AIM: start



SAT, 31 MAR 2001 11:18:47 GMT

Slovenija i lopta

Diskriminacija navijača

Istorijsku utakmicu Slovenija – Jugoslavija u Ljubljani uživo su mogli da vide samo provereni navijači, oni sa "pedigreom".

Ljubljana, 28.03.2001.

"Slovenačka reprezentacija bi napravila najbolji psihološki pritisak na protivnika kada bi svi njeni igrači izašli na teren sa podignutim okovratnicima. To bi možda moglo nekoga da zbuni," posavetovao je rano ujutro 28. marta slovenačku fudbalsku reprezentaciju spiker slovenačkog radija. To je samo početak verbalnih pirueta koje su se tog dana čule u medijima, koji su se još od ranog jutra bavili "jednim od najvećih sportskih spektakala na našem tlu".

Nekoliko nedelja pre "spektakularnog susreta" izmedju slovenačke i jugoslovenske fudbalske reprezentacije na kvalifikacionoj utakmici za svetsku prvenstvo polako je sve slojeve populacije zahvatila fudbalska groznica. Što je delimično rezultat prošlogodišnjeg uspeha reprezentacije Slovenije na Evropskom prvenstvu u fudbalu, dobre igre protiv Rusije u Moskvi (1:1:) i "istorijskog" značenja utakmice izmedju Slovenije i Jugoslavije. Prvi put od osamostaljenja Slovenija igra na svom terenu protiv ekipe Jugoslavije. Prva slična "istorijska" utakmica – koja je posle teške borbe završena nerešeno, 3:3 – odigrana je na Evropskom prvenstvu prošle godine u Holandiji. U ovom slučaju lopta nema samo sportski, nego i prikriveni "politički" kontekst; mnogi navijači su zagrejanih srca u tom duelu tražili odgovor na pitanje "šta je bolje", a borba protiv jugoslovenskog tima imala je za pojedince posebnu simboliku – osećali su se kao da se ponovo bore protiv države, od koje se Slovenija pre deset godina odvojila. Otuda, verovatno, i neodmereni komentari voditelja, koji su igrače, reprezentaciju, trenera... uporno zvali jedinstvenim terminom – Jugoslavija.

Iako je ishod utakmice poznat, zanimljive su pojedinosti oko organizovanja same utakmice. Nekoliko nedelja pre početka je u Sloveniji počeo pravi stampedo za ulaznice. Zato su karte bile u glavnom rasprodate nekoliko dana pre derbija. Najbolji posao su napravili preprodavci koji su ulaznice prodavali po ceni od čak 200 nemačkih maraka (DEM), iako je cena karte bila svega oko 30 DEM. A raspoloživih mesta je ionako bilo malo, pošto je najveći problem koji je imao da reši Fudbalski savez Slovenije (NZS) bio gde smestiti sve zainteresovane, čiji je broj uveliko nadmašiovao kapacitete stadiona.

Jer, stadion iza Bežigrada je "predratni", prilično mali i prima najviše 8.000 ljudi. Čak je i delegat medjunarodnog fudbalskog saveza, Škotlandjanin Ernest Walker, iznenadjen lošim stanjem u kojem se nalazi stadion rekao da je to "sramota", te da su to od 51 članice medjunarodne fudbalske organizacije najgori uslovi za igru. I dodao da čak i "Albanija ima bolji centralni stadion". Fudbalski savez Slovenije bi, da je imao uslova, bez problema mogao da proda i 40.000 karata.

I kako je izvršena deoba tako skromnog kontigenta karata? Od 8.000 karata je Fudbalski savez Slovenije (NZS) predao 10 odsto (800) ulaznica Fudbalskom savezu Jugoslavije, 300 su kupile grupe navijača Jugoslavije u Sloveniji, 900 je pripalo organizovanim navijačkim grupama iz Slovenije (koje su se smestile iza gola domaćina), dok su 2.000 ulaznica kupili lokalni slovenački fudbalski savezi. Zanimljivo je kako su smrtnici dolazili do preostalih ulaznica. Nikako. Jer, slobodna prodaja ulaznica bila je ograničena dekretom Fudbalskog saveza Slovenije; prema njemu, preostale ulaznice dobiće samo "oni, koji su prošle godine bili na evropskom prvenstvu u Holandiji i koji su tada planirali da to trtaje najmanje tri dana". Zato su oni koji su hteli da kupe karte morali na blagajni da dokažu "fudbalsku pravovernost" – dokaz je bio pasoš i pečat holandskih graničnih organa.

Ovakvom "sportskom segregacijom" (protiv koje niko nije protestvovao) sprečeno je da veći broj karata kupe navijači, koji ne bi navijali za "domaćine". Uprkos ovako krutom diskriminacijskom uslovu odmah je prodato oko 3000 karata, tako da je za "slobodnu" prodaju ostalo tek oko 800 ulaznica.

Deo grada u kome se nalazi stadion je pre početka utakmice podsećao na zatvor. Ulice u okolini stadiona zatvorene su još tri sata pre početka utakmice, a za red se brinulo čak 350 policajaca i nešto policijskih konja te pasa. Na raskrsnicama su navijače kontrolisale policijske kontrole sa konjima i psima. Na kraju se pokazalo da je njihova brojnost bila preterana, pošto izmedju navijača nije bilo većih incidenata. Jugoslovenski izveštači su opazili da su ulice preterano plave, pa su podrugljivo komentarisali da su u Ljubljani uvedene "posebne mere", pošto "će na terenu za ovdašnje pojmove biti ogroman broj od 9000 navijača".

Fudbalski savez Slovenije je sve koji su dobili ulaznice upozorio da na utakmicu dodju sat vremena ranije, pošto će "lični i telesni pregledi" pre ulaska na stadion trajati nekoliko minuta duže nego obično. Fudbalski savez Slovenije je u kominikeu pred utakmicu preporučio da "organizator ne savetuje odlazak na utakmicu starijim ljudima koji imaju probleme sa zdravljem, kao i manjoj deci".

Prave strasti su sišle s lanca tek usred utakmice; slovenački sportski komentatori dali su si duška, pa im je sa usana silazilo sve i svašta: od opservacije da su "ti Jugosloveni došli kod nas i igrali agresivno, na poznati balkanski način," preko opaski da su "igrali na prekide, za vreme", do primedbi da "njihovi navijači mogu da se deru koliko hoće," ionako ih niko neće čuti, pošto ih ima tako malo. "Taj utisak je popravljen na početku utakmice - slovenački reporteri su primetili da su jugoslovensku (i nekadašnju slovenačku) himnu "Hej Sloveni" pevali i neki Slovenci, a da je slovenačku "Zdravljicu" pevao ceo stadion.

Hendikep slovenačke reprezentacije bilo je odsustvo Milinovića, koji zbog žutog kartona nije mogao da igra. Čula se i izjava jugoslovenskog trenera Djorića, da su Jugosloveni "90 ako ne i 100 odsto bolji" od slovenačke reprezentacije i da očekuje pobedu u Ljubljani. Kraj priče se zna; utakmica je završena nerešeno. Jugoslovenska ekipa je povela u prvom poluvremenu golom Miloševića na 1:0. Milošević je posle udarca u glavu u 77 minutu igre završio u bolnici. U drugom poluvremenu je slovenačka ekipa gotovo do samog kraja, uprkos agresivnoj igri, ostala bez uspeha. Gol je pao bukvalno u poslednjem minutu, kada je Zlatko Zahović posle sudskog produžetkog iz slobodnog udarca izjednačio na 1:1.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)