AIM: start



SUN, 22 APR 2001 02:00:39 GMT

Kuda vodi pravni okvir Kosova?!

Priština, 21.04.2001.

Nakon izlaska u javnosti projekata zakonskog okvira ili privremenog ustava i uglavnom kritičkih reakcija, u albanskoj javnosti je stvorena konfuzija o narednim fazama pripreme i usvajanja definitivne verzije. Nakon objavljivanja projekta verzije koju je pripremila zajednička grupa kosovskih i medjunarodnih stručnjaka, dva-tri dana kasnije, tj. 19 aprila, je izašla na videlo i verzija UNMIK-a za koju kosovski članovi radne grupe tvrde da nisu ništa znali i da nije izneta na razmatranje pred zajedničkom grupom kao jedan od mogućih predloga. Kosovski članovi zajedničke grupe postojanje verzije UNMIK-a smatraju kao nekorektno ponašanje UNMIK-a, koji organizuje zajedničku grupu u cilju stvaranja usklađene verzije, a s druge strane drži u tajnosti rezervnu verziju. Iz tih razloga dva albanska člana zajedničke radne grupe su dali ostavku, dok ostali kosovski članovi nisu potpisali ni usklađenu verziju zajedničke grupe oko čijeg teksta su se usaglasili skoro 99 odsto. Na sastanku tranzicionog veća Kosova održanog 18 aprila izražena je bojazan da se takva konfuzija i nezadovoljstvo u albanskoj javnosti može iskoristiti za odlaganje njenog usvajanja. Eventualno odugovlačenje bi moglo direktno uticati na određivanje datuma izbora na nivou Kosova, što bi bez sumnje zaoštrilo unutarkosovske političke odnose i posebno izmedju međunarodne administracije i Albanaca. Iako nema više vremena, neki analitičari argumentuju da bi bilo u interesu UNMIK-a i kosovara da u definitivnoj verziji dokumenta ne dodje do izražaja takmičarski duh za što više ingerencija za UNMIK ili za kosovare.

Konfuzija je stvorena i oko sadržine projekata, posebno nakon jednoglasne ocene medjunarodnih i kosovskih članova zajedničke radne grupe da je u verziji koji su oni pripremili postignuta usaglašenost za 99 odsto njegove sadržine. Čak neki govore i za 99.99 odsto. Ipak, nakon objavlivanja verzije zajedničke grupe, proizilazi da pitanja koja su ostavljena otvorena kao što su: naziv-zakonski okvir ili privremeni ustav, zatim predsednik, ustavni sud i mogućnost izražavanja volje naroda, mogu predstavljati više od 1 odsto neusklađenih pitanja. Predstavnici Albanaca i svih drugih partija, osim onih srpskih, potpisali su na pomenutom sastanku Tranzicionog veća Kosova zajedničku deklaraciju u kojoj su od međunarodnih faktora na Kosovu i van nj zatražili da se otvorena pitanja reše u duhu aspiracija kosovske velike većine.

Kritike upućene verziji koju je pripremila zajednička radna grupa kosovskih i međunarodnih stručnjaka se odnose i na onih 99 odsto koje političari i partije ne problematizuju, smatrajući ga usklađenim delom teksta. Tako, direktno ili indirektno, primedbe se upućuju i albanskim članovima radne grupe za pripremu projekta. Prva primedba se odnosi na činjenicu što oni javnosti serviraju objašnjenja koja nemaju oslonca u toj verziji i zato što predstavljaju kao kompetencije lokalnih kosovskih organa neke stvari koje se takvima mogu smatrati samo prema odredjenim interpretacijama. Druga primedba je ta što su u jednom pravnom dokumentu, koji bi trebao imati maksimalnu jasnoću, prihvatili tipične političke i zamagljene formulacije. Do sada se nisu čule kritike na račun profesionalne nekompetencije ili zbog pravljenja brojnih kompromisa.

Stiče se utisak da nakon čitavog zajedničkog rada koji je 19 aprila okončan ostavkama dva albanska člana radne grupe i nepotpisivanjem uskladjene verzije za 99 odsto teksta dokumenta od strane ostalih kosovskih članova zajedničke grupe, tokovi su počeli poprimati i šire nepoželjne političke dimenzije. Takvi tokovi koji su sada isplivali u javnosti mogli su se primetiti i mnogo ranije. Oni su nametnuti od samog početka albanskim političkim pristupima kao i pristupom UNMIK-a - da će se pripremiti dokument koji bi mogao odigrati veliku ulogu u budućim tokovima rešavanja statusa Kosova. To je bila greška koja je donela takmičenje za pridobijanje što više kompetencija odlučivanja za tokove života na Kosovu. Povećale su se ambicije na strani Albanaca, a s druge strane u UNMIK-u sa izvesnom dozom ponosa se govorilo da će biti izvršena kosovarizacija institucija koje bi odlučivale o značajnim kosovskim pitanjima, posebno o unutrašnjim tokovima. Na taj način su prevaziđeni okviri i realni dometi koje takav dokument može imati u sadašnjem prelaznom periodu: da omogući održavanje opštih izbora na Kosovu. I tek zatim izbori bi trebali da obezbede, prvo, formiranje funkcionalnih lokalnih organa koji bi upotpunjavali vlast UNMIK-a ili bi bili njegovi partneri u zajedničkom radu, i drugo, biranje kosovskih organa koji bi imali legalitet i legitimitet za pregovore o svim problemima Kosova, uključujući i definitivni status. Zato ambicije i buka oko zakonskog okvira ili privremenog ustava trebale bi biti na mnogo nižem nivou.

