AIM: start



SAT, 31 MAR 2001 23:24:16 GMT

Zatvori, spona između Kosova I Srbije

Priština, 31.03.2001.

''Albanski zatvorenici u Srbiji su jedini lanac koji veže Kosovo za Srbiju. Svaki zatvoreni Albanac koji bude oslobođen je karika manje u tom prokletom lancu'', izjavio je pre nekog vremena Abdulah Hoxha, star oko 70 godina, koji se sa svojim bližnjima sastao u hangarima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. On nije video svoju porodicu i nije poznavao nekoliko najmlađih članova iz njegove porodice, koji su se rodili u poslednje dve godine ili nije prepoznao one koji su u međuvremenu poodrasli. Zajedno sa mlađim bratom Tomorom, uhapšen je od strane srpskih sigurosnih snaga samo nekoliko dana pošto je Milošević priznao poraz. Zajedno sa ostalima je odveden po zatvorima u Srbiji u danima kada su na Kosovo već ulazile međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO i dok su se Miloševićeve snage povlačile. Vojno - tehnički sporazum kojim su precizirani detalji povlačenja i repozicioniranja srpskih snaga nije bio dizajniran kako bi uključio i oslobađanje zarobljenih civila. Skoro milion albanskih izbeglica se iz susednih zemalja, gde su pronašli utočište, vratilo na Kosovu i tada je ustanovljeno da je nestalo oko 7 000 ljudi. Krajem juna te iste godine, oslobođena je do sada najveća grupa zarobljenih Albanaca 145 njih. Kosovska organizacija za zaštitu ljudskih prava i Udruženje političkih zatvorenika Kosova su tvrdili da se na njihovim listama nalazi više od sedam hiljada osoba o čijoj se sudbini ništa nezna.

Krajem 1999. godine, nakon nastojanja Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, zvaničnici u Beogradu su objavili listu zatvorenih Albanaca koji su se nalazili po zatvorima u Srbiji. Prema toj listi, u njima je bilo nešto više od 2 000 Albanaca, dok za oko pet hiljada ostalih nije bilo nikakvih informacija.

''Od juna 1999. godine, iz zatvora u Srbiji je oslobođeno preko 1 600 Albanaca'', kaže Vjosa Osmani, odgovorna za informisanje pri Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, dodajući da se zvanično u zatvorima nalazi nešto malo preko 400 osoba.

Poslednja oslobađanja nekoliko grupa Albanaca, više od 200 njih, oslobođeno je u skladu sa Zakonima o amnestiji usvojenim početkom marta 2001. godine od strane saveznog parlamenta i Skupštine Srbije. ''Oslobeđeno je 49 zatvorenika, a dodajući njima i današnjih 99, ukupno je 148 zatvorenika steklo slobodu u skladu sa Zakonom o amnestiji, kazala je glasnogovornica Međunarodnog Crvenog krsta Caroline Dueillese. U međuvremenu je oslobođen još jedan broj koji je približan cifri od 200 amnestiranih, koliko su otprilike i najavile zvanične srpske vlasti. Saveznim i republičkim Zakonima o amnestiji, obuhvaćeni su samo oni zatvorenici koji su držani u zatvoru bez ikakvog pokrenutog sudskog postupka ili su pak osuđeni u vezi sa članom 136. Krivičnog zakona SRJ, tj., za krivično delo ''ujedinjenje radi neprijateljske delatnosti'', Zakon koji je primenjivan prema kosovskim Albancima tokom vladavine Slobodana Miloševića.

Međutim, amnestijom nisu obuhvaćeni oni kosovski Albanci koji su optuženi ili osuđeni za krivično delo terorizma. Među onima koji nisu obuhvaćeni ovim zakonom je i jedan broj uhapšenih iz prva grupe zatvorenih Albanaca kojima se sudilo kao osobama koje su imale veze sa začecima OVK, naoružanom grupom koja je započela otpor protiv Miloševićevih snaga, a koji izdržavaju kazne od 10 do 20 godina zatvora. Jedan manji broj njih, međutim ipak se ovih dana dokopao slobode. Za njihove kolege koji se još uvek nalaze iza rešetaka nisu pomogle ni ocene međunarodnih organizacija koja se bave ljudskim pravima i koje su sudske procese protiv njih svojevremeno ocenile kao montirane političke procese.

