AIM: start



TUE, 17 APR 2001 22:56:10 GMT

Previranja u DOS.u

Ko i zašto zagovara nove izbore u Srbiji

AIM, Beograd, 17.4.2001.

Sasvim realno je očekivati da do kraja godine u Srbiji budu održani predsednički izbori čime bi čitav izborni proces bio zaokružen. Što se budućih kandidata tiče, licitiranje je uveliko u toku. Lider Nove Srbije Velja Ilić, ne krije da sebe vidi na toj funkciji uz obrazloženje da je "jedini lider DOS koji posle 5. oktobra nije dobio ništa". Jedan od lidera Demokratske stranke Čedomir Jovanović poručuje da DOS još nema zvaničnog kandidata, ali da u slučaju raspada savezne države na toj funkciji demokrate vide Vojislava Koštunicu. Izjava je naljutila Velju Ilića a iz Koštunicine stranke saopštavaju da je za sada o tome preuranjeno govoriti.

Reakcije čelnika DOS navele su mnoge na zaključak da se raspad DOS neumitno približava. Naročito je ovo pitanje postalo aktuelno posle izjave predsednika SRJ Vojislava Koštunice na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije da će "naredna Skupština DSS poslužiti za pripremu izbora za savezni parlament, a ukoliko savezna država ne opstane onda izbora za Skupštinu Srbije" "Nema nikakvih potreba za skorim izborima u Srbiji" odgovorio je odmah Zoran Djindjić. Iako čelnici DOS.a javno negiraju bilo kakvu bojazan za persepktivu DOS.a, u javnost je ovih dana plasirana informacija iz "dobro obaveštenih izvora bliskih vrhu DOS" da je na sastanku Koštunice i Djindjića bilo reči i o tome , kao i o predsedničkim izborima. Tvrdi se naime, da je Koštunica insistirao da, ukoliko ostane federacija, budu održani novi savezni, predsednički i parlamentarni izbori a ako Srbija ostane "sama", da bi trebalo da se održe kompletni republički izbori. To znači i izbori za parlament i za predsednika Srbije "Druga strana", insistirala je pak da "Koštunica pređe sa funkcije predsednika SRJ na mesto prvog čoveka Srbije" dok bi se novi parlamentarni izbori održali za koju godinu. Za uzvrat je traženo da Koštunica, ukoliko, postane predsednik Srbije, samo potvrdi mesto premijera Demokratskoj stranci. Koštunica očito nije prihvatio kandidaturu DOS uz obrazloženje da situacija sa Crnom Gorom još nije razjašnjena, ali možda i zato što na eventualne izbore želi da ide isključivo kao lider DSS.

Novi savezni izbori su takoreći neminovnost, samo je pitanje u kom slučaju i kada bi oni mogli da budu raspisani. Naime, u izbornoj kampanji DOS se obavezao da će to biti najkasnije za godinu ipo dana od septembra 2000. Ishod izbora u Crnoj Gori 22.aprila stvari bi možda mogle da promene ukoliko bi pobedu odnele snage okupljene oko Mila Djukanovića jer onda sledi referendum o samostalnosti ove republike. Ukoliko tu bude potvrdjena želja Crnogorskog naroda da živi u samostalnoj državi onda nikakvih potreba za novim saveznim izborima neće biti.

Ako bi pak pobedila struja koja zagovara opstanak u zajedničkoj državi, onda po svoj prilici ne bi bilo ni referenduma, ali to opet ne znači automatsko raspisivanje novih saveznih izbora. Posve logično bi bilo da tim izborima predhodi zajednički dogovor o budućoj zajedničkoj državi jer malo je verovatno da je ona proklamovana Žabljačkim ustavom više ikome po volji. Koliko je za takav dogovor potrebno vremena, teško je u ovom trenutku procenjivati. Ne trebe medjutim, potpuno izbaciti iz fokusa ni mogućnost da do raspisivanja izbora dodje i nezavisno od ove odluke ukoliko se postojeći odnos snaga u Saveznoj vladi bude pokazao kao nepremostiva kočnica u ispunjenju izbornih obećanja DOS gradjanima Srbije. Predizborno ponašanje Socijalističke narodne partije Crne Gore, daje puno osnova za razmišljanje i o ovoj mogućnosti, sobzirom na posledice koje proizvodi.

Što se pak parlamentarnih izbora u Srbiji tiče, stvari stoje potpuno drugojačije. Čak i najveći kritičari sadašnje vlasti teško da mogu da nadju dovoljno argumenata za tvrdnje da "ništa od predizbornih obećanja DOS nije do sada ispunio", jer ne treba zaboraviti da u Srbiji kakva je ostavljena DOS u nasledje učiniti bilo kakav pomak za samo dva meseca, koliko je proteklo od formiranja nove vlade, jednostavno spada u domen naučne fantastike.Tim pre, čudi zalaganje Koštunice za održavanjem novih izbora samo zbog toga što su decembarski održani kako on kaže za "paralment jedne od dve republike, a sada bi trebalo birati parlament samostalne države".