Međutim, bez obzira na sve ove pretpostavke, iz 99 odsto uskladjenog teksta izgleda kao da samoupravni organi Kosova, ili zbog toga što neće imati bilo kakvih značajnih ingerencija ili zbog nejasnoća i mešanja tih ingerencija, neće moći biti funkcionalni i utoliko manje ozbiljni partneri UNMIK-a u rešavanju zajedničkih kosovskih problema. Autorizacije su veoma ograničene i ako se ostave po strani pitanja bezbednosti, odbrane i inostranih poslova. Tako, suštinski gledano, i ubuduće neće biti uverljiva okrivljavanja kosovske strane za neispunjavanje njenih odgovornosti na Kosovu. Prava odlučivanja o suštinskim pitanjima su rezervisana za glavnog administratora. On će imati mogućnost da stopira, kada to bude ocenio neophodnim, svaki akt budućeg parlamenta Kosova iz oblasti kompetencija parlamenta. Osim toga, ekskluzivno je pravo glavnog administratora da proglasi akte koje bude usvojila skupština u okviru svojih nadležnosti. To znači da ako ih on ne bude proglasio, oni ne stupaju na snazi i on čak nije obavezan da da bilo kakva objašnjenja. Veoma su neodredjena i pitanja delovanja, organizacije i odgovornosti vlade.

Ima mnogo konkretnih pitanja koja dokazuju da će, što se tiče odlučivanja, organi Kosova biti samo nešto više od jedne formalnosti. Umesto da se vrše nastojanja za pripremu jednog dokumenta za funkcionalizaciju privremenih demokratskih institucija, iz ponuđenog projekta proizilazi da se posao odvijao u smeru da se od UNMIK-a izvuku što više ingerencija za kosovare ili pak da UNMIK-u ostanu što veće kompetencije. Umesto da se razmotre mogućnosti za stvaranje što racionalnijeg partnerstva za dobrobit kosovskog društva, proizilazi kao da je cilj nad ciljevima bila interpretacija i oživotvorenje Rezolucije 1244. Izgleda da je ta Rezolucija iznad blagostanja, demokratizacije i društvenog i ekonomskog napretka gradjana Kosova. Takvim pristupima dobijena je nekakva mešavina gde ima i nema ustavne materije. Izgleda da ta mešavina neće obezbediti podršku za normalno funkcionisanje kosovskog partnera u zajedničkim poslovima sa UNMIK-om. Takodje, stiče se utisak da se taj dokumenat ne može smatrati demokratskim. I u konkretnim formulacijama i njegovim duhom on nameće nedemokratske odnose izmedju kosovara i međunarodne administracije i, kako su ocenili neki ovdašnji analitičari (možda ne bez preterivanja), njime se nastoji inaugurisati svojevrsni kralj iz perioda apsolutističkih monarhija. Kao što je rečeno ovih dana, glavni administrator je šef svih kosovskih aparata i službi, a da bi imao i potpunije šefovske ingerencije njemu nedostaju samo i titule duhovnih vodja ovdašnjih religioznih konfesija. Nigde se ne može videti da je on obavezan da polaže računa o svom radu nekom domaćem forumu. Takvim se relacijama ne mogu uspostaviti demokratski odnosi i teško da se može očekivati da lokalne institucije postanu demokratske.

Tako, već na začetku se seje seme rivalstva i konfrontacija izmedju kosovara i medjunarodnih predstavnika. Ovakvom sadržinom dokumenat ne pruža podršku za izgradnju zdravih odnosa medju partnerima koji imaju zajedničke interese i zadatke. Rivalstva i konfrontacije su štetna za obe strane i samo mogu povećati i pooštriti izazove koji čekaju Kosovo na dugom putu normalizacije i stvaranja okolnosti da stane na svoje noge. S ove tačke gledišta, bilo bi bolje da se ne daju obećanja velikim rečima, kako se ni bi kasnije stvorila nezadovoljstva i razočarenja medju partnerima. Međutim, sada je kasno razmišljati o skromnijim pristupima izazovima pred kojima se Kosovo aktuelno nalazi.

AIM Priština, Fehim REXHEPI