U tom sklopu, administrator Kosova Hans Haekerup je još na početku svog mandata šefa Misije OUN na Kosovu zvanično zatražio od vlasti u Beogradu vraćanje na Kosovo svih albanskih zatvorenika koji se aktuelno nalaze po srpskim zatvorima. ''One koji su nevini i one prema kojima nije pokrenuta optužnica, treba odmah osloboditi, a za druge ćemo obezbediti pravedna suđenja prema međunarodnim standardima ovde na Kosovu'', rekao je tada Haekerup.

Međutim, Vlada u Beogradu se oglušivala takvim zahtevima. Kosovki Albanci su, s druge strane, jedine nade za povratak svojih bližnjih polagali na pritisak koji bi međunarodna zajednica trebala da izvrši na novu Vladu u Beogradu. Tadašnji šef Civilne Misije OUN na Kosovu Bernar Kušner je u svom govoru u Evropskom parlamentu zatražio da se ukidanje međunarodnih sankcija prema Srbiji uslovi oslobađanjem zatvorenih Albanaca. Međunarodna zajednica, međutim, okrenuta ka pružanju podrške Vladi gospodina Koštunice, kako bi ga nagradila za svrgavanje Miloševića sa vlasti, nije pokazala razumevanje za zahteve gospodina Kušnera, koji su istovremeno bili i zahtevi kosovske javnosti.

Albancima u međuvremenu nije preostalo ništa drugo, nego da izvrše pritisak na ovdašnju međunarodnu administraciju kako bi ona pojačala pritisak na Beograd na višim nivoima. Krajem prošle godine, nakon pobune u nekoliko zatvora u Srbiji, hiljade Albanaca zabrinutih za sudbinu svojih bližnjih, nekoliko nedelja su protestovali u centru Prištine paralizujući tako život u glavnom gradu Kosova, gde je smešteno i sedište međunarodne administracije. Međutinm, ni to nije rezultiralo nekim uspehom, osim što je Međunarodnom komitetu Crvenog krsta dozvoljeno da redovno organizuju posete članova prodice albanskim zatvorenicima u Srbiji. ''Poslednjih meseci uslovi su donekle poboljšani, ali tamo je još uvek pravi pakao za Albance'', rekao je Faton Malaj, mladić iz Dečana koji je ovih dana oslobođen, nakon dve ipo godine zatvora bez ikakve optužnice. I zvaničnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta kažu da na osnovu njihovih poseta srpskim zatvorima može da se konstatuje da je stanje po zatvorima bolje.

Ipak, tek oslobođeni zatvorenici kažu da svaki incident na Kosovu u kojem strada neki Srbin može imati i posledice po albanske zatvorenike u Srbiji. Ne zbog toga što se radi o državnoj politici, već zato što se postupci pojedinaca u zatvorskim vlastima ne mogu u takvim okolnostima kontrolisati. S druge strane, zvanično se još uvek pouzdano nezna koliko će Albanaca steći slobodu u skladu sa poslednjim Zakonom o amnestiji. Prvo je rečeno da će ovim pomilovanjem biti oslobođeno 108 Albanaca, ali ova brojka je odavno prebačena. ''Mi nemamo podataka o tome, pošto nam se informacije o oslobođenima serviraju dnevno i to samo dan nakon puštanja'', kaže portparol Caroline Dueillese.

Bilo kako bilo, osklobađanje svih zatvorenih Albanaca neće proći bez problema. U stvari rešenjem ovog problema pokrenuće se drugo pitanje - pitanje nestalih osoba. Prema Odboru za zaštitu ljudskih prava i sloboda sa sedištem u Prištini, smatra se da takvih danas ima oko 2000. Ova brojka je bila mnogo veća do formiranja Komisije za otkrivanje i identifikaciju žrtava rata, koja je osnovana prošle godine u okviru UNMIK-a. Tokom zajedničke istrage eksperata Haškog tribunala i američke organizacije ABBACELI, izvestan broj onih koji su se smatrali nestalima pronađen je i identifikovan u masovnim grobnicama. Mnoga tela su pronađena i pojedinačno, po raznim delovima Kosova.

Posao u vezi sa zatvorenima i nestalima sada vrši Ured UNMIK-a koji je utemeljen kao kompromis na zahtev Albanaca za institucionalizovanje ovog pitanja putem formiranja posebnog Departmana u zajedničkim administrativnim strukturama.

''Zatvorenici koji se drže u Srbiji su otvorena rana Kosova'', ponovio je više puta tokom svog mandata Bernar Kušner, a Albanci govore da bi oslobađanje svih zatvorenika bio prvi korak ka izgradnji tolerantnog društva na Kosovu...

AIM Priština, Rrahman PACARIZI