AIM: start



TUE, 24 APR 2001 01:04:17 GMT

“Mini” rat – “maksi” stete

Prve analize nedavne vojne krize u Makedoniji potvrdjuju da je privreda bacena na kolena i da, i onako slabasna od ranije, sada nosi teret steta tezak oko cetiri milijarde maraka?

AIM Skopje, 23.04.2001

Makedonija je proslog meseca dozivela peti “vanjski” sok od osamostaljivanja. Za samo deset godina postojanja ova zemlja se suocila, potsetimo, najpre sa razdruzivanjem od nekadasnje SFRJ, zatim je trpela stete od bosanskog rata, pa grckog embarga i najzad je, ni kriva ni duzna, izvukla “deblji kraj” od NATO intervencije u SRJ, tacnije od kosovske krize kada je prihvatila 360 hiljada izbeglica, a za svu svoju kooperativnost od medjunarodne zajednice dobila svega 20% obecane 252 miliona dolara vredne finansijske pomoci. I dok se jos cestito od svega toga nije oporavila, stiglo ju je novo zlo, rat na vlastitoj teritoriji, koji je njenu i onako slabasnu privredu bukvalno bacio na kolena. Pricinjene direktne i indirektne stete su ogromne i vracaju zemlju unazad minimum pet godina.

Doduse, zvanicnih podataka o troskovima, usled vanrednih mera zastite drzavnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i pretrpljenih privrednih steta zbog oruzanih sukoba sa albanskim ekstremistima, jos nema. Ministri tek svode racune, a i ono sto je gotovo, nazalost nosi oznaku “sluzbena tajna”. Medjutim, nezavisni ekonomisti su ubedjeni da stete sigurno nece biti manje od onih pretpljenih tokom kosovske krize. Konkretno, oni koji se bave analitikom, imaju argumente na osnovu kojih tvrde da ce direktni gubici privrede biti priblizno milijardu maraka, a oni indirektni ce stici i do tri milijarde. Ima i onih koji su veci optimisti pa stete procenjuju na svega oko 800 miliona DM!?!

Dali ce martovski “mini“ rat doneti makedonskoj privredi “maksi” stete, treba sacekati, pa videti! Ako je verovati zvanicnicima, tacne cifre ce biti poznate u maju, odnosno junu, za kada je Ministarstvo finansija, u saradnji sa misijom MMF, dogovorilo da predlozi Parlamentu izmenu makroekonomske politike za 2001 godinu i rebalans budjeta. Naime, sasvim je sigurno da nece moci biti ostvaren planirani porast Bruto Drustvenog proizvoda od 6,2 procenta, jer su vec nastradali i proizvodnja i izvoz. Ista sudbina ocekuje devizne rezerve, jer je dobar deo potrosen za zastitu domace valute u jeku najzescih borbi oko Tetova. Ne moze se vise racunati ni na projektovani priliv sredstava u drzavnoj kasi, na smanjenje nekih poreza koji su bili obecani, na dolazak inostranih investitora i gostiju, jer su mnogi prolongirali na neodredjeno vreme, ili otkazali svoje aranzmane sa makedonskim poslovnim partnerima. Jedino sto je potpuno izvesno, isticu skeptici, to je porast i onako vec ogromne nezaposlenosti, po kojoj je Makedonija neslavni evropski rekord.

Usled svega toga, nikoga nije iznenadila vanredna poseta sefa misije MMF-a za Makedoniju Bisvardzita Banerdzija. Doputovao je, kako je sam izjavio, da bi pomogao da se “makedonski makroekonomski ciljevi uklope u novonastale politicke seme”. Visoki pretstavnik svetskih finansijskih policajaca je diplomatski iskazao razumevanje i podrsku naporima vlade da zemlju vrati u normalan zivot i obecao da odobreni aranzman, za sada, nece biti ukinut. Potsetio je da je vrlo bitno da se odrzi makroekonomska stabilnost, niska inflacija i projektovani devizni kurs. Nije propustio priliku da upozori vladine ljude zaduzene za ekonomiju, da zemlja predugo i previse zivi u ”debeloj senci politike” od koje ce se morati oslobadjati, zeli li nastavak saradnje sa MMF. Istovremeno je on sam, ne bi li dobio prave informacije o trenutnom politicko bezbednosnom stanju u Makedoniji, vise vremena tokom jednonedeljnog boravka, proveo sa politicarima, nego sa ekonomistima. Otisao je polovicno obavljenog posla i obecanjem da ce u novu kontrolu sprovodjenja dogovorenog doci tokom maja.

