AIM: start



SAT, 21 APR 2001 01:59:32 GMT

"Carine" i novi nemiri u Mitrovici

Priština, 20.04.2001.

Mitrovica je ponovo pretvorena u grad kamenica, metaka, barikada, bodljikave žice i suzavca. Povod je ovog puta bilo postavljanje carinskih službi na granici između Kosova i Srbije. Na Uskrs, Misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu je postavila na severu Kosova službe za ubiranje taksi s ciljem da roba koja ulazi na Kosovu iz Srbije ne pređe bez ikakve kontrole. Međutim, predstavnici srpske zajednice su izjavili da je odluka Misije Ujedinjenih Nacija arbitrarna i da nije doneta i u konsultaciji sa zvaničnicima u Beogradu. Srpsko nacionalno veće i srpske političke partije koje deluju na severu Kosova osnovale su "Krizni štab", koji je odmah organizovao blokadu severnih puteva ne dozvolišvi stavljanje u funkciji službe za ubiranje taksi. Oni su zatražili da se zvanični Bograd izjasni dali je dao i svoj blagoslov. Međunarodni zvaničnici su, pak, izneli da je postavljanje službi za ubiranje taksi u punoj saglasnosti sa novim aranžmanima koji vrede za sve građane Kosova. Glasnogovornik ove Misije Michael Keats je istakao da su "Vlada Jugoslavije i Zajednička komisija za saradnju sa UNMIK-om obavešteni o ovom planu još početkom februara", te je zato za njega "apsolutno nerazumljivo zašto se ovim planovima sada protivi i ne prihvataju se kao neophodne za domaće stanovništvo"... Misija UN istrajava na stavu da neslaganja treba izneti putem adekvatnih kanala a ne ispoljiti ih nezakonitim radnjama kao što je blokada puteva.

Ipak, Krizni štab na severu Kosova je podvukao da postavljanje carinskih službi omogućava postepeno sticanje nezavisnosti Kosova, beležeći tako i početak formalnog odvajanja Kosova od Srbije. Međutim, UNMIK je objasnio da postavljanje carinskih službi nema nikakve veze sa takvim tvrdnjama već sa "budžetom Kosova, kao i u svakoj drugoj zemlji, koji gubi 2.7 miliona maraka nedeljno zbog činjenice što se nafta i druga roba koja ulazi na Kosovu ne podvrgava nikakvom oporezivanju". Takva objašnjenja izgleda da nisu bila zad ovoljavajuća za predstavnike srpske zajednice, koji su nastavili sa blokadom puteva. Blokada je zatim usmerena protiv vozila i osoblja UNMIK-a i mirovni snaga pod vođstvom NATO (KFOR).

Četvrti dan blokade mirovne snage, nakon što su "iscrple" sve mogućnosti rešenja tog problema putem razgovora, odlučile su da deluju silom. Nakon ove odluke je usledila akcija buldožera i teških vojnih vozila sa kojima su mirotvorci uklonili barikade na tri mesta, koristeći pritom i suzavac da bi rasturili okupljene demonstrante koji su uzvratili kamenicama na vojnike KFOR-a. Jedna 62 godišnja žena srpske nacionalnosti je tom prilikom preminula usled srčanog napada, a najmanje još dva građana srpske nacionalnosti je povređeno tokom tih sukoba. Noć pre toga, francuski komandant mirovnih snaga general Alen Tartanville je zamolio okupljene Srbe da oslobode puteve, pošto su njegovi vojnici "ostali i bez hrane"...

