AIM: start



SUN, 25 MAR 2001 00:13:27 GMT

Ivanov u Tirani povećava sumnje u rusku politiku

Tirana, 24.03.2001.

Kada bi ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov mogao da predvidi doček na koji će naići u Tirani njegov predlog o jednom novom sistemu kolektivne sigurnosti u Jugoistočnoj Evropi, zasigurno ne bi prihvatio poziv koji mu je uputio albanski ministar inostranih poslova Paskal Milo, kako bi i Tiranu uvrstio u turneju koju je vodio poslednjih dana u Beogradu, Prištini i Skoplju. Nakon prijema sa puno entuzijazma, na koji je u Skoplju i Beogradu naišao plan Rusije za stvaranje novog sistema kolektivne sigurnosti, ruski ministar inostranih poslova je taj plan izneo za stolom razgovora sa njegovim albanskim homologom 21. marta.

Moskvi je jasno da je stav Albanije značajan za uspeh ruskog predloga, jer ne samo da je značajna zemlja regiona, već je aktuelno i predsedavajuća u Procesu saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), koja je aktivna organizacija država regiona. Elemenat koji čini još nužnijim stav Albanije za neki predlog sistema kolektivne bezbednosti je i činjenica što se Albanija smatra matičnom državom od strane svih Albanaca koji žive van Albanije, kao što je Kosovo, Južna Srbija i Makedonija, koji predstavljaju takoreći isti broj sa Albancima koji žive u Albaniji. U trenucima kada se u žarištima konflikta u Južnoj Srbiji imamo jedne nasuprot drugih Albance i Srbe, a u Makedoniji Albance i Makedonce, i kada reč Tirane ne može da se ne čuje na prostorima gde žive Albanci, razumljivo je da je ruski ministar inostranih poslova bio u pravu kada je odlučio da dođe i upozna se sa mišljenjem zvanične Tirane. Međutim, on nije odabrao ni pravo vreme, ni atmosferu za objašnjavanje ruskog predloga albanskim zvaničnicima.

Iako diplomata od iskustva, Ivanov se veoma malo postarao da doprinese stvaranju prijemljčivije atmosfere za albanska osećanja prema politici Rusije. Dva dana pre dolaska u Tiranu, on je izabrao Beograd za obznanjivanje nekoliko ne tako obazrivih deklaracija, izjavljujući da svuda gde Albanci predstavljaju većinu ima zločina i šverca, što su politički krugovi u Tirani ocenili kao optužbe sa rasističkom notom i kao još jedan novi dokaz istorijske alijanse Moskve sa Srbijom. Inicijativa Ivanova u Tirani u vreme kada je cela ruska politika u odnosu na pitanje Kosova, kao i ona povodom poslednjih događaja u Makedoniji, shvaćena u Tirani kao pokušaj Moskve za ponovno uspostavljanje pravoslavno slovenske osovine protiv Albanaca. Političari i politička i šira jkavnost u Tirani bili su veoma nezadovoljni čestim optužbama koje su poslednjih dana upućivane iz Rusije o tzv., islamskom albanskom fundamentalističkom komplotu na Balkanu. Prema izvorima pri albanskoj Vladi, Ivanov ne samo da nije pokušao da taj ne tako dobar utisak u vezi sa ruskom politikom ublaži, već ga je još više produbio, kada je u zvaničnim razgovrima vođenim u albanskom glavnom gradu ponovio ruska stajališta o postojanju međunarodnog verskog terorističkog komplota, koji počinje u Afganistanu, nastavlja se u Čečeniji i završava se Albancima na Kosovu i Makedoniji.

Pokazatelj nezadovoljstva koje postoji u javnom mnjenju u Albaniji, zbog aktuelne ruske politike oko Kosova i Makedonije, bila je i demonstracija i protest koje je nekoliko desetina osoba organizovalo 21. marta, a protiv posete Igora Ivanova Tirani. Demonstranti su spaljivali portrete Ivanova u vreme kada se on nalazio u susretu sa albanskim premijerom Ilirom Metom. Ono što ruska diplomatija nije bila u stanju da shvati u potrebnoj meri je to da albansko nezadovoljstvo prema ruskoj politici na Balkanu, nije prisutno samo kod opozicije u Albaniji.

