče tajno skoknuo do Beograda kako bi razgovarao sa srpskim premijerom Zoranom Đinđićem, to bi moglo da znači da će "drugi tim" jednoga dana ipak, pristati da izađe na teren.

Nenad Lj. Stefanović (AIM)