AIM: start



FRI, 20 APR 2001 16:51:51 GMT

**Crna Gora i zapadni donatori

Pomoc, ipak, izdasnija

Iako je jos krajem prosle godine doslo do zahladenja odnosa izmedu Podgorice i zapadnih prijestonica, medunarodna pomoc Crnoj Gori ne samo da je nastavljena, nego je cak i prosirena

AIM Podgorica 20.04.2001. godine

Dojucerasnji miljenik Zapada, oaza mira i medunacionalnog sklada na posvadanom Balkanu, kako su nazivali Crnu Goru, dozivljava, nakon pada Milosevicevog rezima, novu, manje prijatnu ulogu. Pred najavljeni referendum o drzavnoj samostalnosti, jasno je, svijet ne podrzava independisticku politiku Podgorice. Vidjelo se to pocetkom godine prilikom Dukanovicevog pokusaja lobiranja nove administracije u Vasingtonu, a slicno je bilo i na nedavnoj briselskoj konferenciji o Crnoj Gori koju su organizovali Centar za evropske politicke studije i njemacka Fondacija Fridrih Ebert.

Dakle, idilicnom skladu stavova vlasti u Podgorici i medunarodne zajednice dosao je kraj. Cak je nedavno i americka ambasada u Beogradu donijela posebno saopstenje sa kritikama nedavno izglasanog crnogorskog Zakona o referendumu. Zbog toga se sve veci broj ljudi pita cta ce biti sa dosadasnjom veoma izdasnom zapadnom pomoci koju je crnogorska vlada priljezno potrazivala i prihvatala.

Kakvu i koliku pomoc, zapravo, Crna Gora dobija od svijeta? Ovdje se smjestio veliki broj inostranih humanitarnih organizacija cija je uloga u zbrinjavanju izbjeglica veoma znacajna. Naime, tokom NATO intervencije u Crnoj Gori je bilo oko 280 hiljada izbjeglica, pretezno Albanaca sa Kosova, dok je sadasnji broj izbjeglica sveden na oko 70 hiljada, sto, opet, cini preko 10 odsto domicilnog stanovnistva. Da nije bilo medunarodne podrske, dakle, toliki broj nevoljnika Crna Gora bi sama zaista tesko mogla prehraniti.

Pored toga, preko 50 inostranih nevladinih organizacija je otvorilo kancelarije u Podgorici i sirom Crne Gore i tako znacajno uticu na finansiranje domaceg tek stvorenog civilnog sektora. Slobodno se moze reci da medunarodne donacije obezbjeduju da postojeci civilni sektor u Crnoj Gori ne zamre.

No, najznacajniji aspekt medunarodne podrske Crnoj Gori tece kao direktna pomoc Vladi za popunjavanje budzetskog deficita i gasenje socijalnih problema. Americka administracija je prosle godine obezbijedila Crnoj Gori pomoc od oko 107 miliona maraka (pretezno za budzet - 58,6 miliona, a potom i za penzije - 23 miliona, uvoz elektricne energije - 16, razvoj poljoprivrede i zdravstvenog sistema - 9 miliona), dok je Evropska zajednica podrzala Crnu Goru sa oko oko 48 miliona maraka (takode za budzet - 25 miliona, razvoj putne infrastrukture - 4, uvoz struje - 4, pomoc izbjeglicama - 13 i za zdravstvo - 4 miliona maraka).

I ove godine, iako je jos krajem prosle nastupilo zahladenje odnosa izmedu Podgorice i zapadnih prijestonica, pomoc ne samo da je nastavljena, nego je cak i prosirena. Kada se izuzme Izrael, Crna Gora danas prima najvecu americku pomoc po glavi stanovnika. SAD bi, prema zvanicnim najavama, do kraja ove godine trebale Crnoj Gori isporuciti pomoc od oko 70 miliona dolara i to: 13 miliona kao hitnu pomoc u hrani, 31,5 miliona za penzije i struju, devet miliona za ekonomske reforme i tehnicku pomoc, tri miliona za razvoj privatnog sektora i 14 miliona dolara za podrsku demokratskim reformama, razvoj nevladinog sektora i nezavisnih medija.

Istovremeno, Evropska unija je za ovu godinu odobrila 61 milion eura kao podrsku sprovodenju daljih reformi u Crnoj Gori. Od toga, 10 miliona se odnosi na direktnu pomoc za humanitarne svrhe, 10 miliona za hranu, 20 za infrastrukturu, obrazovanje i transport i 20 miliona eura za vanredne svrhe.

Osnovni cilj ovogodisnje ekonomske politike crnogorske Vlade je obezbjedenje cjelovitog ekonomskog suvereniteta. Za ovu godinu, prema Ekonomskoj politici Vlade, predviden je rast drustvenog proizvoda od pet odsto, prevashodno zahvaljujuci predvidenom povecanju usluga u turizmu od cak 20 odsto, kao i aktivnostima koje Vlada planira da ostvari na planu legalizacije sive ekonomije. Pri tome, pise u Vladinom dokumentu, javna potrosnja nece preci 50 odsto drustvenog proizvoda.

