AIM: start



TUE, 27 MAR 2001 22:09:18 GMT

Prevrat na nacionalnom radiju

Rukovodstvo zamenilo voditelje emisija svojim "proverenim" ljudima

AIM Sofija, 25.03.2001.

19. marta policajci su odbijali reku automobila koji su želeli da prođu sofijskim bulevarom "Dragan Cankov". Saobraćaj su blokirali novinari koji su protestovali protiv odluke rukovodstva Bugarskog Nacionalnog Radija (BNR) da zameni voditelje emisija na programu "Horizont" svojim, proverenim ljudima.

Motiv vršioca dužnosti direktora BNR, kompozitora estradnih pesama Aleksandra Brzicova i Upravnog odbora (US) da počnu da emituju program iz alternativnog 39. studija je glasio da ne bi trebalo lišavati slušaoce informacije zbog "šake" novinara koji su objavili da će istog dana preduzeti građansku neposlušnost. Ova forma protesta zbog izbora pesnika Ivana Borislavova za direktora BNR koji je počeo pre više od 40 dana naterala je rukovodstvo radija da im oduzme mikrofon i da ga prepusti svojim proverenim ljudima. Dva dana kasnije alternativni voditelji preuzeli su i program "Hristo Botev".

Sam Ivan Borislavov "izašao je iz igre" pre oko mesec dana kada je zbog problema sa srcem, navodno usled protesta radionovinara protiv njegovog imenovanja, primljen u bolnicu. A imenovao ga je Nacionalni savet za radio i TV (NSRT), javni organ koji je zadužen za izbor rukovodnih tela nacionalnih elektronskih medija. Tako je štafetu preuzeo Brzicov čije akcije, uključujući seriju otkaza uručenih nepokornim novinarima teško da su bile izazvane brigom za informisanost slušalaca. Jer građanska neposlušnost koju su objavili protestujući novinari ni najmanje nije pretila da liši slušaoce informacije - naprotiv, naglašeno je da će se vesti stiktno emitovati prema već utvrđenoj programskoj šemi.

Nevolja nikada ne dolazi sama. Iste večeri nakon "prevrata" na programu "Horizont" BNR je prestao da emituje skoro dva časa - između 23.45 i 01.25 h u utorak.što se nije događalo od Drugog svetskog rata naovamo. Pokazalo se da su kradljivci presekli kablove radija a da uopšte nisu ni slutili kakvu će štetu izazvati.

Sutradan su se novinari potukli ko da stane pred mikrofon u alternativnom 39. studiju.

Ovako se BNR na primeru bugarskih političkih partija i Svetog sinoda podelio na dve: pobunjenici koji se ne slažu sa imenovanjem generalnog direktora BNR već nastupaju na stranicama novina, do k su odani Upravnom odboru ljudi iz različitih redakcija pozvani da "zakrpe# situaciju na radiju. Kao rezultat je start tako zvanog Horizonta-2 bio propraćen serijom gafova. Kao prvo, ukinuta je jedna od prepodnevnih informativnih emisija, a vesti su počele da se prezentiraju na najgori mogući način. Pokazalo se da "pozajmljeni" voditelji ni izdaleka nisu pogodni za taj rad. Portparol MIP Ratko Vlajkov je u njihovoj veštoj interpretaciji unapređen u ministra inostranih poslova, socijalisti su postali specijalisti, Upravni odbror BNR preimenovan je na Upravni savez, a makedonski ambasador u Sofiji Ljubiša Georgievski je u,esto Njegova ekselencija postao Njegovo veličanstvo.itd. itd.

To je ipak manja nevolja - niko nie osiguran protiv lapsusa i nehotičnih grešaka. Tragedija je što je radio bukvalno pobegao od aktuelne informacije i polemike i na putu je da se pretvori u jednu savremenu radio čitaonicu u kojoj je kultura (ili bolje rečeno ono što pod tim podrazumevaju provereni voditelji) u potpunosti istisnula informaciju.

Među osnovnim zamerkama na adresu voditelja koji su skinuti sa mikrofona bila je ta da isuviše zaokupljaju slušalački auditorijum svojim problemima. Međutim, čim su se dočepali tog istog mikrofona, novi voditelji preplavili su radiotalase uvredama i nedoličnim rečima na adresu svojih kolega i požurili da naglase svoj doprinos demokratiji.

Tako se BNR za brojane časove od jedne od najuglednijih i slušanijih medija pretvorio u svoju suprotnost - u arenu ratoborne osrednjosti, smatraju medijski eksperti.

