AIM: start



THU, 12 APR 2001 22:01:48 GMT

Bugarska otvorila vrata NATO

Prvi predstavnici pakta će za nekoliko meseci biti smešteni u vojnovazduhoplovnoj bazi

AIM Sofija, 11.04.2001.

Bugarska se odlučno prijavila za članstvo u NATO pošto je parlament ratifikovao memorandum o neometanom i besplatnom prolazu snaga Severnoatlantskog pakta kroz njenu teritoriju. Posle gudogodišnjih sporova "za" i "protiv" NATO, prvi put su sve vodeće partije stale iza takve politike.

Sam dokument koji je 21. marta potpisan između bugarskog vojnog ministra Bojka Noeva i generalnog sekretara NATO Džordža Robertsona daje NATO snagama široka prava da ulaze i da se raspoređuju na bugarskoj teritoriji. Ovako bi kod eventualnog novog oružanog konflikta na Balkanu Bugarska bila najbliža i najsigurnija NATO baza.

Memorandum omogućava da se u Bugarskoj stvaraju NATO baze što je presedan nakon raspadanja Varšavskog pakta. Prema jednom od tekstova alijansa "može da raspolaže, iznajmljuje ili dobija zgrade, opremu, prostorije i svu ostalu robu" ukoliko to zahtevaju ciljevi akcije. Nema ograničenja u rokovima boravka NATO snaga na bugarskoj teritoriji - uslovi svakog njihovog prolaza kroz zemlju dogovaraće se u posebnim sporazumima.

Bugarska zadržava pravo da odbije tranzit trupa ukoliko proceni da on nije u njenom interesu, a da pri tome neće biti tretirana kao neispravna strana sporazuma.

NATO neće plaćati za svoj prolaz kroz teritoriju Bugarske nego jedino za usluge koje koristi. Takvi su na primer obezbeđenje dopunskih mera zaštite ako ih zatraže predstavnici pakta. Snage alijanse oslobođene su plaćanja taksi, poreza i carina za prolaz ili privremeno razmeštanje vojnika, opreme, municija, eksploziva, vojnih sredstava, aviona, brodova, aparature i roba. One će besplatno koristiti i bugarske komunikacije. Osim toga Bugarska preuzima obavezu da razmenjuje informaciju sa NATO, deo koje bo mogao biti poverljivog karaktera.

NATO neće uzimati u obzir bugarske zakone u pogledu sklapanja ugovora sa trgovinskim i pravnim licima, kao i u pogledu licenciranja.

Premijer Ivan Kostov je uverio da Bugarska ne preuzima jednostrane obaveze i da će usluge koje se pružaju NATO biti naplaćivane po razumnim cenama. "Nećemo besplatno pojiti i hraniti snage NATO. To o besplatnom rućku i tvrdnje da će jesti bugarski hleb a da ga neće plaćati, to je neodgovoran populizam. One čak neće ni jesti bugarski hleb", izjavio je premijer.

Alijansa će imati otvoreni dostup do čitave teritorije zemlje. Klauzule sporazuma odnose se i na države koje nisu članice pakta, ali učestvuju ili imaju doprinos u nekoj operaciji pod njegovim rukovodstvom.

Smatra se da skoro jednoglasna podrška memorandumu sa NATO pruža Bugarskoj značajne šanse da dogodine dobije poziv za punopravno članstvo. Razlog je što ovakva podrška garantuje kontinuitet u odnosu prema paktu kod eventualne smene vlade posle izbora 17. juna.

Opoziciona Bugarska socijalistička partija (BSP) prošla je najvažniji deo na svom putu ka podršci memoranduma i članstva u NATO u celini. Posle raspadanja Varšavskog pakta naslednici bivših komunista su dugo godina ispovedali ideju da se ne treba povezivati sa NATO. Tek prošle godine je BSP učinila zaokret za 180 stepeni i prihvatila kao svoj cilj punopravno članstvo u NATO. Jedino krajnje leve frakcije BSP "Otvoreni forum" i "Marksistička alternativa" još uvek podržavaju prorusku orijentaciju usvakom pogledu, ali izvršni odbor BSP za sada uspeva da parira njihovu poziciju.

Sporove među vodećim političkim snagama izazvao je jedino tekst koji daje za pravo vladi da sama odobrava prolaz NATO snaga kada je parlament raspušten. Prema bugarskom ustavu pravo da dopušta strane trupe na teritoriju zemlje ima samo Narodno sobranje. Socijalisti su insistirali da se u takvom slučaju poslanici sazivaju na zahtev predsednika zemlje, ali većina nije prihvatila tu ideju.

Sve češće pojavljuju se podaci koji govore da saradnja između Bugarske i NATO nije samo na dokumentarnoj osnovi. Prema informaciji e,ektronskog lista "Medijapul" koju je Ministarstvo odbrane potvrdilo, postoji ideja o stvaranju vojnovazuhoplovne baze pakta u Bugarskoj.

Vođeni su razgovori o eventualnom razmeštanju bespilotnih izviđačkih aviona SAD na bugarskim vojnim aerodromima. Ekspertske grupe procenjuju tehničke mogućnosti za takvo razmeštanje. Očekuje se da če dogovor o tome biti postignut narednih nekoliko meseci, saopštio je prescentar vojog ministarstva. Kada dogovor bude postignut, biće ponuđen na razmatranje parlamentu.

Posle obilaska američkih eksperata postalo je jasno da će najverovatnije biti korišćen vojni aerodrom Graf Ignatijevo kraj Plovdiva. On je trenutno u rekonstrukciji za zakazane septembra meseca vežbe "Kooperativ kij 2001". Staza će biti produžena za 500 metara i ojačana kako bi mogli da sletaju i poletaju i najteži transportni avioni. Biće obnovljena kompletna navigaciona oprema i rasveta da bi odgovarali natovskim standardima.

Drugi pogodan aerodrom za stalnu bazu je Kondofrej, utvrdili su američki vojni eksperti pošto su obišli aerodrome u Dobroslavcima i Gabrovnici. Bez obzira što je prilično zapuštena i retko se koristi, staza Kondofreja mogla bi da se koristi za nepretenciozne bespilotne izviđačke avione. Baza se nalazi na svega 36 km od granice sa Makedonijom. Smatra se da će tamo NATO dislocirati svoju bazu koja se trenutno nalazi u Makedoniji.

Kada će razmeštanje NATO snaga na teritoriji Bugarske postati činjenica, to će zavisiti i od situacije u regionu. Ambasador Bugarske u NATO Konstantin Dimitrov nedvosmisleno je izjavio da ukoliko situacija u Makedoniji eskalira, NATO bi mogao da dođe i brže nego što se očekivalo. Sudeći po svemu političari jeda čekaju da se pokažu kao ljubazni domaćini u ime ubrzane procedure prijema u punopravno članstvo NATO pakta.

Georgi Filipov (AIM)