AIM: start



SUN, 01 APR 2001 21:24:05 GMT

Gubitak od 255 miliona dolara

Priština, 31.03.2001.

Na tehničkom susretu donatora održan prošlog meseca u Prištini, uprkos krizi i prisutnom nasilju na Kosovu i u regionu, potvrđeno je da će Kosovo ove godine dobiti pomoć u visini od 1,2 milijarde nemačkih maraka. Međutim, računice pokazuju da će suma biti manja od obećane, pošto će veliki deo sredstva koja nisu potrošena tokom 2000-te godine biti preneta u 2001. Odgovornost što pomenuta suma neće u celosti stići na Kosovo snose i sami kosovari koji ne nude više projekata za realizaciju. Čak, kako ocenjuju i privredni analitičari, do sada pridošla sredstva na Kosovu nusu uložena u veće projekte, osim u elektroenergetski sistem Kosova. Sva sredstva su bila usmerena prema mikro projektima, na infrastrukturu i uslužnim delatnostima.

Razne države i donatori, planirali su da se tokom 1999. i 2000. te godine na Kosovu investira milijarda i 543 miliona dolara, a potvrđena je bila suma od milijardu i 281 milion dolara, dok realizovana sredstva iznose svega 853 007 miliona dolara. Interesantna kretanja se zapažaju u oblasti obnove i razvoja, za šta je obećana milijarda i 436 miliona dolara, što je u odnosu na ovu sumu sklopljen posao u visini od 965 miliona, od kojih je realizovano svega 710 miliona dolara. U ovom segmentu se sastoji i najveći gubitak Kosova. Kada bi kosovari bili pripremljeniji dobili bi i dodatnih 255 miliona dolara. Ova suma je zato prebačena za ovu godinu čime se umanjuje i ukupna suma obećana od strane donatora na pomenutoj donatorskoj konferenciji.

Interesantno je pomenuti da je najveći deo isplaćenih sredstava obezbeđeno od strane Vlada raznih zemalja sveta, 585 miliona dolara od ukupno 808 obećanih. S druge strane, razne organizacije i institucije kao što su Evropska komisija, UNDP i Svetska banka, od obećanih 735 miliona dolara uplatili su tek nešto manje od jedne trećine.

Prema izveštajima koji su se čuli na Donatorskoj konferenciji, najveću finansijsku pomoć Kosovu pružila je Vlada SAD u iznosu od 122 miliona dolara od ukupno obećanih 221 miliona dolara. Zatim je tu Velika Britanbija sa 90 miliona dolara, Japan sa 86 miliona, koje je do sada u najvećem stepenu i ispunjavala svoje obaveze. S druge strane, među ostale 22 države koje su učestvovale u pružanju pomoći, nalazi se i Holandija sa 53 miliona dolara, Švajcarska - 57, Nemačka - 49, Švedska - 28,8, Kanada - 27, Danska - 23, da bi stigli do Norveške koja je bila obećala 30 miliona dolara, ali koja nije ugovorila nijedan projekat niti je isplatila bilo kakva sredstva. S druge strane, na listi donatora se nalaze i Turska i Slovačka koje nisu ništa ni obećale ni investirale na Kosovu.

Iz ovih izveštaja se vidi da je najveći teret za obnovu i razvoj Kosova preuzela Evropska Komisija, koja je do sada investirala 249 miliona dolara, dok je Svetska banka do sada dala samo 15, 10 miliona dolara, a UNDP samo 2 miliona i 100 hiljada dolara.

Ipak, ukupna suma koja je prema donatorima dospela na Kosovo nije mala. Međutim, ako se njihovo investiranje meri povećanjem nacionalnog dohotka, industrijske i poljoprivredne proizvodnje kao i brojem novih zaposlenih, onda se može postaviti i pitanje gde su u stvari otišla sva ta sredstva.

U ''definitivnom obračunu'' donatora se tvrdi da je u budžet Kosova uplaćeno 143 miliona dolara, a za obnovu i razvoj da je investirano 632, 2 miliona dolara.

U proizvodnji električne energije je investirano 101, 4 miliona dolara, za izgradnju porušenih kuća 133, za finasiranje raznih institucija 110,7, zatim u zdravstvo 53 miliona dolara, obrazovanje 40, poljoprivredu 32, u malu privredu 30, sistem i vodosnabdevanje 34, za obnovu rudnika 19, 4 miliona dolara a u druge oblasti 46,14 miliona dolara.

Kosovari nisu zadovoljni dosadašnjim tokom poslova. Iako su po obimu sume dodeljene Kosovu zaista velike, pravi efekti se malo mogu zapaziti. Struje nema, odnosno zima je prošla sa velikim restrikcijama i uglavnom uvoznom električnom energijom, a i tokom zimskog perioda gradovi su se suočavali sa velikim nedostatkom vode, što se može očekivati tokom leta, koje će prema prognozama biti veoma suvo. S druge strane, pominje se i pitanje saobraćanica, koje iako su sanirane, eksperti tvrde da kvalitet tih radova nije na najvišem nivou. Oni ocenjuju da korišćenje starog asfalta za sanaciju saobraćanica predstavlja improvizaciju, koja će se veoma brzo pokazati neuspešnom. Ili, pomenimo slučaj Kline, gde je izvršena sanacija puteva. Odmah je postavljeni znak zabrane za teške kamione, pošto novi putevi ne mogu da izdrže njihov teret...

AIM Priština, Ibrahim REXEPI