AIM: start



SAT, 14 APR 2001 22:36:23 GMT

**Previranja u SPS-u

Socijalisti bez Miloševića

Gotovo ravnopravno, kadrovsku politiku Socijalističke partije Srbije vode u ovom trenutku Slobodan Milošević preko pisama koja šalje iz Centralnog zatvora u Beogradu i republička ministarstva pravde i unutrašnjih poslova Srbije preko učestalih saopštenja u kojima se javnost obaveštava o tome ko će od nekada viđenijih socijalista ubrzo dospeti u zatvor ili pred istražnog sudiju.

AIM, Beograd, 14. 4. 2001.

Stvari za sada stoje tako da onaj koga Milošević danas predloži za neku novu partijsku funkciju, obično koliko sutra biva viđen za neki zatvor. Pre nekoliko dana Milošević je, na primer, iz zatvora poručio da ukovođenje partijom privremeno prepušta Živadinu Jovanoviću, nekadašnjem saveznom ministru inostranih poslova i jednom od potpredsednika SPS-a. Jovanović bi, međutim, veoma brzo mogao da ostane bez poslaničkog imuniteta (poslanik je u saveznom parlamentu), a zatim i da se pojavi pred istražnim sudijom zbog sumnji da je kao bivši ministar u nekoliko navrata od Mihalja Kertesa, nekadašnjeg direktora carine, primio ogromne sume nemačkih maraka u kešu koje je zatim trošio na međunarodne aktivnosti socijalista. Iz svoje zatvorske sobe Milošević je odlučio da unapredi i Branislava Ivkovića, šefa poslaničke grupe socijalista u srpskom parlamentu, koga je postavio za jednog od potpredsednika stranke. Dan, dva kasnije i Ivković je pomenut kao veoma ozbiljan kandidat za veoma ozbiljnu istragu sa manje-više istovetnim obrazloženjem - trošenje budžetskih para za partijske poslove.

Već dve nedelje u zatvoru inače boravi Boguljub Bjelica, predsednik SPS u beogradskoj opštini Stari grad. Bjelica je osumnjičen (na osnovu uzete parafinske rukavice) da je zajedno sa julovskim vojvodom četničkog usmerenja Sinišom Vučinićem pucao na pripadnike specijalnih jedinica MUP-a koji su pokušavali da privedu Slobodana Miloševića. Igrom slučaja, i Bjelica je bio jedan od onih socijalista koje je Miloševiće želeo da ugura u sam partijski vrh - u jednom trenutku važio je za nezvaničnog kandidata za predsednika SPS-a Beograda, a kada je to propalo šef je nameravao da ga kao čoveka od najvišeg poverenja ubaci u Izvršni odbor stranke (priča se sa zadatkom da kasnije od Ivice Dačića preuzme rukovođenje beogradskim odborom stranke). Umesto u Izvršni odbor SPS-a, Bjelica je dospeo u istražni zatvor. Posle svih ovih Miloševićevih imenovanja i reakcija nadležnih ministarstava, socijalisti (kojima inače nije previše do šale) smislili su u šali i novu internu kletvu - "da bog da te Sloba unapredio".

I da nije istražnog sudije koji mu je za petama, Živadin Jovanović najverovatnije ne bi predugo ostao na mestu partijskog koordinatora koji bi trebalo da sačuva partiju dok Milošević ne izađe iz zatvora. Po svemu sudeći, bivši predsednik SRJ biće odsutan nešto duže što će veoma brzo socijalistima doneti i početak borbe za lidersku poziciju među nekadašnjim bliskim saradnicima do juče neprikosnovenog vođe, a u tom eventualnom odmeravanju snaga Jovanovićeve šanse nisu baš prevelike. Milošević koji nikada nije previše voleo ambiciozne saradnike opredelio se za Jovanovića izgleda pre svega zbog uverenja da ovaj nema ozbiljnijih liderskih ambicija, niti neki značajniji unutarstranački ugled. Jovanović je uz sve to i krajnje odan i spada među socijaliste za koje je trenutni stranački prioritet isključivo odbrana nekadašnjeg šefa, a ne i razmišljanje o onome što ovu stranku čeka sutra kada Milošević i definitivno bude bio van politike i mogućnosti da ozbiljnije utiče na bilo šta.

Još mnogo pre nego što je Milošević dospeo u zatvor, šanse da preuzmu ulogu njegovog naslednika i pripreme teren za njegovo povlačenje, izgubili su nekada moćni socijalisti Dragan Tomić i Milan Milutinović. Obojica su nedavno izbačeni iz SPS-a. Nekadašnji predsednik Skupštine Srbije i šef beogradskih socijalista Dragan Tomić požurio je da još 6. oktobra zakaže sednicu srpskog parlamenta na kojoj je potvrđen izbor Vojislava Koštunice za predsednikia SRJ. Među socijalistima je inače prilično rasprostranjeno uverenje da je Tomić jedna od najvećih espesovskih zabluda, "koristoljubiva kukavica", čovek koji je odmah pristao na saradnju sa novim režimom ne bi li izbegao sudske procese i oduzimanje onoga što je stekao tokom političke karijere. Od 5.oktobra Tomić nije svraćao u stranačke prostorije, a izbačen je tek nedavno s obrazloženjem da je SPS uvalio u dug od oko 300 miliona dinara. Još dok je bio direktor "Jugopetrola" obećao je da će parama svoje firme sagraditi nove stranačke prostorije unutar zgrade JUBMES banke, a da će u drugoj fazi u neposrednoj blizini na Novom Beogradu sagraditi i koncertnu dvoranu i zgradu u koju bi se smestila "Košava", TV stanica Miloševićeve ćerke. Prvi deo posla Tomić je odradio, ali se ispostavilo da ga nije platio, pa je račun umesto "Jugopetrolu"stigao SPS-u, ekonomski posrunuloj firmi koja više ne može da računa na pare koje joj namiču lojalni direktori ili Mihalj Kertes.