Čak i da sa pravne tačke gledišta može da se nadju uporišta za ovakav stav, pitanje je dali su oni koji izbore nagoveštavaju iz formalnih razloga svesni koliko bi to moglo da košta gradjane Srbije? Narvno, ne samo koliko sami izbori staju, nego pre svega sa stanovišta realizacije započetih promena. Ukoliko bi se zaista dogodilo da izbora u Srbiji ove godine bude, to bi podrazumevalo višemesečnu izbornu kampanju koja bi potpuno u drugi plan stavila realizaciju tek započetih poslova. U situaciji kada ni promil onoga što je stvarno potrebno Srbiji nije uradjeno, što zbog ogromnih dubioza na koje se naišlo, što zbog obimnog posla koji predstoji, što zbog opstrukcija u republičkom parlamentu, pitanje je da li Srbija može da podnese i dan odlaganja ulaska stranog kapitala u njene privredne tokove. A tih para sigurno je neće biti ukoliko Srbija, ponovo bude zabavljena izbornim nadmetanjem, pri čemu će sigurno je doći do neminovnog cepanja DOS.

S druge strane može se razmišljati i o tome da li su Srbiji potrebni prvo izbori ili promena Ustava. Koštunicina ideja o izborima za ustavotvornu skupštinu ovu dilemu ne razrešava. Naprotiv, otvara novu o tome dokle će se Srbija baviti pitanjima od kojih njeni gradjani neće osetiti toliko potreban boljitak. Dakle, pitanje nad svim pitanjima u ovom trenutku je kome i zašto odgovara otvaranje priče o novim izborima u Srbiji.

Jedini logičan odgovor je da je to DSS koji je izgleda procenio da je u poslednjih pet meseci od kada je Vojislav Koštunica na funkciji predsednika SRJ, toliko osnažio da bi samostalno nastupajući mogao da uzme više vlasti od one koju je u okviru kvote u DOS dobio. Da je tako potvrdjuju i neki konkretni postupci ove partije i njenog predsednika koji su nezadovoljni usvajanjem Platforme u Vojvodjanskoj skupštini objavili da ubuduće ova partija nastupa kao opozicija. To su i dokazali samostalnim izlaskom na dopunske izbore u Odžacima gde je inače DOS imao svoje kandidate, najavom mogućnosti formiranja samostalnog poslaničkog kluba u srpskom parlamentu u kome su već poslanici ove stranke glasali za neke od amandmana opozicije oko poreskog paketa uprkos stavu poslaničke grupe DOS, uzdržanosti oko ukidanja imuniteta Branislava Ivkovića u srpskoj skupštini i nedolaskom na sednicu administrativnog odbora u saveznom parlamentu gde je trebalo raspravljati o ukidanju imuniteta Nikoli Šainoviću i Jovanu Zebiću, čime su stali na istu stranu kao i poslanici SPS, JUL, SRS i SNP, istupima ministara iz redova ove partije koji nezadovoljnike platama u resoru za koji su zaduženi upućuju na adresu premijera i ministra finansija, jer oni "kroje budžet".

Druge partije iz 18-člane koalicije za sada pokušavaju da ove istupe DSS označe kao bezopasne po budućnost DOS i tolerišu to što je kako je priznao portparol stranke Milorad Jovanović " DSS želela da oproba svoju snagu, a rezultati su samo odraz naše popularnosti u poslednjih nekoliko meseci". Visoki funkcioner DOS i Demokratske stranke Čedomir Jovanović kaže da je simbol jedinstva vladajuće koalicije politika koju vodi na rešavanju državnih pitanja, ali ne samo Nebojša Čović, lider DA spada u one koji tvrde da će "ove godine političkih zakreta u DOS ipak biti što ne znači da će se DOS raspasti, već će sigurno doći do prosejavanja DOS".

Kako sa jednim od dva strateška interesa ove koalicije- korenitim promenama sistema- nije praktično ni započeto, ima li bilo ko iz DOS pravo da u ionako veoma složenoj situaciji u kojoj se gradjani ove zemlje nalaze, a na koje po priznanju samog Koštunice ni DOS nije računao kada je preuzimao vlast, dovodi Srbiju ponovo u poziciju da učestvuje u stranačkom samodokazivanju bilo koga, pa i partije kojoj je na čelu predsednik SRJ izabaran na tu funkciju voljom ne samo svojih pristalica.

Tatjana Stanković (AIM)