AIM: start



TUE, 27 MAR 2001 11:30:30 GMT

Beograd i Hag

Odlaganje izručenja

Intenzivnim lobiranjem po Zapadu nove vlasti u Srbiji uspele su da otklone neposredan pritisak za izručenje Miloševića – ali problem nisu rešili

AIM, Beograd, 27. 3. 2001.

Nove vlasti u Srbiji uspele su - prema njihovim sopstvenim tvrdnjama – da se nagode sa Zapadom o sudbini bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. "Hag je spreman da godinu dana ćuti o Miloševiću, da ne pominje njegovo izručenje, ukoliko vlasti u SRJ ubrzaju donošenje zakona o saradnji sa Tribunalom i na druge načine pokažu spremnost da saradjuju", izjavio je 25. marta ministar pravde Srbije Vladan Batić. Istog dana, premijer Zoran Djindjić odgovorao je na novinarska pitanja o datumu Miloševićevog izručenja Hagu: "Mislim da tu postoji neka prećutna saglasnost sa medjunarodnim organizacijama da najpre treba taj problem da rešimo u našoj zemlji, jer se kroz Miloševićevu političku funkciju prelama čitava naša tragedija u proteklih 10 do 12 godina".

Obe tvrdnje rezultat su višednevnog intenzivnog lobiranja. Djindjić je za dva dana imao 24 sastanka u Vašingtonu u kojem se upinjao da objasni i vladinom i nevladinom sektoru da je zahtev američkog Kongresa da se do 31. marta pruže konkretni dokazi o saradnji s Tribunalom (čitaj: isporuči Milošević) jednostavno nerealan. Njegova teza bila je da SAD, naravno, mogu Srbiji uskratiti najavljenu finansijsku pomoć i blokirati joj saradnju s medjunarodnim finansijskim institucijama – ali da će se onda demokratska vlast naći u izuzetno teškom položaju, pa neka sami ocene koliko je to mudro s obzirom da se ne razlikuju ciljevi Srbije i SAD, nego samo shvatanja optimalnih rokova. Obrad Kesić, analitičar američke spoljne politike iz Vašingtona otišao je korak dalje, izjaviviši da je "neukusno ići protiv saveznika – a Srbi su faktički postali američki saveznici".

Istovremeno, Batić i savezni ministar pravde Momčilo Grubač otputovali su u Hag na razgovore sa šefovima Tribunala. Karla del Ponte izrazila je nedvosmisleno "zadovoljstvo" njihovom posetom – što je prvi put da je glavni tužilac upotrebila tu reč za bilo šta što dolazi iz Beograda.

Izvesni signali dobre volje pojavili su se na obe strane. Hag je pokrenuo dve istrage. Prva je protiv članova albanske Oslobodilačke vojske Kosova zbog zlodela protiv nealbanskog stanvoništva počinjenih u toj pokrajini od juna 1999 (odnosno, od ulaska mirovnih snaga). Dosad su tvrdili da je to nemoguće, jer se mandat Tribunala odnosi samo na ratne sukobe – a u junu 1999. je rat na Kosovu završen. Druga istraga odnosi se na eventualnu odgovornost za ratne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medvedje (tri opštine na jugu Srbije u kojima je formacija pomenutog naziva počela da deluje prošle jeseni).

Na drugoj strani, vlasti u Beogradu su donedavno poručivale da bi zakon o saradnji s Tribunalom – koji Hag i inače smatra bespotrebnim – mogao biti donet za četiri-pet meseci. Po povratku dvojice ministara iz Haga objavljena je, medjutim, vest da je tekst Nacrta tog zakona napisan, i da bi uskoro o njemu trebalo da se izjasni Savezna vlada. Zatim, u Beogradu su pripadnici MUP Srbije uhapsili 39-godišnjeg Milomira Stakića, državljanina BiH, i predali ga ovlašćenim predstavnicima Haškog tribunala. Stakić je optužen za genocid na području bosanske opštine Prijedor 1992. godine.

Ipak, poseta dvojice ministara Hagu i Stakićevo hapšenje jasno su pokazali duboke razlike u vladajućoj garnituri Srbije/SRJ po pitanju Haga. Predsednik SRJ Vojislav Kostunica je na Skupstini svoje Demokratske stranke Srbije izjavio da je izručenje bivšeg gradonačelnika Prijedora Milomira Stakića Hagu "izuzetak koji nije smeo da se napravi", zato što još nije donet Zakon o saradnji sa Tribunalom. Ministar Batić mu je na to – u intervjuu televiziji Republike Srpske – otpisao rečima da "pojedinačna shvatanja" o Stakićevom izručenju "nisu bitna". Po povratku iz Vašingtona, premijer Djindjić je izjavio da je za saradnju s Hagom "glavna prepreka to što na federalnom nivou ne postoji saglasnost o tome da li ima ustavnih i zakonskih mogućnosti za saradnju s Tribunalom".

Kad se podvuče crta, jasno je da su demokratske vlasti u Beogradu od Zapada dobile tajm-aut da još malo vide šta će i kako će sa optuženim ratnim zločincima koje predvodi Slobodan Milošević. Posle donošenja zakona o saradnji sa Tribunalom - o kojem se u Saveznoj skupštini može očekivati vrlo burna rasprava kad ta stvar od nje stigne – biće jasnije i ko u novoj vlasti hoće kome da sudi i zašto, odnosno da li neko pokušava da zaštiti krivce za ratne zločine. U medjuvremenu, policija i tužilaštva u Srbiji i dalje čekaju da neko od sve brojnijih saslušanih, privedenih i uhapšenih pripadnika bivšeg režima upre prstom na Miloševića i za bilo koju vrstu zločina kaže – on mi je naredio. To se, medjutim, još nije dogodilo.

Roksanda Ninčić (AIM)