AIM: start



FRI, 06 APR 2001 22:58:08 GMT

Pravda jedino u Hagu

Priština, 6.04.2001.

Rasim Ramadani, 60-godišnji starac, iz sela Velika Kruša u opštini Prizren, stajao je pored groba svog sina, ubijenog pre dve godine u kampanji čišćenja preduzete u njegovom selu od strane srpskih snaga sigurnosti. Dva ostala njegova sina se smatraju ''nestalima'', iako porodica veruje da su i oni ubijeni i da su njihova tela uništena. Rasimovi sinovi su odvojeni od njihovih porodica i zajedno sa više od 200 ostalih meštana, odvedeni su od pripadnika srpskih snaga nekoliko dana nakon početka kampanje vazdušnih udara NATO na srpske vojne i policijske ciljeve. Dvogodišnjica ubistva ovih ljudi, što se smatra inače jednim od najvećih masakara na Kosovu, koincidiralo je sa hapšenjem bivšeg jugoslovenskog predsednika optuženih za ratne zločine, Slobodana Miloševića. Rasim Ramadani i njegovi suseljani stajali su pored grobova, među kojima je bilo i praznih, i nepoverljivo vrteli glavama na vest o hapšenju Miloševića. Oni ne osećaju nikakvo olakšanje, čak u nekim slučajevima tvrde da su uvređeni optužbama za ''korupciju i zloupotrebu zvaničnog položaja'', na osnovu kojih je u Beogradu odigran ''spektakl'' delovanja ''pravde''. Ali, ne samo oni. Na Kosovu se veoma teško može naići na nekoga ko nije sa sumnjom pratio predstavu hapšenja ''Vožda''. Za većinu kosovskih Albanaca ''hapšenje Miloševića predstavlja materijalizaciju njegovih postupaka''. Tvrdi se da tom prilikom nije bila pravda koja je delovala u Beogradu, već pritisak i želja da se pridobije materijalna pomoć, posebno od strane SAD.

Poliitčki predstavnici Albanaca bili su isto toliko skeptični kao i njihovi glasači. U prvim reakcijama oni su navodili da će poverovati u hapšenje slobodana Miloševića samo kada ga budu ugledali pred međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu i da je sve što se dešava van toga, kako tvrde oni, puki teatar. Nekibe Kelmendi, potpredsednica Demokratskog saveza Kosova (DSK), čiji su suprug i dva sina ubijena od strane policijskih snaga u noć početka NATO intervencije, kaže da domaći sudovi u Srbiji imaju pravo da sude Miloševiću za zločine protiv njihove države, međutim da to suđenje ne ispunjava zahteve međunarodne pravde. Zvaničnici Demokratske partije kojom rukovodi bivši politički upravnik OVK Hashim Thači, su mišljenja da su optužbe na osnovu kojih je ostvareno hapšenje Miloševića nastojanje da se on amnestira od glavne odgovornosti - zločina protiv čovečnosti. Prema zvaničnicima ove partije, Miloševićevo hapšenje je samo delimična pobeda međunarodnog prava, ali njegovo izručenje Hagu podrazumeva pobedu pravde i čovečnosti. Treća albanska politička partija na Kosovu, Alijansa za budućnost Kosova, je mišljenja da je ipak Miloševićevo hapšenje početak kraja jednog mračnog perioda, početak kraja jedne militarističke politike. Potpredsednik ove partije Bajram Kosumi tvrdi da dosadašnja ustručavanja oko hapšenja Miloševića i ostalih ratnih zločinaca pokazuju da su i Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić sa svojim istomišljenicima ljudi prošlosti i duhovni učenici Miloševića, jer ne shvataju da proces koji se odvija aktuelno u regionu je nepovratan i tiče se ukupne demokratije ne samo u jednoj zemlji, već i u celom regionu.

Hapšenje Slobodana Miloševića početkom proleća, odnosno na godišnjicu ''njegove velike borbe protiv NATO'a'' praćeno je prisećanjima širom Kosova na velike masakre njegovih snaga nad kosovskim Albancima. Albanci tvrde da Milošević sa svojim saradnicima treba da odgovara za više hiljada ubijenih, za nekoliko hiljada nestalih i za skoro milion deportovanih ljudi u kampanji etničkog čišćenja Kosova. Oni žele suđenje, a ne pozorište.

Ovdašnji posmatrači, s druge strane, kažu da je Miloševićevo hapšenje dobar korak. Bez obzira na to pod kakvim optužbama je ono izvedeno, on se nalazi iza rešetaka, a zvaničnici u Beogradu se više ne mogu pravdati da ga ne mogu uhapsiti i predati Haškom sudu. I ako se uspelo da se uhapsi ''najveća riba'', onda srpski zvaničnici više neće moći da se pravdaju nemogućnošću hapšenja ''manjih riba'', koje takođe treba da završe u Hagu. Prema ovim optimističnijim posmatračima, već se počelo sa procesom oživotvorenja međunarodne pravde i da se ''klupko'' odgovornih osoba za ratne zločine na Kosovu počelo odmotavati. Kao da je želeo da osnaži njihove tvrdnje, Piter Faith, posebni izaslanih Generalnog sekretara NATO za Preševsku dolinu je najavio da će i ostale karike komandnog lanca snaga srpske vojske doživeti sudbinu njihovog bivšeg glavnokomandujućeg. Odgavarajući na zabrinutost Albanaca nakon informacija da je komandant Generalštaba jugoslovenske vojske Nebojša Pavković, tj. bivši komandant jugoslovenskih trupa na Kosovu i verni Miloševićev sledbenik viđen u pograničnoj zoni Srbije sa Kosovom, gospodin Faith je rekao da se ''tako nešto više neće desiti i da će za mesec ili dva on otići sa scene i zasigurno odgovarati za svoje postupke''... Međunarodni zvaničnici na Kosovu nisu mnogo komentarisali Miloševićevo hapšenje. Neki od njih sa obrazloženjem da ''ovo pitanje nije u njihovom mandatu'', a neki drugi izgleda da ne bi žurili sa izjavama koje u takvim slučajevima ne mogu biti takve prirode da bi zadovoljile sve strane. Samo komandant mirovnih snaga pod rukovodstvom NATO (KFOR), italijanski general Karlo Kabiđiozu, je rekao da hapšenje Miloševića označava kraj jednog režima i epohe nasilja.

Međutim, ostali posmatrači skloniji analizi tamnijih strana balkanskih razvoja, mišljenja su da hapšenje Slobodana Miloševića ne predstavlja neki iole značajan momenat za Kosovo. Pre svega, po njima će ovaj akt samo ojačati i onako relativno povoljnu poziciju Beograda u odnosu na Kosovo. Tamošnji novi zvaničnici smatrani ''demokratama'' od strane predstavnika zapadnoevropskih država, pokušaće da izvuku što više od ovog akta hapšenja, zbog čega su kosovski posmatrači skloni da veruju da je to deo ''zamršenije zavere srpskih političara''. Sloba, po njima može i da ne odgovara za zločine njegovih sledbenika na Kosovu, a Beograd može mnogo da profitira. U političkim i nepolitičkim kuloarima se želi verovati da zvanični Vašington neće nasesti na ovu ''policijsku sapunsku operu'' i da neće popuštati sve dok Milošević ne bude izručen Hagu.

Za Rasima Ramadanija i njegove suseljane Milošević treba da se kazni. ''Njegovo kažnjavanje ne može da oživi naše voljene, ali to se mora dogoditi kako se više nikada ne bi ponovili njegovi zločini ni na Kosovu niti bilo gde'', kaže Rasim...

AIM Priština, Besnik BALA