AIM: start



THU, 05 APR 2001 00:10:28 GMT

Zakon o izborima - zamka za opoziciju

Parlamentarni izbori će se održati 17. juna

AIM Sofija, 03.04.2001.

17. juna 2001. g.. Bugari će po četvrti put nakon obaranja komunističkog režima 1989. g. izaći na birališta da bi izabrali 240 poslanika Narodnog sobranja. Prvi put u posttotalitarnoj istoriji Bugarske parlament je do kraja ispunio svoj četvorogodišnji mandat. Međutim, nije to prvi put da se Zakon o izboru narodnih poslanika (ZINP) prekraja po ukusu današnjih izabranika naroda da bi im garantovao mesto i u sledećem sazivu Narodnog sobranja.

Nakon duge debate i čak tumačenja Ustavnog suda kada tačno ističe mandat sadašnjeg parlamenta, predsednik Bugarske Petar Stojanov zakazao je izbore za 17. jun. Pokazalo se da je to poslednji mogući vikend posle raspuštanja poslanika 19. aprila jer se prema Ustavu izbori moraju održati najkasnije dva meseca posle ovog datuma.

Ko će i na koji način ući u novi parlament, to će zavisiti pre svega od glasova birača. To bar tvrde političari koji su već krenuli sa predizbornim nastupima. U stvari ponekad događaji nimalo ne zavise od birača nego od Zakona o izborima. On je došao kao logičan nastavak Zakona o političkim partijama. Poslanička većina Saveza demokratskih snaga (SDS), tu i tamo uz pomoć opozicione Bugarske socijalističke partije (BSP) uspela je da izglasa niz novih restriktivnih članova koji ograničavaju mogućnosti malih političkih snaga da se nađu u Narodnom sobranju.

Pokazalo se da su politički mastodonti spremni da sebi odobre svakojake privilegije u ime uspeha. Tako je na primer ostalo nepromenjeno nekoliko osnovnih članova zakona koji se neposredno tiču ravnopravnosti velikih i malih partija. Netaknuta je ostala i barijera od 4% glasova za ulazak u parlament, a takođe i proporcionalni izborni sistem. Bez obzira na brojne predloge za promenu izbornog zakona u pravcu većinskog sistema, velike snage su se opredelile za partijske liste sa kojima će nastupiti pred biračima.

Opet u korist velikih partija ostao je nepromenjen i član koji je uvek na dnevnom redu kod promena izbornog zakona - o boji glasačkih listića. Veće partije koje godinama učestvuju na izborima, više vole da se glasa obojenim listićima. Kada se iscrpe osnovne boje, ostale partije dobijaju glasačke listiće bele bole sa tri obojene ivice. I pošto su SDS i BSP tradicionalno "pretplaćene" za plavu i crvenu boju, ostalim partijama ne preostaje bog zna kakav izbor. Izbor je u kombinaciji tri obojene ivice preko belog glasačkog listića. Smatra se da ovako najvernije pristalice osnovnoh političkih snaga mogu lakše da razlikuju listić svojih izabranika.

Sa problemom glasačkih listića povezan je jedan od najvećih skandala prilikom glasanja zakonskih promena. Poslanici većine odlučili su da svaka politička snaga plaća iz svog džepa za štampanje glasačkih listića. U suprotnom neće biti registrovana za izbore. Poslanici iz opozicije zapretili su da će pokrenuti Ustavni sud u vezi sa tim kazusom, pošto se na taj način stavlja finansijska barijera za učešće partija na izborima. Drugim rečima, krši se pravo svakog građanina da bude biran.

Osnovni motiv podnosilaca ispravke jeste da je na prethodnim izborima bilo partija koje nisu dobile nijedan glas. U isto vreme da bi se izbori normalno odvijali štampa se negde oko 6,5 miliona glasačkih listića za svaku političku snagu. Toliko listića moraće da plate sve partije pre no što se registruju u Centralnoj izbornoj komisiji, jer je, kako se očekuje, broj građana s pravom glasa negde oko 6 miliona ljudi.

Zdravi razum je ipak prevladao kada je reč o jednoj drugoj čudnoj ideji poslanika SDS. Poslanik Plamen Markov izneo je ekstravagantnu ideju da bude zabranjeno učešće na izborima onih partija i koalicija koje sadrže u svom nazivu ime "Bugarska". Kasnije je ideja modifikovana pa se počela odnositi na izraz "za Bugarsku", očito sa ciljem da se pogodi nova velika opoziciona koalicija BSP i niza drugih partija pod istim imenom.

SDS ideolozi otkrili su opravdanje za taj svoj predlog u Ustavu. Pošto je navodno ime Bugarska nacionalni simbol, ono se po njima ne sme koristiti u političke svrhe. Pored koalicije "Za Bugarsku" na udaru bi se našle još puno manjih i većih partija, neke od kojih imaju šansu da uđu u parlament. Takve su na primer Građanska partija u Bugarskoj, Federacija "Carstvo Bugarska" pa čak i marginalni pokret predsednika Bugarskog olimpijskog komiteta Ivana Slavkova "Napred Bugarska!".

U krajnjoj liniji je predsednik Spoljnopolitičkog odbora Asen Agov povukao taj bezumni predlog obrazloženjem da društvo nije shvatilo "iskrene motive podnosilaca" koji su "uzimali u obzir evropsku praksu" .

Većina je isto tako garantovala svojoj eliti jednu ne baš tako malu privilegiju. Prema izbornom zakonu državni službenici treba da izađu na odsustvo za vreme predizborne kampanje. Ovaj tekst se neće odnositi na predsednika vlade i ministre u kabinetu. Prema opoziciji ovako će ministri Kostova od kojih je sedam na prvim mestima izbornih listi, moći da koriste državna sredstva za predizbornu kampanju. Međutim, vlastodršci su se pozvali na tumačenja Ustavnog suda da "ministri podnose ostavke tek novoformiranom Narodnom sobranju" i da država ne sme ostati bez upravljanja. Očigledno da će svaki ministar uživati državne povlastice zavisno od svog ličnog osećanja odgovornosti.

I dok se debata vrtela oko nekih malih zamki i klopki da bi se prešle male i velike opozicione partije, ostala su nerešena neka osnovna pitanja. Kao što je ovo kako će se garantovati da neće biti falsifikovanja prilikom glasanja nakon što su stare lične karte zamenjene novima. Ranijih godina se svako glasanje upisivalo u ličnu kartu dok je kod novih to nemoguće. Tako su stvoreni svi uslovi da se posle kraja izbornog dana čuju brojne optužbe s tim u vezi. Međutim , kao i uvek niko ne misli o finalu ako je mnogo lakše da se politički protivnik pređe još na startu.

Georgi Filipov (AIM)