Istog dana nekoliko stotina Srba započeli su sa nasilnim protestima, zapalivši pritom dve kuće u vlasništvu Albanaca u jednom naselju sa mešovitim stanovništvom poznato kao "Bošnjačka mahala". Ponovo suzavac i takozvane paralizujuće bombe su bila glavna sredstva kojima su uspelo smiriti situaciju. Međutim, ono što je ostalo nerazjašnjeno je bila činjenica što su nemiri bili praćeni i pucnjavom iz vatrenog oružja, za šta niko nije priznao autorstvo. Na hiljeda građana srpske nacionalnosti je nastavilo sa mirnim protestima istrajavajući na odluci da neće dozvoliti postavljanje carina na severu Kosova. Čak i sam novi jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica je zatražio zamrazavanje odluke UNMIK-a. "Miljenik" Zapada je otvoreno istupio protiv odluka administracije UN postavljene na Kosovu od strane vlada zemalja koje su požurile da mu otvore put povratka u svet, odakle je bila isključena pre skoro deset godina na početku serije ratova započetih od strane njegovih prethodnika. Ovakav komentar se zapravo najčešće može pročitati u lokalnoj štampi u Prištini. Po njima, blokada puteva i istovremena akcija za njihovo deblokiranje od strane mirovnih trupa predstavlja prvi sudar politike kojom diriguje Koštunica i međunarodnih zvaničnika i snaga na Kosovu. Akcija KFOR-a bila je druga po redu nakon njihovog razmeštanja u kojoj je pokazana odlučnost za stavljanje pod kontrolom severnog dela Kosova. Skoro godinu dana ranije vojne trupe KFOR-a su intervenisale u topionicama Kombinata Trepča u Zvečanu, opštini na severu Mitrovice nastanjene gotovo isključivo srpskim stanovništvom. Povod za intervenciju silom je bila "velika zagađenost životne sredine i opasnost koje ona predstavlja po lokalno stanovništvo". S druge strane, poslednja intervencija je imala za cilj uspostavljanje slobode kretanja, u prvom redu za međunarodne snage a zatim i za građane. KFOR je izneo da je odlučan da održi otvorenim puteve na severu Kosova, s druge strane Srbi su ponovili svoju odlučnost da ne dozvole postavljanje carina...

Mnogi ovdašnji posmatrači su mišljenja da i ovi poslednji nemiri u ovom gradu predstavljaju samo ponavljanje sličnih scenarija koji su samo izmenjivali još od okončanja rata na Kosovu i fizičke podele grada na sever kojim dominiraju Srbi i na jug kojim dominiraju Albanci. Međunarodna administracija je smenjivala u više navrata šefove misija u ovom gradu i usvajala je nekoliko planova, ali izgleda da do sada ona nije uspela da pronađe pravu formulu za rešavanje ovog pitanja. Nekoliko desetina ljudi je ubijeno, a hiljade drugih su proterani iz svojih stanova u severnom delu grada, isto se desilo i u južnom delu sa srpskim stanovištvom, u nedostatku nekog političkog rešenja. Početkom februara ove godine krvavi nemiri su zahvatili ovaj grad, nakon kojih su međunarodni zvaničnici i glavni politiki predstavnici kosovskih Albanaca usvojili plan kojim se želelo rešenje problema korak po korak i ujedinjenje podeljenog grada. Međutim taj plan nije nikada ostvaren. Predstavnici srpske zajednice su se usprotivili njegovoj primeni. Njime je u prvom redu bilo predviđeno proširenje zone poverenja (aktuelno ona obuhvata nekoliko stotina metara u centru grada), uspostavljanje slobode kretanja za sve i povratak raseljenih osoba u svoje stanove i kuće. Jedno od, do sada, neprevaziđenih prepreka za međunarodne zvaničnike su i "Čuvari mosta", za koju se smatra da predstavlja srpsku paravojnu formaciju koja kontroliše glavni most na reci Ibar, koji označava i liniju podele grada i čitavog severog dela Kosova. Opremljeni radiovezama "Motorola", oni budno prate svaki pokret građana albanske nacionalnosti na severu i ne dozvoljavaju kretanje "nepoželjnim osobama".

Bilo kako bilo, pokušaj postavljanja carinske kontrole još jednom je iznelo na videlo teške i nerešene probleme u ovom delu Kosova. Građani kako albanske tako i srpske nacionalnosti ostaju i dalje taoci nedostatka odlučnosti u rešavanju problema, ali i političkih kalkulacija. Sever Kosova u potpunosti kontrolišu Srbi koji, iako nisu učestvovali na lokalnim izborima održanih oktobra prošle godine, su ipak dobili vlast. Njihova veoma snažna veza sa Beogradom simbolički se prekida od strane mirovnih trupa koje kontrolišu granicu između Kosova i Srbije, međutim unutar tih granica se deluje u skladu sa srpskim zakonima i prema uputstvima iz Beograda. Albanci se pribojavaju da bi se faktička podela severa mogla i formalno sankcionisati i upućuju "očajne" pozive međunarodnoj administraciji da iskoristi priliku i okonča sa tom podelom. Izvori pri Misiji Ujedinjenih Nacija kažu da je sever Kosova ponovo pretvoren u mesto nemira koji su, u ovom najnovijem slučaju, podstaknuti od mafijaških klanova koji postavljanjem carinske kontrole gube svoje izvanredne profite od roba koje ne podležu nikakvim taksama. "Jegoslovenski suverenitet nad Kosovom nije ništa drugo do prosipanje pepela u oči srpskim građanima, koju oni majstorski koriste", tvrde oni.

AIM Priština, Besnik BALA