AIM: start



WED, 25 APR 2001 02:22:14 GMT

Fantazam ''Velike Albanije'' kreće se albanskom politikom

Tirana, 23.04.2001.

Možda ni sam izvršni predsednik Partije demokratske alijanse, Arben Imami, nije pomislio da će njegov predlog za ujedinjenje Albanije sa Kosovom imati efekte jedne prave političke bombe. Teško da se mogao naći prigodniji dan od 12 aprila da bi se jedna izjava pretvorila u politički i diplomatski skandal. Upravo tog dana u Skoplju su se okupili na poziv američkog državnog sekretara Kolina Pauela 11 ministara inosranih poslova država regiona, uključujući tu i Albaniju, da bi raspravili o koordinaciji nastojanja za očuvanje stabilnosti i garantovanje granica. Tokom mesec dana makedonske krize državni čelnici Skoplja i nekoliko drugih balkanskih glavnih gradova su insistirali na stavu da je ideološka i nacionalistička motivacija naoružanih albanskih gerilskih grupa u Tetovu i na Kosovu stremljenje za stvaranje ''Velike Albanije''.

Vlada Albanije i njena diplomatija su prolili ne tako malo znoja kako bi ubedili međunarone sagovornike da optužba nekih krugova u susednim državama oko ''Velike Albanije'' nije održiva. I upravo u to vreme jedan član iz kabineta te Vlade, ministar pravosuđa Arben Imami javno istupa i iznosi Platformu njegove partije za mirno ujedinjenje Albanije sa Kosovom. U četiri tačke te Platforme traži se zatim političko-institucionalno ujedinjenje Albanije sa Kosovom, zajedničke ekonomske reforme sa carinskom i monetarnom unijom, psihološko-kulturno ujedinjenje i zajednička diplomatska akcija u funkciji ubeđivanja međunarodne zajednice o korisnosti ovog ujedinjenja.

Kada Imami ne bi bio član vladinog kabineta i samo predsednik njegove partije, gotovo je sigurno da bi njegova izjava prošla nezapaženo, jer politička težina ove partije je suviše mala i neuračunljiva u procesu donošenja odluka u zemlji. PAD ima samo dva poslanika ili 1,29 % glasova u parlamentu.

Lako je zamisliti u kakvom je teškom položaju stavio ministar pravosuđa svoju vladu, bez obzira na to što je on govorio u svojstvu predsednika jedne od partija koja aktuelno vlada Albanijom. Albanska je vlada odmah izrazila svoju distanciranost od ministra pravosuđa, potvrđujući da je Albanija protiv promena granica i da uvažava Rezoluciju 1244 Saveta Bezbednosti. Ali, pošto su joj ostala samo još dva meseca na vlasti, pre održavanja zalazanih izbora, Vlada nije zatražila od Imamija da se on kao ministar distancira od svojih izjava i da potvrdi svoju privrženost vladinom programu kojoj pripada, program koji ne sadrži nikakvu aluziju ili pak ideju ujedinjenja Albanije sa Kosovom. Ministar pravosuđa se nije distancirao, niti je ponudio ostavku, ali ni vlada nije zatražila od njega da podnese ostavku. Čak dan kasnije, sekretar za odnose sa javnošću u Demokratskoj Alijansi Gj. Zefi, nakon vladinog reagovanja, je izjavio da Vlada niti nema razloga da se distancira niti da se pridruži tom stavu i ponovio je da se Demokratska Alijansa pridržava platforme ujedinjenja Albanije sa Kosovom.

Pomenuta platforma je uzburkala albansku politiku, jer sve glavne političke partije u njihovim odnosima sa međunarodnim partnerima su se ne retko suočavale sa zabrinutošću oko teze ''Velike Albanije''. Socijalistička partija, koja vodi koliciju kojoj pripada i PAD, se posredstvom sekretara za međunarodne odnose Dade usprotivila ovoj izjavi. I druge partije koalicije su negativno reagovale, a ministar inostranih poslova Paskal Milo, koji član predsedništva Socijaldemokratske partije, je izjavio da takve deklaracije štete albanskom pitanju i položaju Albanije i da čak stvaraju senke u odnosima sa međunarodnim faktorima. Interesantno je napomenuti da se platformi izvršnog predsednika PAD usprotivila i glavna partija opozicije, Demokratska partija, koja je stalno kritikovala vladinu koaliciju zbog neangažovanja u zaštiti interesa Kosova. Sekretar za međunarodne odnose DP B. Mustafaj je ideju ujedinjenja Albanije sa Kosovom ocenio kao jedan izmišljeni fantazam od strane nealbanaca i nameran akt za dijabolizaciju Albanaca.

