AIM: start



SUN, 15 APR 2001 23:21:15 GMT

Jug Srbije: Strpljenje i izazovi

AIM, Beograd, 15. 4. 2001

Za manje od tri sata u subotu ujutru, 14. aprila, jedinice Vojske Jugoslavije (VJ) i policije rasporedile su se u sektoru D kopnene zone bezbednosti, najvećim delom na području opštine Medveđa na jugu Srbije. U prethodne četiri nedelje, tempom koji ni najveći optimisti nisu očekivali, NATO je odobravao povratak lako naoražanih jedinica VJ i policije u 5 km široko područje uz administartivnu granicu Kosovova i Metohije, zonu uspostavljenu Vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova 1999. da bi razdvajala neprijateljske snage SR Jugoslavije s jedne, i NATO alijanse, s druge strane.

Čini se da je pomenute odluke uveliko ubrzalo prošlomesečno (ne)očekivano izbijanje sukoba u severnim i zapadnim delovima Makedonije. Mnogobrojni incidenti koje su albanski ekstremisti sistematski izazvali na jugu Srbije, uglavnom u području opština Preševo i Bujanovac, kao ni civilne žrtve, pogibije vojnika i policajaca, prethodno za takvu odluku nisu bili dovoljni. Pokazalo se da je pet kilometara široka zona "ničije zemlje" u stvari sjajan poligon za obuku formacija koje sebe nazivaju Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPMB), ali i koridor za ubacivanje ljudi i naoružanja u Makedoniju: prvi oružani incidenti su u martu i izbili u široj okolini graničnog područja SRJ i Makedonije na koje izbija kopnena zona bezbednosti.

Tako su mešovite jedinice VJ i MUP Srbije pre mesec dana, 14. marta, prvo puštene na granicu sa Makedonijom, na ograničeno područje veličine jedva 5X5 km (sektor C-istok). Ubrzo potom, dozvoljen im je ulaz i u zonu C-zapad (deo od 5 km granice Crne Gore sa Albanijom), a zatim i u sektor A, deo kopnene zone bezbednosti na administartivnoj granici Kosova i Metohije prema Crnoj Gori (od Plava do istočno od Rožaja) odnosno Srbiji do granice opštine Medveđa.

Tokom priprema za ulazak jugoslovenskih snaga bezbednosti u sektor D, koji se proteže uglavnom na teritoriji opštine Medveđa, 3. aprila je u eksploziji protivtenkovske mine poginuo jedan policajac, dok su trojica ranjena. Nalazili su se van teritorije zone kopnene bezbednosti; tim povodom je Nebojša Čović, predsednik jugoslovenskog Koordinacionog tima za jug Srbije, izjavio da "najnoviji zločinački akt albanskih terorista dovodi u pitanje nastavak razgovora i pokazuje neiskrenost albanske nacionalne zajednice u pogledu mirnog rešenja krize", i pozvao predstavnike međunarodne zajednice i etničkih Albanaca da izoluju teroriste i spreče dalje nasilje "jer to uglavnom zavisi od njih". "Jugoslovenska i srpska strana dosledno pokazuju svoju spremnost da se svi problemi rešavaju mirnim putem, kroz dijalog", naglasio je Čović, zahtevajući od međunarodne "sasvim jasnu podršku tim naporima".

Bivši Miloševićev gradonačelnik Beograda, potom osnivač Demokratske alternative, jedne od mnogobrojnih "malih" stranaka članica DOS-a, Nebojša Čović je proteklih meseci pokazao izuzetne sposobnosti za pregovaranje na bazi onoga što je sam ponudio kao platformu za rešavanje problema i što je kao "Čovićev plan" prihvatio prvo Vašington, potom međunarodna zajednica i jugoslovenske vlasti. Elastičan i energičan u pregovorima sa albanskom nacionalnom zajednicom – uključujući i "političke predstavnike" OVPMB – podjednako otvoreno i "nediplomatski" zamera se ne samo njima, već i predstavnicima KFOR-a i NATO alijanse.

Posle albanskih optužbi da ih na pregovorima "ponižava i vređa", ispostavilo se da je Čović jednom prilikom zamerio sagovornicima ponašanje kao da im nedostaje Slobodan Milošević – i ponudio da ih "preko veze" smesti u istu ustanovu sa njim (beogradski Centralni zatvor). S druge strane, izaslanik generalnog sekretara NATO-a Piter Fejt bio je prošle nedelje prinuđen da demantuje Čovićevu izjavu o garancijama da će troje otetih srpskih civila i dva vojnika biti oslobođeno do 10. aprila. Civili su oslobođeni 14, a politički direktor NATO-a u Beogradu Šon Saliven je naknadno podržao Čovićevu izjavu da se u zamenu za taoce, dva oteta vojnika, ne može tražiti oslobađanje trojice osuđenih terorista (uhapšenih sa 36 kg eksploziva).

