AIM: start



THU, 12 APR 2001 19:56:37 GMT

Ustav ili Zakonski okvir-retoricko ili sustinsko pitanje

Pristina, 12.04.2001.

April je odlucujuci mesec u procesu stvaranja najviseg ustavnog dokumenta Kosova, izjavili su u Pristini medunarodni I lokalni predstavnici Radne grupe za donosenje Zakonskog okvira Kosova, koju je imenovao administrator OUN Hans Haekerup. Od pocetka rada na tom dokumentu, clanovi ove grupe su izrazili zadovoljstvo medusobnom saradnjom, medutim kao "jabuka razdora" ostalo je pitanje naziva tog dokumenta. Medunarodni zvanicnici se zalazu da se on nazove Zakonski okvir, dok albanski predstavnici istrajavaju na stavu da se on nazove privremeni Ustav Kosova. Obe strane se, medutim, slazu da je donosenje ovog dokumenta neophodan uslov za organizovanje I odrzavanje opstih izbora na Kosovu, koji prema svim predvidanjima treba da se odrze na jesen ove godine, iako se jos uvek ne pominje nikakav eventualni datum.

Medutim, ono sto je najvise "potreslo" albanske eksperte u ovoj Radnoj grupi je bila poseta administratora Haekerupa Beogradu, gde je on sa tamosnjim zvanicnicima osim drugih pitanja, otvorio i pitanje ovog dokumenta. Albanski predstavnici su istoga dana reagovali, upozoravajuci da je to "ishitreni korak gospodina Haekerupa". Cak, u svojim reakcijama, oni su okarakterisali kao nepotrebnim I najavu Haekerupa da o istom pitanju razgovara I sa zvanicnom Tiranom. "Beograd I Tirana se mogu informisati o toku rada oko Ustava, ali se ne moze dozvoliti nikakav njihov uticaj, niti, pak, traziti nekakva njihova dozvola", skoro je jednoglasan stav albanskih predstavnika, koji su, cak, tim povodom najavili I mogucnost povlacenja iz Radne grupe, tj. ukoliko Beograd bude impliciran u donosenju ovog akta. S druge strane, I albanski politicki lideri kazu da se "Ustav Kosova moze I mora usvojiti na Kosovu, a ne van njega. Lider Demokratskog saveza Kosova, Ibrahim Rugova, poznat po svojim moderiranim stavovima je ustvrdio da se mandat administratora Haekerupa odnosi samo na Kosovo I da se Ustav treba usvojiti od strane Privremenog administrativnog I Tranzicionog veca Kosova. Ipak, I dr. Rugova je priznao da u ovim strukturama zajednicke administracije na Kosovu poslednju odluku donosi sam administrator OUN. Glasniji u svom protivljenju bio je predsednik Demokratske partije Hashim Thaci, koji je veoma ostro izneo stav da Beograd vise ne moze odlucivati o Ustavu Kosova, tj., da o njemu mogu da odlucuju kosovari, trazeci istovremeno I otvaranje Javne debate na Kosovu oko tog pitanja. S druge strane, I lider Alijanse za buducnost Kosova Ramush Haradijan, nije izneo neko otvornije protivljenje povodom posete gospodina Haekerupa Beogradu. On je kazao da su se kosovske politicke snage opredelile za Privremeni Ustav, a ne za Zakonski okvir, ali da ce se I o tom pitanju odlucivati u najvisim strukturama zajednicke administracije.

Bilo kako bilo, stvaranje ovog zakonskog akta je podrzano do strane svih inostranih diplomata koji su posetili Kosovo, kao I od strane domacih predstavnika, posto ce se na njegovim temeljima stvarati institucije samouprave na Kosovu. Medutim, "borba" za naziv ovog dokumenta se zaostrava priblizavanjem definitivne faze njegovog usvajanja. Administrator Haekerup se vratio iz Beograda sa obecanjem jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice da ce "uticati na predstavnike Srba da se ukljuce u stvaranju ovog dokumenta, ali I u rad institucija Kosova". Prvi covek medunarodne Misije na Kosovu koji je presao granicu I otisao u Beograd (njegov prethodnik, Francuz Bernar Kusner nije uspeo tokom svog mandata da uspostavi kontakte sa Beogradom), izgleda da je odigrao na kartu koju albanski lideri nisu mogli da odbace. Pitanje Zakonskog okvira ili Privremenog Ustava on je otvorio u sklopu razgovora u kojima su otvorene I za Albance veoma osetljive teme, kao sto su pitanje politickih zatvorenika po zatvorima u Srbiji I pitanje nestalih osoba. Nakon njegovog povratka u Pristinu, objavljeno je obecanje srpskih zvanicnika da bi se do kraja aprila moglo resiti pitanje grupe od 143 Albanaca iz Dakovice, koji su maja 2000-te godine osudeni na ukupno vise od 1 600 godina zatvora, pod optuzbom da su vrsili teroristicke ake. Humanitarni aktivisti su izneli stav da bi obnova sudskog procesa protiv njih moglo naznaciti I prvu fazu definitivnog resavanja pitanja zatvorenika. U stilu "I vuk sit I ovce na broju", Haekerup se vratio iz Beograda pun pohvala za tamosnje zvanicnike, ali I sa precutnim I ne tako voljnim odobravanjem albanskih lidera. Moguce involviranje Beograda I Tirane u procesu priprema opstih izbora na Kosovu, nije bila tako dobra vest ni za politicke predstavnike ni za ovdasnje posmatrace politickih kretanja. Bez obzira na emocionalne ili "patriotske" veze, oni nisu sa odbravanjem prihvatili ni ukljucivanje zvanicne Tirane, za koju ovdasnji tvrdokorniji analiticari tvrde da "u poslednje vreme" kao da zuri da se pokaze m oderiranijom I sklonijom prema tzv., regionalnim integracijama". Involviranje Bograda je, s druge strane, u potpunosti neprihvatljivo za Albance, posebno zbog aktuelno njegovog veoma povoljnog polozaja u odnosu na polozaj Albanaca uopste. Sirenje I onako snaznog uticaja Beograda na srpsku zajednicu na Kosovu, za albanske posmatrace znaci dalje odugovlacenje institucionalne izgradnje Kosova. I ako su zahtevi lokalnih Srba kao kamen za vratom medunarodnih predstavnika, iznosenje dodatnih zahteva od strane Beograda jos bi vise otezalo ostvarenje aspiracija Albanaca.

Danac Haekerup je otisao u Beograd na velika vrata, uz blagoslov Organizacije koja ga je imenovala na ovaj polozaj, kao I u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 12 44 OUN, koja za Kosovo predvida supstancijalnu autonomiju u okviru SRJ. "Forsiranje" ove Rezolucije kao da smanjuje nade Albanaca za realizaciju njihovog sna o nezavisnosti Kosova, a definisanje njegovih institucija posredstvom jednog Zakonskog okvira, a ne Ustava, njima izgleda kao zloslutni znak.

AIM Pristina, Arbnora BERISHA