Crna Gora, koja je u bivsoj Jugoslaviji dugo bila izdrzavana republika, prvi put je ostvarila samofinansiranje svojih funkcija 1994. godine. Bilo je to u vrijeme sankcija i ostvareno je, prevashodno, zaradom od tzv. tranzitnih poslova oko kojih se upravo u posljednje vrijeme, kada su gotovo prestali, dize sve veca prasina. Danas Crna Gora ostvaruje budzetski deficit od oko 150 miliona dolara, odnosno 12 odsto bruto drustvenog proizvoda. Zbog toga se mnog s pravom pitaju kako to Crna Gora zamislja svoju suverenost kada zavisi od stranih dotacija.

Zilijet Derik je u Crnu Goru dosla sa suprugom, direktorom niksicke pivare koju je kupila belgijska kompanija Interbru, i sada kao urednik nedavno osnovanog specijalizovanog casopisa MONET pomno prati problem budzetskog deficita Crne Gore. Ona ukazuje da budzetski prihodi predstavljaju manje od polovine ukupnih republickih prihoda. Glavne kategorije u ukupnim prihodima su porez na promet i akcize (30 odsto ukupnih prihoda), potom doprinosi na zarade (135 miliona DEM) kojima se iskljucivo finansiraju socijalni fondovi, dok se 82 miliona DEM prihoda od poreza na zarade dijeli izmedu budzeta i opstina. Porezi na medunarodnu trgovinu i tranzit cine sedam odsto ukupnih prihoda, koliko se dobija i administrativnim i komunalnim taksama. Gospoda Derik konstatuje da 11 odsto budzetskih prihoda pripada kategoriji "ostali prihodi" i da se njihovi izvori ne znaju.

Veoma je tesko, ukazuje Derikova, imati jasan uvid u svu inostranu finansijsku pomoc. Ministarstvo finansija je kreiralo novu sluzbu koja ce biti zaduzena za pracenje primljenih iznosa i projekata. Korak po korak, smatra ona, strana pomoc ce ici direktno projektima koji su finansirani, bez prolazenje kroz budzet, sa ciljem preciznijeg uvida u nacin trosenja ovih sredstava.

Ovakva pomoc je Crnoj Gori, naravno, neophodna. Jer, njen bruto drustveni proizvod danas dostize tek 58 odsto onog iz 1990. godine, dok je industrijska proizvodnja i dalje upola manja no 1990. godine. Bruto drustveni proizvod Crne Gore je 1989 godine iznosio skoro milijardu i po dolara, a prosle svega oko 700 miliona. Pri tome valja imati u vidu da je ta godina prva u protekloj deceniji tokom koje je ostvaren rast bruto drustvenog proizvoda.

U Crnoj Gori, inace, zvanicno radi oko 115 hiljada ljudi, od cega u privredi radi tek oko 80 hiljada radnika. Ni to nije sve, medu njima je cak 20 hiljada njih koji zarade ne primaju redovno. Plate kasne mjesecima, cak i godinama. Upravo je, na osnovu pritiska sindikata, u toku akcija isplate zagarantovanih zarada ovim radnicima, sto ce Vladu kostati oko 15 miliona maraka. O karakteru socijalne scene u Crnoj Gori svjedoce i sljedeci podaci: Stopa nezaposlenosti je 28 odsto. Broj zvanicno nezaposlenih ljudi je premasio 80 hiljada, dok je broj penzionera jos veci. Prosjecna plata iznosi oko 200 njemackih maraka, a najniza zarada 80 maraka.

Sumorna slika crnogorske privrede jasno govori o neophodnosti radikalnih strukturnih reformi koje bi zaustavile postojece negativne trendove i otvorile puteve oporavka i stvaranja sistemskih uslova za dugorocno odrziv ekonomski rast. Ali, i za jedno i za drugo Crna Gora mora uraditi svoj domaci zadatak, tj. obezbijediti makroekonomsku i politicku stabilnost i usaglasiti svoj pravni sistem prema standardima EU. Rajko Milovic, Sekretar republickog Sekretarijata za zakonodavstvo, istice povodom toga da je Crna Gora gotovo u potpunosti zaokruzila svoje zakonodavstvo prema standardima modernog prava, odnosno da je vec cetrdesetak zakona ujednaceno je sa standardima Evropske unije.

Osnovni problem koji sputava sanse za uspjesniji privredni razvoj ovdje se, dakle, vidi u nedefinisanom drzavno-pravnom statusu Crne Gore i nestabilnim politickim prilikama u regionu.

«Plasim se da velika diskusija o drzavno-pravnom i politickom statusu Crne Gore i uopste o odnosima Srbije i Crne Gore bivaju dobar izgovor za odlaganje reformi i u Srbiji i u Crnoj Gori, istice Dr Veselin Vukotic, potpredsjednik crnogorskog Savjeta za privatizaciju i koordinator ekspertske grupe 17. Nerijesen drzavno-politicki status Crne Gore, dodaje on, znatno utice na usporavanje ekonomskih reformi. "Smatram da ovdje nije pitanje: da li, ili ne sa Srbijom, nego da li mi imamo hrabrosti da kazemo: mi ekonomski mozemo da preuzmemo odgovornost za svoje postojanje», porucuje Vukotic.

Tako se jos jednom pokazuje koliko je crnogorska prica o tranziciji i reformama povezana sa pricom o nezavisnosti.

Dragan DURIC (AIM)