AIM: start



THU, 05 APR 2001 21:58:07 GMT

Šta sadrži krivična prijava protiv Slobodana Miloševića

Za sada prijava samo za korupciju

Premijer Srbije Zoran Djindjić najavio je da će bivši jugoslovenski predsednik uskoro biti okrivljen i za politička ubistva u Srbiji, te da će policijska istraga obuhvatiti i ratne zločine

AIM, Beograd, 5. 4. 2001.

Posle 13 dugih godina Miloševićeve vladavine, gradjani su konačno, 2. aprila, mogli u novinama pročitati sledeću informaciju: "Na osnovu čl. 151 st.6 Zakona o krivičnom postupku podnosi se krivična prijava protiv Slobodana Miloševića, od oca Svetozara, rodjen 21. avgusta 1941. godine u Požarevcu, sa prebivalištem u Beogradu, Tolstojeva 33, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja… i krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela"… Prijava se odnosi i na njegove najbliže saradnike Mihalja Kertesa (prošlogodišnja smena vlasti zatekla ga je na mestu direktora Savezne uprave carina), Nikolu Šainovića (bivšeg potpredsedniak Savezne vlade koji je zajedno sa Miloševićem optužen u Hagu za ratne zločine na Kosovu), Jovana Zebića (dugogodišnji Miloševićev ministar finansija) i Radomira Markovića (šef srpske Državne bezbednosti).

Milošević se tereti da je "u svojstvu predsednika SRJ izvršio navedeno krivično delo jer je u nameri da sebi, odredjenom krugu lica kao i tada vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije pribavi pored imovinske i drugu korist koja se ogledala u očuvanju na vlasti te političke partije kao i održavanju na javnim funkcijama tačno odredjenih lica…" Reč je o sumama o 1.789.777.522,00 dinara i 197.737.176,34 DEM. Uz svo olakašanje što je najzad prikupljeno dovoljno dokaza da se pokrene sudski postupak protiv Miloševića, političku javnost u Srbiji i strane vlade ipak najviše interesuje šta će biti sa odgovornošću Miloševića za politička ubistva u Srbiji i ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Premijer Srbije Zoran Djindjić najavio je dalji tok dogadjaja u intervjuu američkom dnevniku "Boston Gloub", rekavši da će Milošević u roku od najduže dva meseca biti optužen da je naredjivao ubistva ličnih i političkih neprijatelja, te da će i Miloševićeva supruga Mira Marković biti suočena sa optužbama za ubistva.

Djindjić je ovo svoje uverenje objasnio činjenicom da je Rade Marković, bivši šef Miloševićeve tajne policije, počeo da saradjuje sa vlastima, i da će on dovesti Miloševićeva u vezu sa "više ubistava" (pretpostavlja se da je reč o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije u aprilu 1999, atentatu na opozicionog vodju Vuka Draškovića u oktobru iste godine i nestanku bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića u avgustu 2000.)

Naime - ispričao je Djindjić američkom dnevniku – Marković je dobio nalog od Miloševića da se likvidiraju lični i politički neprijatelji. Kao ubice su "korišćeni kriminalci", a Mira Marković je bila isto tako orna da naredjuje ubistva kao i njen muž. Sumnja se da je u sve to umešan i njihov sin Marko (koji je sa svih šest pasoša koje mu je izdala bivša vlast žurno napustio zemlju čim mu je tata pao s vlasti).

"To je bio porodični posao", izjavio je Djindjić pomenutom američkom listu. "Ne bih bio iznenadjen kad bi se pokazalo da je Milošević bio u to manje upleten od svoje žene". Predsednik Vlade Srbije takodje je najavio da bi policijska istraga o korupciji mogla da uključi i ratne zločine. "Policijska istraga o Miloševiću ne obuhvata ratne zločine, ali će se to prirodno razviti, jer uključuje iste ljude koji su i u privrednoj korupciji", objasnio je Djindjić.

Već i ono što je dosad Milošević napisao u svojoj žalbi obradovalo je sve one koji su zainteresovani za gonjenje Miloševića zbog ratnih zločina. "U rešenju o sprovodjenu istrage piše da sam najviše funkcionere Sasvezne vlade podstrekivao da rade nezakonito da ‘drugima pribave korist ", navodi Milošević, koji je žalbu lično napisao. Medjutim, "ti ‘drugi’ u čiju se korist radilo sve ovo vreme su isključivo naša država i narod, odbrana i bezbednost naše zemlje i naša privreda…Zvanični razgovori kod mene nisu nikakvo nagovaranje, već ozbiljno i odgovorno razmatranje najvažnijih pitanja za opstanak zemlje u uslovima totalnog embarga i rata preko Drine u kome smo pomagali svoj narod svim sredstvima koja su nam stajala na raspolaganju".

Milošević zatim precizira: "Što se tiče sredstava trošenih za oružje, municiju i ostale potrebe Vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, ti se izdaci nisu mogli iz razloga državnih interesa, kao državna tajna, prikazivati u Zakonu o budžetu koji je javni dokument. Isto se odnosi na izdatke za opremanje snaga bezbednosti, i posebno specijalnih antiterorističkih snaga “od igle do lokomotive” – od lakog naoružanja i opreme do helikoptera i ostalih sredstava koja i danas stoje tu gde su, a što se u javnosti nije objavljivalo iz razloga državne tajne "…

Hag je bio oduševljen : "U tužilaštvu Haškog tribunala su obradovani izjavom Slobodana Miloševića da je Beograd iz tajnih fondova finansirao naoružavanje srpskih vojnika i paravojnih snaga tokom oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj" - javile su agencije dan posle objavljivanja Miloševićeve žalbe. U toj instituciji, naime, veruju da će im ta izjava olakšati dokazivanje "medjunarodnog karaktera" sukoba u Hrvatskoj i Bosni, što je preduslov da se zločini počinjeni tokom njih kvalifikuju kao teške povrede ženevskih konvencija.

Sama Karla del Ponte, glavni tužilac Tribunala, izjavila je italijanskoj "Republici" da će taj Sud najkasnije do početka maja podići optužnicu protiv Miloševića za zločine počinjene u BiH. Optužnica bi, kako je najavila, mogla da uključi i genocid. Zaboravivši, izgleda, da je posao tužioca da predlaže kaznu, a ne da je izriče – del Ponte je za televiziju AP izjavila da će bivši jugoslovenski predsednik biti "osudjen na doživotnu robiju ukoliko mu bude sudio Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu". Izgleda, medjutim, da se to neće dogoditi baš odmah. U javnost je sa raznih strana procurela informacija da bi se izručenje Miloševića Hagu možda mogla očekivati krajem godine – pošto se deo postupka bude obavio pred domaćim sudovima.

Jugoslovenske vlast ionako prvo treba da donesu Zakon o saradnji sa Tribunalom. Predlog tog zakona je napisan, a Savezni ministar pravde izjavio je da bi se pred poslanicima Savezne skupštine mogao naći krajem maja. Uz ostale oblike pravne pomoći Tribunalu, uključujući i pravo istražitelja i tužioca da sami preduzimaju istražne radnje na teritoriji SRJ – saslušanja, ekshumacije, obdukcije – Predlog zakona predvidja i predaju optuženih Tribunalu. Grubač je, ipak, ostavio sledeću ogradu: o "zahtevima koji mogu ugroziti bezbednost i suverenitet zemlje" odlučivaće Savezna vlada. Dodao je, medjutim, da su svi državni zvaničnici, uključujući i predsednika SRJ, saglasni da će ispuniti sve medjunarodne obaveze, uključujući saradnju sa Haškim tribunalom.

Roksanda Ninčić (AIM)