Očigledno je da NATO sa svoje strane takođe pojačava pritisak, i to ne samo na "pobunjenike", već i na civilno albansko stanovništvo juga Srbije. U proteklih mesec dana američki ambasador u Beogradu Viljem Montgomeri je potpisao nekoliko ugovora o finansiranju seoske infrastrukture, obnovi škola i investicijama u zapošljavanje, ukupno vrednih više od dva, od ukupno oko 20 miliona dolara američke pomoći odobrene opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Tom "pozitivnom" izazovu jugoslovenska i srpska strana – obe predstavlja Nebojša Čović – dodaje saglasnost za prisustvo evropskih posmatrača u zoni kopnene bezbednosti, spremnost na formiranje mešovite policije i zahtev da se plan za normalizaciju stanja poštuje bez preteranog odugovlačenja.

Otuda je najnovije vojno-policijsko "zauzimanje" sektora D – dužine oko 80, ukupne površine oko 400 kvadratnih kilometara – u izvesnom smislu potvrda da se stvari razvijaju u planiranom smeru. Na području opštine Medveđa, gde albansko stanovništvo čini trećinu populacije, do sada nije bilo većih incidenata. Možda je zbog toga pred ulazak vojske i policije u sektor D Riza Haljimi – predsednik opštine Preševo, predsednik Partije za demokratsko delovanje i formalno glavni pregovarač albanske zajednice na jugu Srbije – u prvi plan pokušao da istakne prinudno iseljavanje Albanaca, pominjući u tom kontekstu cifre veće od broja albanskog stanovništva Medveđe. Nebojša Čović je reagovao pozivom svim iseljenim Albancima da se vrate na svoja imanja, garantovao im bezbednost i dodao: "Ja verujem da je Haljimi za mirno rešenje, ali mu je neko dao pogrešne podatke koje on nije mogao da proveri s obzirom na to da živimo u nemirnim vremenima i da na tom prostoru ima mnogo pritisaka, a prisutno je i mnogo nesporazuma među njima. Nova vlast nije ni u kakvom kontinuitetu sa starom, osim u ponašanju Albanaca, jer njima stara vlast nedostaje".

Albanski zahtev za demilitarizaciju juga Srbije – jer, po Halimiju, "dovođenje dopunskih jedinica vojske znači drastičniju uzurpaciju životnog prostora Albanaca" koja će, "ukoliko se obavi uz saglasnost komandanta KFOR, značiti i legalizaciju etničkog čišćenja uz međunarodnu saglasnost" – Čović je takođe odbio. Uz dogovor o povratku Albanaca izbeglih na Kosovo i srazmernu zastupljenost u organima lokalne vlasti, stav Redžepa Abazija da neće biti OVPMB ako se VJ i policija potpuno povuku iz Medveđe Čović je prokomentarisao da su one tu "angažovane zato što postoje naoružane ekstremističke grupe koje predstavljaju pretnju za bezbednost svih građana, kako Srba, tako i Albanaca. Kada se oni budu demobilisali i razoružali, naravno, onda će doći ne do demilitarizacije, nego do pomeranja vanredno angažovanih policijskih i vojnih snaga".

Jednomesečno iskustvo prisustva VJ i policije u zoni kopnene bezbednosti pokazalo je pozitivne efekte u pogledu smirivanja uzavrelog područja i, do juče nezamislive, mogućnosti saradnje sa NATO snagama na terenu. Nema sumnje da je takav razvoj događaja – uz jasnu spremnost novih vlasti SRJ i Srbije da pregovorima rešava probleme međuetničkih odnosa, uključujući i formiranje lokalnih policijskih snaga – ubrzao odobravanje povratka snaga bezbednosti u tri od četiri sektora zone kopnene bezbednosti. Narednih nedelja – pre nego narednih dana – mogućno je očekivati i dogovor o ulasku jugoslovenskih snaga bezbednosti u poslednji preostali, sektor B. On obuhvata "vruć" teren zone na području opština Bujanovac i Preševo, sa najvećom koncentracijom pripadnika OVPMB.

Izveštaji sa terena upozoravaju na utvrđivanje položaja i mobilizaciju lokalnog stanovništva; istovremeno, pojačavajući kontrolu granice sa kosovske strane, KFOR sve češće objavljuje podatke o hapšenjima grupa naoružanih lica i zaplenama oružja. Sužavanje terena dejstva i političke podrške ciljevima OVPMB svakako ne doprinosi smanjenju napetosti kod onih koji se na jugu Srbije uzdaju u NATO kao "proverenog saveznika".

Dosadašnja uzdržanost jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga prema provokacijama u zoni kopnene bezbednosti utoliko ima veću političku težinu. S druge strane, ukoliko se prva faza "Čovićevog plana" završi potpunim uspehom u pogledu "povratka suvereniteta" na granici Kosova i Metohije, to će biti tek početak. Ne samo na jugu Srbije: KFOR i UNMIK su u međuvremenu od SR Jugoslavije i Srbije zatražili istu meru kooperativnosti i po pitanju priprema opštih izbora, odnosno podrške donošenju pravnog okvira Kosova i Metohije koju albanske političke snage smatraju ustavom nezavisnog Kosova. Beograd će u tom smislu narednih meseci morati da preuzme mnogo veću i težu odgovornost u pogledu neposredne budućnosti Kosova i Metohije, onako kako je vidi NATO, pre svega. Spram težine tih problema – od pitanja odgovornosti za zločine, do problema povratka izbeglica – možda će se pokazati da je povratak u zonu kopnene bezbednosti bio najlakši deo posla.

Aleksandar Ćirić (AIM)