U skoro 80-togodišnjoj istoriji bugarskog radija analogni sadašnjim događajima mogu se otkriti samo posle događaja 9. septembra 1944. g. kada su na vlast došli komunisti. Tada je direktorska fotelja poverena proverenom literati - piscu Orlinu Orlinovu, sada - pesniku Ivanu Borislavovu. Razlika je u tome što je tada kolektiv mirno dočekao svog šefa dok sada vodi skoro 50-todnevnu bitku, uključujući građansku neposlušnost - što je najdrastičniji oblik reagovanja u okviru dozvoljenog. Sukob je prošao sve faze - građanski, umetnički, među pojedincima, čak fizički..

Taj konflikt bi se mogao nazvati konfliktom između dve generacije. Na jednoj strani je Ivan Borislavov - koji je decenijama pisao stihove na pisaćoj mašini, a na drugoj su predstavnici internet kulture koji su već odavno na "ti" sa kompjuterima. Ova mlada generacija nije sklona da se miri sa neprofesionalizmom i baš zbog toga ne može da se složi sa izborom NSRT.

To da će igra postajati sve grublja bilo je jasno odmah nakon izbora Borislavova za generalnog direktora BNR. Mada i zamišljen kao nezavisni organ, svojom odlukom je NSRT svojom odlukom suprotstavio profesionalizmu na BNR političke obaveze.

"Ne znam zašto se ljudi moraju tako nemilosrdno rasterivati - nije ih tako mnogo. Intelektualci se ne mogu pretvoriti u gomilu ljudi", kaže prof. Veselin Dimitrov, dekan Fakulteta žurnalistike Sofijskog univerziteta "Sv. Kliment Ohridski" povodom otpuštanja poznate rsdiovoditeljke Lili Marinkove. Ona je dobila otkaz sa obrazloženjem: zbog nepoštovanja radnog vremena.

Sada, pošto je proterano na desetine nepokornih novinara koji su gradili fizionomiju programa "Horizont", njegovu dinamiku, objektivnost i polemičnost i njihova mesta zauzeli potpuno nepoznati ali poslušni službenici - nema ni traga od kritičnosti na radiotalasima.

Međutim, poslednjih godina je slušalački auditorijum postao mnogo kritičniji prema radioprogramima. Zato je sada većina inače vernih slušalaca jednostavno potražila druge frekvencije i druge radiostanice. Uostalom, onakav kakav jeste danas, BNR nije potreban ni političarima - niti onim vladajućim, niti onim u opoziciji, tvrde posmatrači. Jednostavno zato što nema ko da ih čuje.

"U krajnjoj liniji reč je o odvratnom servilnom ponašanju vladine BNT i o realnoj mogućnosti da do sada relativno nezavisni BNR takođe bude stavljen na kolena", smatra prof. Nikolaj Vasilev, član građanskog pokreta GODO. Prema njemu u pitanju su "opasni meraci da se uguše sloboda govora i štampe".

Član NSRT docent Georgi Lozanov koji je bio protiv izbora Borislavova za šefa radija priznaje da za mesec i po dana taj organ nije uradio nijedan ispravni potez kojim bi doprineo rešavanju krize. "Ostajem i dalje pri svojoj poziciji da je usled svoje nemotivisane odluke za izbor direktora, NSRT izazvao krizu na BNR", kaže doc. Lozanov.

Kao poklopac svega ispalo je da ni Upravni odbor BNR nije legitimno izabran od strane NSRT jer da bi to bio potrebno je da ga je predložio legitimno izabrani generalni direktor koji je preuzeo svoje funkcije. Do ovog trenutka međutim takav "de jure" ne postoji pošto je u Višem administrativnom sudu u toku viseći proces o tome. Kako će se sve završiti?

Protestujući novinari su kategorični - nema povratka nazad. To isto misli i novo rukovodstvo radija. NSRT koji je u osnovi tog skandala ipak je pružio ruku za dijalog - stvorena je kontakt grupa koja bi trebalo da pomogne u rešavanju krize na BNR.

Ali Zakon o radiju i televiziji ne predviđa instrumente koji bi dozvolili NSRT da preformuliše već donetu odluku o izboru Borislavova. Tako da bi bilo najbolje ako on sam podnese svoju ostavku, a zajedno sa njim i svi njegovi protežei. Ali da bi se to dogodilo, biće potreban blagoslov onoga kome se toliko dopao da je naredio NSRT da ga izabere za direktora BNR.

Ko li je on? Očigledno neko od onih koji još uvek ne mogu da jasno formulišu svoju poziciju u vezi sa tim skandalom, navodeći kao argument da se ne mogu mešati u rad javnih organa.

Plamen Kulinski (AIM)