Dva dana posle Miloševićevog odlaska u zatvor, ostavku na sve partijske funkcije dao je Milan Milutinović, još uvek akteulni predsednik Srbije. Neposredno posle okotobarskih događaja i Miloševićevog gubitka vlasti, Milutinović je promovisan u jednog od potpredsednika SPS-a. Tada se činilo da ga "šef" polako priprema za "koordinatora" u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti. Kasnije je procenjeno da je Milutinović bio previše popustljiv prema pobedničkoj koaliciji i da je svojim odlukama "legalizovao njihov puč". Na poslednjoj sednici Glavnog odbora (pre odlaska u zatvor) Slobodan Milošević je zamerio Milutinoviću što ne koristi svoja ustavna ovlašćenja. Od njega je traženo da ne potpisuje "štetne zakone", ili da abolira Dragoljuba Milanovića, bivšeg direktora RTS-a i Radeta Markovića, nekadašnjeg šefa srpskog DB-a. Milutinović je sačekao da Milošević ode u zatvor, a zatim je obavestio javnost da zbog neprihvatljivih pritisaka svojih partijskih drugova daje ostavku na sve partijske funkcije. Njegovi partijski drugovi su prošle nedelje odlučili da ga izbace iz SPS-a uz (neobjavljeno) obrazloženje da niko u ovom trenutku ne može kritikovati sopstvenu stranku na način na koji je to učinio Milutinović.

Upućeni tvrde kako se u SPS-u, nekada monolitnoj partiji zbijenoj oko neprikosnovenog vođe, trenutno nazire nekoliko različitih pukotina i podela u samom vrhu. Prva i najznačajnija (reklo bi se i spolja najmanje vidljiva) je navodno podela na čvrstorukaško i nešto umerenije, liberalno krilo unutar ove stranke. Iza jedinstvenog stava o "nepravednom i nezakonitom" privođenju i držanju u zatvoru Slobodana Miloševića nazire se izgleda i podela na one koji smatraju da bi "sloboda za Slobu" trebalo da bude i jedini cilj i sadržaj borbe SPS-a u neposrednoj budućnosti, ali i one koji smatraju da (uprkos verbalnoj podršci bivšem predsedniku) za socijaliste ima i prečih poslova. Na primer, mogla bi to biti borba da se u ovim tranzicionim vremenima ova stranka što pre zakrpi od poraza i afera koje je potresaju i okrene socijalnim pitanjima jer bi na tu kartu uskoro mogli da zaigraju i mnogi iz sadašnjeg DOS-a. Istovremeno, socijalisti se trenutno pre svega dele i na one koji uglavnom mirno spavaju i one koje nervozno osluškuju telefon ili zvono na interfonu, očekujući da će im istražni organi zakucati na vrata. To pravosudno-policijsko pročišćenje SPS-a tek je započelo i mnogi unutar stranke (oni što mirnije spavaju) jedva čekaju kraj te priče kako bi sa nešto više izvesnosti započeli odmeravanje snaga oko Miloševićevog nasleđa. Personalno, većina pretendenata na čelne partijske funkcije trudi se da delimično sputava svoje ambicije. I pored toga, mnogi u SPS-u tvrde kako u poslednje vreme prilično skaču akcije Ivice Dačića koji ima podršku beogradske partijske organizacije, ali ne i samog Miloševića. Među socijalistima iz unutrašnjosti najbolje se izgleda kotira Branislav Ivković, a iz drugog plana mogli bi da uskoro iskoče još neki manje poznati socijalisti koji smatraju da ovu stranku vredi spašavati od političke propasti.

Iako Milošević iz zatvora očigledno i dalje pokušava da vodi stranku, u obrnutom smeru putuju polako informacije kako na pomen njegovog imena deo aktuelnog partijskog vrha više ne stoji mirno. Iz zatvora je tako prošle nedelje stigla Miloševićeva poruka da se na mesto generalnog sekretara SPS-a umesto Zorana Anđelkovića Bakija postavi Slavica Đukić Dejanović. Tzv. "umereno" stranačko krilo odbilo je (bar za sada) ovu šefovu inicijativu i oduprlo se zahtevu "tvrde" struje da se Miloševićeva volja bespogovorno mora poštovati. Šefu se svakako neće dopasti ni vest da je na poslednjem protestu socijalista održanom u subotu ispred Vlade Srbije bilo tek nešto više od dve hiljade ljudi koji su tražili njegovo oslobađanje. Istog popodneva, vrh SPS-a saopštio je kako je na ulicima Beograda više od 20 hiljada ljudi tražilo da se Milošević pusti iz zatvora. Bio je to samo još jedan dokaz da je ova stranka zadržala mnogo starih manira koji su je i koštali gubitka vlasti i da je, bez obzira na priče o "mekim i tvrdim" socijalistima, SPS još prilično daleko od utvrđivanja realnog partijskog kursa.

Nenad Lj. Stefanović (AIM)