Koliko je senzibiliteta stvorio predlog Imamija pokazuje i trenutno negativno reagovanje koje je stiglo od strane albanskih političkih partija na Kosovu i u Makedoniji. Predsednik DSK Ibrahim Rugova je 20 aprila rekao da izjavu jednog od ministara vlade u Tirani o neophodnosti ujedinjenja Albanije sa Kosovom, koja je isprovocirala opštu zabrinutost, smatra potpuno neozbiljnom. I predsednik ADP u Mekedoniji Arben Xhaferri tom prilikom je upozorio da svaki političar mora biti odgovoran za takve izjave zato što one mogu biti samo mehur od sapunice.

Mnogi značajni političari i sa raznih krila u Tirani su opravdali platformu Imamija predizbornom kampanjom koja se približava za junske parlamentarne izbore. Takođe i sam Imami je na Skupštini te partije 21 aprila pokušao da ublaži negativne reakcije. Ipak, argument o predizbornom karakteru u stvari ne uspeva da objasni motive istupanja sa tom platformom od strane PAD. Predizborna kampanja nije zvanično započela i izborna težina PAD je toliko mala da je teško pomisliti da će ona uspeti pridopiti neki veći izborni kapital. I pretpostavka da je PAD to učinila da bi sebi olakšala put odvajanja od leve vladine koalicije koju vodi SP kako bi se pridružila desnoj koaliciji, nakon poziva koji je predsednik DP Sali Berisha uputio njenom rukovodstvu, ne izgleda da je u potpunosti tačna.

U stvari, više nego u samoj zemlji, Platforma za ujedinjenje Albanije sa Kosovom je najveću zabrinutost pobudila van Albanije i u diplomatskim krugovima koji se bave Balkanom. Prvo javno reagovanje je došlo od ambasadora SAD u Tirani Jozefa Limprechta, koji je 16 aprila upozorio na činjenicu da kada jedan poziv za ujedinjenje Albanije sa Kosovom dolazi od strane jednog člana kabineta, taj se poziv od strane albanskog naroda shvata kao podrška za ekstremiste i terorističke elemente koji žele destabilizovati region. Reagovanja su bila mnogo šira u zemljama regiona gde su neki mediji požurili da to predstave kao dokaz njihovim upozorenjima oko ciljeva Albanaca. Čak, reagovanja je bilo i u Poljskoj, gde je poznati dnevni list ''Rzheczpolitika'' predlog Imamija nazvao provokacijom međunarodne zajednice.

U ovim širokim reakcijama ne leži bojazan da bi PAD sa svojom platformom bila u stanju da dobije parlamentarne izbore, jer svi podvlače činjenicu da je PAD jedna mala partija. Međutim, njih alarmira nešto drugo. Zabrinutost koju je izazvala Imamijeva Platforma se sastoji u sledećem: prvo, on je član vladinog kabineta i, drugo, što on dokazuje da fantazam ''Velike Albanije'' leži uspavan u arsenalu albanske politike. U stvari ideje onog što se naziva ''Velika Albanija'', ali koja se u političkom rečniku naziva ''Etničkom Albanijom'' i koja pretpostavlja ujedinjenje svih teritorija gde žive Albanci u raznim državama u regionu, su bile prisutne samo na periferiji albanske politike. Te ideje nisu prisutne u centrima te politike. U programima velikih političkih partija, levih i desnih u Albaniji, ne figurira nikakva ideja etničke Albanije ili ujedinjenja Albanije sa Kosovom. Samo neke veoma male partije kao što je ''Legalitet'' (rojalisti) u desnom spektru ili ''Nacionalno jedinstvo'' u levom spektru, imaju u svojim programima ujedinjenje teritorija gde žive Albanci. I na Kosovi i u Makedoniji glavne albanske političke partije nemaju u svojim programima pitanje ujedinjenja. Na Kosovu ima nekoliko malih partija koje su takoreći ilegalne i koje se pridržavaju ideje etničkog ujedinjenja.

Međutim, postojanje takvih ideja na periferiji albanske politike izaziva zabrinutost kod međunarodnog faktora da bi se one mogle pokrenuti i dobiti više na terrenu iz raznih predizbornih, političkih, finansijskih i drugih razloga. Činjenica da je jedna partija poznata kao kosmopolitska i liberalna iznenada izašla sa zastavom ujedinjenja Albanije sa Kosovom predstavlja pravo iznenađenje. Kako izgleda, male partije ne uspevaju da pronađu druge mogućnosti da umanje uticaj i imidž velikih partija osim onih slanja signala alarma na adresu međunarodne zajednice da fantazam ''Velike Albanije'' postoji i da se on kreće prostorima albanske politike.

AIM Tirana, Arian LEKA