AIM: start



WED, 28 MAR 2001 21:28:19 GMT

Kragujevačka svakodnevica

Ko još brine o izbeglima

U Kragujevcu, gradu čija se većina žitelja već godinama nalazi na ivici socijalne bede, izbegličke tragedije skoro da više nikoga ne dotiču. Prema nepotpunim podacima, samo u prošloj godoni u Kragujevcu je umrlo 120 izbeglih i raseljenih lica.

AIM, Beograd, 28. 3. 2001.

Četvorogodišnji dečak grčevito se drži za ulazna vrata stare trospratnice u centru Kragujevca, dok ga otac, već ljutito, moli da podju i upozorava da se u toj zgradi ne nalazi njihov stan koji su morali da napuste u Prištini. "Imali smo stan u Prištini pre nego što smo morali da izbegneimo u stambenoj zgradi koja umnogome podseća na ovu. Kad god prolazimo ovom ulicom mali plače i hoće kući. Prosto je neverovatno kako se uopšte seća izgleda zgrade u kojoj smo stanovali, jer je bio jako mali, objašnjava otac prolaznicima koji zastaju, raspitujući se zbog čega dečak toliko plače i zašto se tako grčevito drži za bravu ulaznih vrata, nastojeći da udje u zgradu. Ovo je samo jedna do svakodnevnih slika iz života "kragujevačkih" izbeglica,koji već godinama, neki duže negi kraće prinudno borave u ovom gradu.

U Kragujevcu, gradu čija se većina žitelja već godinama nalazi na ivici socijalne bede, izbegličke tragedije skoro da više nikoga ne dotiču. Grad je, u uslovima kada su izbegličke kolone stizale neprekidno, učinio koliko je mogao. Danas su mogućnosti sve manje, a donacije sve redje. Preostaje da se još jednom organizuje popis, kako bi se došlo do pravih podataka koliko tih nesrećih ljudi tumara još Srbijom.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice iz 1996.godine, u Kragujevcu je bilo registrovano 5. 574 izbeglice, medju kojima je bilo oko 500 dece do 18 godina starosti, koji traže i "prepoznaju" svoje domove u nepoznatom gradu. I pored velike spremnosti Skupštine grada da u periodu od '92. do '94. godine pomogne izbeglicama, grad je uspeo da obezbedi smeštaj u kolektivnim centrima za samo 500 najugroženijih lica. Danas, mada je registracija izbeglica još u toku, pretpostavlja se da broj izbeglica u Kragujevcu ne prelazi broj od 3.300. U kolektivnim centrima smešteno je 240 lica i to oni najnemoćniji, koji stavrno nisu imali gde ni kome da odu. Ostali, ili su se vratili odakle su došli, ili su se odselili u treće zemlje, ili - umrli. Pravih podatak o broju umrlih izbeglica u Kragujevcu tokom protekle desetogodišnje tragedije nema. Socijalni položaj izbeglica je sve teži, a prema rečima, Ratka Jovanovića, direktora Direkcije za humanitarne poslove Skupštine grada, u najtežem položaju su oni van van kolektivnih centara.O njima i ne postoji precizna evidencija.

Preko Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta i Republičkog komesarijata za izbeglice pravo na pakete sa hranom imaju samo deca do 18 godina i stari, žene preko 60 godina starosti, muškarci sa 65 godina i teški hronični bolesnici. Ostali moraju da se snalaze. U gradu u kome je skoro 20.000 nezaposlenih i isto toliko na prinudnim odmorima, obezbediti zaradu za puko preživljavanje je sve teže i teže.

Tokom godina u kojima traje izbeglički egzodus u Zavodu za mentalne bolesti u Malim Pčelicama smešteno je 61 lice, dok je u kragujevačkom Gerontološkom centru krov nad glavom dobilo 43 starih i nemoćnih ljudi, od kojih je većina izgubila već svaku nadu da će se vraiti u svoje, silom napuštene domove.

Najveće žrtve izbegličke tragedije su deca. U kragujevačkoj Školi za decu oštećenog sluha, koja je internatskog tipa, svoj novi dom pronašlo je 25 mališana, dok je u Dečjem domu "Mladost", gde su smeštena deca bez roditeljskog staranja novu porodicu dobilo četvoro dece. Šta je sa ostalima teško je reći.

Koristeći zvaničnu terminologiju u Kragujevcu senalazi i 13.220 "prognanih i raseljenih lica" koji su morali da napuste svoje domove na Kosovu i Metohiji, od kojih je samo 541 lice smešteno u kolektivnim centrima. Mnogi čekaju na mesto. Oni su ovih dana u centru Kragujevca učestvovali na mitinzima na kojima su kao nekadašnji žitelji južne pokrajine apelovali na republičke i savezne organe da okončaju njihovu agoniju i obezbede im siguran povratak svojim kućama, pa makar one bile i spaljene. Činjenica da iza ovih protesta stoji Socijalistička partija Srbije (SPS) koja ih je svojom pogrešnom politikom i lažnim patriotizmom oterala iz svojih domova, nimalo ne umanjuje tragediju ovih ljudi, medju kojima je mnogo dece.

Krajem marta republički komesar za izbeglice Sandra Rašković Ivić pozvala je sve izbeglice da se odazovu popisu koji je u toku, jer u suprotnom neće dobiti izbegličku legitimaciju koja im omogućava da ostvare svoja prava na zdravstvenu zaštitu, humanitarnu pomoć i smeštaj u kolektivnim centrima. Prema agencijskim vestima ministarka je prilikom posete Kragujevcu podsetila da je prema prema poslednjem popisu iz 1999. godine u Srbiji evidentirano oko 570.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali da se očekuje da će prilikom ovog popisa taj broj biti mnogo manji.

Naime, podaci govore da je u medjuvremenu oko 50.000 izbeglica preminulo, a oko 30.000 je otišlo u treće zemlje. Niko tačno ne zna koliko je izbeglica tokom proteklih godina na primer umrlo samo u Kragujevcu. Prema podacima Direkcija za humanitane poslove, kao jednom od mogućih, u gradu je samo tokom prošle godine umrlo 120 izbeglih ili raseljenih lica. I pored odluke Skupštine grada da će izbeglicama nadoknaditi sve troškove sahrane, zbog teške socijalne situacije u gradu, iz budžeta nisu mogla da se izdvoje sredstva za ove namene. U slučaju smrti, porodica izbeglice dobija 2.000 dinara, dok je za raseljena lica preko medjunraodnih humanitarnih organizacija obezbedjena pogrebna oprema, ali samo deo.Ostalo mora da obezbedi sama porodica. Pristigle isporuke neophodne pogrebne opreme su na izmaku, pa će uskoro "raseljena i prognana lica" ostati i bez te pomoći koja u danima žalosti dobro dodje.

Popis izbeglih lica u Srbiji je obavlja do kraja ovog meseca. Uprokos uveravanju nadležnih, da je to dobro za njih, i da im samim činom popisa neće biti ukinuta nikakva prava mnogi strahuju ili vagaju šta će izgubiti a šta dobiti, i ne javljaju se popisnim komisijama, uprkos obajšnjenju da se popis obavlja samo radi tačne evidencije koju zahtevaju strani donatori.

Rezultati popisa će se znati uskoro. Ostaje samo pitanje, koliko će izbeglica ili raseljenih lica zbog teških uslova u kojima žive, doživeti neki sledeći popis. Svojim kućama se neće sigurno brzo vratiti.

Olivera S. Tomić (AIM)