AIM: start



SAT, 17 MAR 2001 23:59:08 GMT

Ko i kako vlada u srbijanskim opštinama

Motke i kvote

U opštinama u kojima je opozicija u septembru došla na vlast glavni zadatak je kako zadovoljiti stranačke kvote, dok se u socijalističkim opštinama "normalno" stanje zavodi motkama.

AIM, Beograd, 17. 3. 2001.

Već dva dana u Lebanu maloj opštini na jugu Srbije traju sokobi izmedju članova JUL-a, inače vladajuće partije i pristalica DOS.a. Protestvujući protiv brutalnosti JUL-ovaca i prebijanja članova kriznog štaba DOS.a, meštani okolnih sela blokirali su magistralni put Leskovac-Medvedja-Priština.Traže smenu čelnog čoveka opštine Gojka Marjanovića, i razgovor sa Zoranom Djindjićem, predsednikom Vlade Srbije. Posle višednevnih tenzija i optužbi za malverzacije prvog čoveka Opštine Gojka Marjanovića, preključe su njegovi ljudi sa bejzbol palicama upali u zgradu opštine i pretukli desetak članova kriznog štaba DOS.a formiranog pod ne baš razjašnjenim okolnostima, da ispita stanje u opštini. Incidentu je predhodio protest pristalica Jul-a zbog odbijanja članova pomenutog štaba da napuste zgradu Opštine u koju su nasilno ušli 12. marta sa obrazloženjem da "aktuelnu vlast radi na štetu gradjana".

Septembarski lokalni izbori su pokazali da je u većini srbijanskih opština vlast preuzro DOS. Socijalista i julovaca se nisu odrekle, uglavnom, manje opštine u unutrašnjosti, bolje rečeno u dubokoj unutrašnjosti, ali, recimo, i jedan Požarevac. No, kad su republički izbori u decembru potvrdili da Srbi vole da glasaju za pobednike, u ovom slučaju DOS, i u socijalističkim sredinama su se pojavili aktivisti DOS-ve koalicije, koji su, pozivajući se na promenu raspoloženja biračkog tela, tražili da, u ime naroda, oni dodju na vlast. I to se sada dogadja, ubrzanim tempom, iako čelnici DOS-a preporučuju da se rezultati izbora moraju poštovati.Više nisu retke opštine u kojima je opozicija raznim, ali očito "ubedljivim", argumentima preuzima vlast. Ostaje da se vidi koliko će to biti u interesu naroda, kad se i u sredinama u kojima je u septembru legalno preuzeta vlast, za sada, pod narodom, uglavnom, podrazumevaju stranački aktivisti.

Sa velikom sigurnošću se može reći da je opozicija bila iznenadjena ubedljivom pobedom na lokalnim izborima. Izbori za saveznog predsednika su bili prioritet, i na lokalne izbore se izašlo više iz moranja, sa malim izgledima na uspeh jer se smatralo da će dve liste opozicije(DOS i SPO) biti pogubne po krajnji rezultat. No, ipak je bilo drugačije.Tako se, desilo i u tradicionalno SPS Valjevu. DOS je levicu dobio sa 39:12, SPO je ubeležio nulu. Kad joj se već desila pobeda, nekadašnja opozicija nije više bila iznenadjena. To je ostavljeno gradjanima. Do septembarskih izbora stranačku infrastrukturu, ako se izuzme poraženi SPO, sem Demokratske stranke u Srbiji niko nije imao. Formiranjem velike pobedničke, koalicije, formirala se, i to brzom brzinom, i infrastruktura, povereništva i odbori, i ostalih stranaka. U Valjevu su, uz postojeće odbore DS, DSS, GSS, ND, narodne radikale koji su samo zvanično postojali, nikli i Socijaldemokratija, Nova Srbija, Demokratska alzernativa, Demokratski centar, i ostali pokreti za demokratsku Srbiju. Najveća teškoća, i najveći zadatak, nove vlasti bio je kako podeliti vlast i zadovoljiti apetite svih narodnih predstavnika. Tako su stručnjaci za sve funkcije, sve diplome, sva znanja, zvanja i sposobnosti , a po sistemu famoznih kvota, nadjeni i medju onima koji su statirali, ili su se upisali u stranačke statiste. Primećeno je da su sva kadrovska rešenja, na famoznim političkim savetima, koji sačinjavaju predstavnici partija pobednica, bila jednoglasna. Zarad svojih ljudi, niko nije tražio dlaku kod drugih.

Tako je jedan gradjanin, svojevremeno bio Šešeljev radikal, zatim snimljen na kontramitinzima socijalista, danas kaonovi socijaldemokrata, postao član opštinske vlade, i jošte predsednik upravnog odbora Pijačne uprave. I sina je učlanio u socijlademokrate i demokratski ga, i jednoglasno, postavio za direktora Doma omladine. Primera za primer je u Valjevu bilo još.kada su gradjani počeli da pitaju šta se to dogadja, gospoda na vlasti su im odgovorila da je to prolazna stvar, da je to cena velike koalicije, i da se tereba strpiti. Ali, izglrda da nije baš tako. Kako vreme prolazi javljaju se novi kandidati koji će preko kvota participirati u vlasti. Ljudi su se dosetili i formiraju odbore preostalih stranačkih alternativa i centara ne bi li nekako videli vajde od promena. Sad se uključuju i iskusni, u razne socijaldemokratske partije je prešlo više monarhista iz SPO, medju njima i dva bivša poslanika.

U opštinama u kojima su socijalisti formalno osvojili vlast su drugi primeri za primer. Dilema, da li biti legalista, za šta se stranački prvaci i republičke institucije na rečima zalažu, brzo pada u vodu kad se neposredno spozna situacija na terenu. U SPS.ovom Kladovu je narod po već oprobanom receptu upao u opštinu opštinu, predsednik skupštine Srbije Dragan Maršićanin je većinskim socijalistima obećao poštovanje izborne volje gradjana, da bi potom pomoćnici Vladana Batićeva, ministra pravde u Vladi Srbije, na licu mesta, zaključili da "život što pre treba dovesti u normalno stanje," i vlada Srbije je u Kladovu uvela privremene mere. Na drugoj strani, kad su akteri bitke za vlast.na istoj strani, tu je princip legalnosti zadovoljen. Tako je jedan odbornik u Jagodini koji je iz DS prešao u PDS, automatski, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, izgubio mandat.

Ipak, primer nad primerima su dešavanja u Ubu. Tu su, početkom novembra, gradjani motkama naterali odbornike socijalističo-julovske većine da javno i kolektivno glasaju za odbornike opozicije. Trenutno su na vlasti ostaci najupornijih socijalista koje ni batine nisu pokolobale da predaju vlast, i nekih partija DOS.a u koje su u medjuvremenu prešli i legalno izabrani članovi SPO. Što se Požarevca tiče, tamo je socijalistička većina izglasala opoziciono DOS-ovo rukovdstvo.

Novim vlastima u Srbiji izgleda nije dovljna dvotrećinska većina. Hoće se da stave pod svoju kapu. Kada to ne ide glatko, ili masovnim upisivanjem nekadašnjih političkih protivnika u spostvene redove, što poraženi naravno rade dobrovljno, a pobednici ih uglavnom primaju bez selekcije(izuzev Demokratske stranke i Gradjnskog saveza) u "sporne" opštinese uvode privremene mere. Baš onako kako su nekad radili i socijalisti. Taj čin bi morao podrazumevati raspisivanje novih lokalnih izbora. Njih u Srbiji za sada niko ne pominje.

Dragan Todorović(AIM)