U ovakvoj nepovoljnoj diplomatskoj klimi, Ivanov je izneo najvišim zvaničnim autoritetima u Tirani predlog Rusije za stvaranje jednog sistema kolektivne regionalne sigurnosti. Predlog je imao nekoliko elemenata koji nisu odagnali albanske sumnje, a to su: Prvo, to je bio individualan predlog Moskve i što je interpretirano kao njeno novo nastojanje za ulazak u region i za uklanjanje Zapada. Drugo, ruski predlog je isključivao program Partnerstva za mir, gde su članice gotovo sve zemlje regiona Istočne Evrope, izuzev Srbije. Dakle, ruski plan otvoreno zaobilazi NATO, dok sugestija Ivanova da se ponudi Savet bezbednosti OUN kao garant ovog regionalnog sistema kolektivne sigurnosti nije olakšao stvari. Izvori pri albanskoj Vladi stavljaju do znanja da se albanski ministar inostranih poslova Paskal milo usrotivio predlogu ruskog ministra inostranih poslova i objasnio da region nema potrebe za novim sigurosnim sistmima, jer ih već ima - kao što su Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu uspostavljen i vođen od strane EU ili kao što je Bukureštanska povelja o dobrosusedstvu, potpisana od strane predsednika država i Vlada zemalja regiona februara 2000-te godine, Povelja koja sadrži sve principe i angažovanja koja je Ivanov ponudio u svom predlogu.

Kako izgleda, ruski ministar inostranih poslova je došao u Tiranu bez pretpriprema koje zahteva iznošenje jednog predloga o jednom novom sistemu kolektivne sigurnosti, koji bi naznačio preokret mnogih odnosa i orijentacija politika i država u Jugoistočnoj Evropi. Zvanična Tirana nije mogla a da ne odbije plan koji se predstavljao kao zamena za Partnerstvo za mir ili za Pakt stabilnosti i orijentacije u pogledu povezivanja sa NATO. S druge strane, ruski predlog za jedan obavezujući sporazum vojnog karaktera u regionu iznet je u vreme kada predsednik Rusije Putin i ministar odbrane Sergejev upućuju direktne ponude rukovodstvu Makedonije za vojnu pomoć u borbi protiv naoružanih albanskih grupa. To je u Tirani interpretirano kao pokušaj Rusije za slanje trupa i za obezbeđivanje svog vojnog prisustva u Makedoniji. Ivanov je u Tirani insistirao, tokom objašnjavanja svog predloga, na obavezujući karakter sistema regionalne kolektivne sigurnosti, što je u ovdašnjim zvaničnim krugovima oživelo neprijatna sećanja iz vremena kada je Albanija bila članica Vaššavskog vojnog ugovora kojim je rukovodila Moskva. Predsednik Albanije Rexhep Meidani, u susretu sa ministrom inostranih poslova Rusije je otvoreno saopštio da smo mi kao zemlja regiona zainteresovaniji nego bilo ko za stabilnost Makedonije, što je komentarisano kao izraz albanskog zvaničnog nezadovoljstva oko intenziviranja inicijativa Rusije na Balkanu.

NA zajedničkoj konferenciji za štampu, koju su održali nakon bilateralnih odnosa, albanski ministar inostranih poslova je ignorisao pitanje ruskog predloga i uopšte ga nije pomenuo, iako je Ivanov javno zatražio da Tirana pažljivo razmotri ovaj prelog, koji je po njemu Beograd i Skoplje veoma pozitivno primili.

Međutim, i sam ministar inostranih poslova Rusije izgleda da je osetio da ima nečega što ne ide u vezi sa predlogom, sa vremenom i mestom tog predloga. Njegova poseta i predlozi u Tirani, umesto da smanje, povećali su ovdašnje postojeće sumnje, kako u pogledu plana, tako i oko ruske politike na Balkanu. Ivanov, kao šef ruske diplomatije shvata da bez pristanka Tirane nema šanse da se realizuje bilo kakav ruski plan nekakvog sistema regionalne kolektivne sigurnosti.

AIM Tirana, Arjan LEKA