AIM: start



WED, 18 APR 2001 21:02:50 GMT

Interesantni efekti u Tirani nakon hapšenja Miloševića

Tirana, 17.04.2001.

Izgleda nekako čudno, ali reagovanja u Albaniji na hapšenje bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića nisu bila takvih razmera očekivanih povodom ovog dagađaja, zbog njegovog regionalnog i međunarodnog karaktera, ali i zbog velikog značaja koji su same politički i državni predstavnici u Albaniji pridavali zahtevu za njegovo hapšenje, posebno nakon njegovog odlaska sa vlasti oktobra prošle godine. Jedno od objašnjenja ovako mlakog reagovanja je i to da su političkom arenom u Tirani dominirali događaji koji su se dešavali u Makedoniji, gde su brojne optužbe iz regiona usmerene protiv tamošnjih naoružanih albanskih ekstremista izazvale svojevrsnu zbunjenost među albanskim političkim snagama. Čak i u albanskim dnevnim medijima, nezavisnim ili partijskim, je bilo veoma malo reakcija albansikh političkih partija oko burnog događaja u Beogradu. Ipak, to ne oduzima pravo da se Tirana oceni kao jedan od najzainteresovanijih glavnih gradova u Jugoistočnoj Evropi za hapšenje Miloševića. Takođe, može se reći da je albanska politika bila ta koja je u regionu najviše dobila ovim hapšenjem.

Olakšanje koje je izazvalo u Tirani hapšenje Slobodana Miloševića dalo se pretpostaviti, ali i efekti koje je ono imalo bili su takođe drugačiji od onih u drugim glavnim gradovima regiona. Sa ne tako uobičajenom brzinom, t.j. pre ostalih balkanskih vlada, već 1 aprila, na dan njegovog hapšenja, albanska vlada je izdala saopštenje u kojem pozdravlja odluku vlade u Beogradu i istovremeno je ponovila zahtev za njegovo uručenje Međunarodnom sudu u Hagu.

Naime, već od prvog međunarodnog nastupa jugoslovenskog predsednika Koštunice na skopskom Samitu zemalja učesnica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, SEECP, 25 oktobra prošle godine, predsednik Albanije Rexhep Mejdani je od njega snažno zatražio hapšenje Miloševića. Tokom svih ovih meseci i posebno od januara ove godine kada su i razmenjene prve zvanične note za ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa između Albanije i SR Jugoslavije, politički leš Miloševića je predstavljao teret u odnosima između dve zemlje, više i specifičnije nego bilo koji drugi inostrani odnosi Beograda u regionu.

Zato, za albansku vladu njegovo hapšenje je bilo kao otklanjanje jedne prepreke u procesu uspostavljanja odnosa. Iako je bila je slučajnost bliskost datuma, činjenica je da je hapšenje Miloševića osetno poboljšalo atmosferu prvog susreta održanog nakon dva dana ižmeđu albanskog premijera Ilira Mete i srpskog premijera Zorana Đinđića u Atini 3 aprila, i ta atmosfera je bila toliko poboljšana da je Đinđić u grčkoj štampi pun entuzijazma izjavljivao da kada bi se susreo sa njegovim homologom Metom pre 5-6 godina stvari bile drugačije na Balkanu. Albanski premijer je zatražio od svog srpskog homologa otklanjanje još jednog kamena prepreke u albansko-jugoslovenskim odnosima, kao što je oslobađanje albanskih političkih zatvorenika koji se nalaze u zatvorima u Srbiji.

Hapšenje Miloševića je predstavljalo sojevrsnu pomoć za albansku vladu i u poboljšanju klime u njenim odnosima sa političkim partijama u Prištini i uopšte sa kosovskim Albancima. U Prištini nije naišlo na dobar prijem ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa između Albanije i SR Jugoslavije, u vreme kada je Milošević i dalje bio na slobodi i na čelu Socijalističke partije Srbije. Sada kada je on u zatvoru, otpada još jedan argument nezadovoljstva kosovskih Albanaca prema Tirani. Tirana je postigla uspeh u njenim odnosima sa svojim sunarodnicima na Kosovu, jer njima može izneti ostvarenje jednog zahteva kojeg je ona upućivala u kontinuitetu na adresu vlade u Beogradu i koji su kosovari upućivali na adresu Tirane.

Najinteresantniji efekat Milošeićevog hapšenja se zapaža u albanskom političkom životu. On je možda nestao iz srpskog političkog života, ali u albanskom političkom životu će i dale nastaviti "da odigra ulogu" na distanci. Naime, sve albanske političke partije bez izuzetka, levice i desnice, male i velike, bile su jednoglasne i pozdravile hapšenje Miloševića ali i zatražile njegovo uručivanje u Hag. Međutim, suprotna krila albanske politike nisu propustila ni ovu priliku a da je ne koriste za međusobne napade i za dobijanje patriotsko-političkog kapitala. Kako je izjavio i albanski premijer nakon susreta sa srpskim premijerom, biće teško izbeći nacionalističku retoriku u odnosima između dve zemlje, posebno od strane nevladinih faktora koji nastoje da akumuliraju politički kapital nauštrb perspektive odnosa. Hapšenje Miloševića je stvorilo šansu u tom pravcu za političke partije u Tirani. Socijalistička partija, koja je na čelu vladine koalicije, je iskoristila ovu priliku za reklamiranje svojih stavova kojih se pridržavala povodom ovog pitanja. Posredstvom svog sekretara za odnose sa inostranstvom A. Dade, SP je pohvalila beogradske zvaničnike i zatražila oslobađanje političkih zatvorenika i pronalaženje nestalih. Demokratska partija je iskoristila ovaj događaj u Beogradu za napad na Socijalističku partiju na vlasti. Predsednik DP Sali Berisha na mitingu održanom 2 aprila u gradu Skadru je nazva Miloševića saveznikom "klike u Tirani" koja je na vlasti. Sa svoje strane, centralni organ SP na vlasti "Zëri i Popullit" je nazvao Berishu Miloševićevim ortakom, a centralni organ DP "Rilindja Demokratike" je optužila da se u dosjeu međunarodnih tužioca uporedo sa Miloševićem pominju i imena visokih zvaničnike Tirane.

I jedan i drugi glavni pol politike žele da iskoriste simbol zla, Miloševića, za sticanje političkog kapitala, jer je predizborna kampanja za junske parlamentarne izbore već započela. Optužba za veze sa Srbijom i sa inkriminisanim srpskim liderima je jedna od najtradicionalnijih optužbi koju protivničke političke snage upućiju jedna drugoj u Tirani. To se radi zbog unutrašnjih efekata, ali to se čini posebno u sklopu nastojanja albanskih političkih partija za pridobijanje političke podrške Albanaca van Albanije, na Kosovu, u Makedoniji i drugde. To predstavlja predizbornu taktiku koja će dugo trajati u Albaniji i izgleda da će ime Miloševića biti pominjano češće u Albiniji nego u Srbiji.

AIM Tirana, Arjan LEKA