Mediji, osobito nezavisni i oni naklonjeni opoziciji, objavljuju mnostvo informacija o potrosenim drzavnim parama za potrebe organa bezbednosti dok je kriza trajala,( ali i do danas), jer opasnosti od obnavljanja sukoba jos nisu potpuno uklonjene. Iz Ministarstva odbrane je, nezvanicno, procurila procena armijskih strucnjaka za logistiku i finansije da je ARM za 40 dana ratnog angazmana potrosila svoj planirani budzet za taj period i imala plus vise troskova od 28 miliona DM. To mu dodje da je dnevno, za hranu, municiju, gorivo i druge logisticke potrebe, te dnevnice rezervnog i aktivnog sastava vojnika i staresina, ukljucenih u ratne operacije, u proseku “odlazilo” po 700 hiljada maraka! Usled nedostupnosti zvanicnih procena, u javnosti se spekulira i o dodatnih 50 miliona maraka ekstra borbenih troskova za nabavku helikoptera i drugih odbrambenih sredstava. Zanimljivo je to sto pikanterije tog tipa stizu uglavnom iz Ministarstva odbrane, ciji su troskovi, navodno bili dva puta veci od troskova pripadnika Ministaratva unutrasnjih poslova?! U vladi niti demantiraju, niti potvrdjuju ovakve informacije, pozivajuci se na postupak procena ukupnih steta koje je Makedonija pretrpela zbog dvonedeljnog obracuna organa bezbednosti sa albanskim ekstremistima, a koji jos traje. Obecavaju da ce biti transparentni kada za to dodje vreme.

Makedonski privrednici, saznajemo, ne sede skrstenih ruku. U ocekivanju zvanicnih podataka o tezini zla koje ih je “ strefilo” i mera koje ce eventualno vlada, u saradnji sa medjunarodnim monetarcima, preduzeti da im pomogne, prave sami svoje analize i procene. A od njih i te kako boli glava sve gradjane koji ce, nema sumnji, napravljeni ceh placati godinama.

Prvi su se u javnosti oglasili izvoznici metalopreradjivaci, proizvodjaci gradjevinskog materijala, hemiske i elektro industrije, gradjevinari i tekstilci, kao najpogodjeniji, a zatim i poljoprivrednici, trgovci, turisticki radnici i transporteri. Svi su oni ostali bez posla, kako zbog zatvorenih granica prema SRJ i Kosovu, tako i zbog pogorsane politicke i bezbednosne situacije u zemlji, te visokog stepena rizika, koji je prema uglednom londonskom magazinu ”Ekonomist” sada povecan za nekoliko indeksnih poena.

Grube nezvanicne procene govore da su izvozno orijentirani industrijski proizvodjaci osteceni za 100 miliona DM. Poljoprivrednici koji proizvode jabuke, na primer, zbog propalog izvoza su izgubili 24 miliona DM, a koliki je ceh stotine tona raznog drugog voca tek se svode bilansi. Gubitci u trgovini dostizu 187 miliona, a u tekstilnoj industriji su, podvlace u Komori, i jos veci, ako se racuna da su mnogi lon aranzmani, od kojih zivi 35 hiljada zaposlenih u zemlji, otkazani i uglavnom dati fabrikama u SRJ. Radnici u oranzerijama su izgubili, kazu, 15 miliona DM zbog zastoja plasmana ranog povrca, a bitoljska mlekara je prijavila stetu od miliom maraka za dvadeset dana neisporuke mleka na Kosovo. Fabrika savnih cevi iz Kumanova je odlozila na neodredjeno vreme aranzmane “teske” nekoliko desetina miliona, sa nadom da ce inostrani partneri ipak preuzeti dogovorenu robu. Krznara iz Velesa je izgubila posao od 100 miliona maraka. Pivara iz Prilepa za 500 hiljadaDM, a sa takvom cifrom steta barataju i ugostitelji i turisticki radnici ohridske rivijere. Primera o tome da nekada znacajni proizvodni kapaciteti poput tetovskog “Teteksa “ ili “Jugohroma” sada prezivljavaju “disuci na skrge” je zaista mnogo. Nevolja je i to sto se politicko bezbednosna situacija polako stabilizuje, ali se stranci i dalje uzdrzavaju od sklapanja novih poslovnih aranzmana. Bice potrebno mnogo truda i vremena da se izgubljeno nadoknadi, podvlace svesni, makedonski privrednici. U Privrednoj Komori tvrde da su inostrana ulaganja cak, prepolovljena, u odnosu na isti period prosle godine. Posebno ih zabrinjava to sto su u velikom opadanju i domaca investiciona ulaganja, konkretno izgradnja individualnih malih proizvodnih pogona i kuca, sto ce, ako se taj trend ne zaustavi, veoma negativno uticati na razvoj zemlje u celini.

Muke privrednika nastale usled vojnih dejstava na podrucju Tanusevaca i Tetova tokom marta je potvrdio i Drzavni zavod za statistiku koji je objavio podatke o drasticnom padu makedonske spoljnotrgovinske razmene u prvom kvartalu tekuce godine. Ukupna razmena je manja za 11%, samo izvoz je negativan za 9,7%, a uvoz 12 %. Vise od 12 hiljada privrednih subjekata posluje sa gubicima, a ne namirene obaveze prema drzavi premasuju sest milijardi denara.(32 denara=1DM) Slikovit pokazatelj stanja u kojem se nalazi makedonska privreda je i podatak da 135 hiljada radnika u prvom tromesecju prima plate sa dva ipo meseci zakasnjenja i da su, uz to “presretni”, jer nisu medju onima koji od pocetka godine do danas, za svoj rad, nisu primili ni denara.

Stete u privredi Makedonije su dobrim delom povecane, isticu analiticari, i zbog neorganizovanosti nadleznih institucija sistema i privrednih asocijacija u novonastaloj situaciji. Ona je jedino pogodovala “lovcima u mutnom” pod zastitom mocnika partija na vlasti. Al to je vec druga prica...

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA