AIM: start



TUE, 13 MAR 2001 20:15:38 GMT

Blokada granica kao kazna

Priština, 13.03.2001.

Nema tačnih podataka, ali najveći deo roba koje dolaze iz inostranstva, na Kosovo ulaze preko dva granična prelaza sa Makedonijom, uglavnom preko Djeneral Jankovića, na magistrali Priština- Skoplje. KFOR, UNMIK, OEBS i ostale međunarodne vladine i nevladine organizacije, skoro celokupan kopneni saobraćaj sa Kosovom ostvaruju preko Makedonije. Isto važi i sa kosovskim putnicima, koji odlaze ili dolaze na Kosovo. Skoplje je gotovo jedina zemlja gde kosovari uređuju pitanje viza za odlazak u inostranstvo. Prištinski aerodrom još uvek nije postao jaka konkurencija da bi mogao da ugrozi aerodrom u Skoplju. Kretanje kosovara u pravcu Skoplja i Makedonije bilo bi mnogo veće da većina kosovara nije ostala zatvorena zbog nedostatka pasoša i kada bi se dozvolio ulazak u Makedoiju kosovskim vozilima sa UNMIK-ovim tablicama. Iz tog razloga ni autotransportne firme na Kosovu ne mogu da angažuju svoje kapacitete.

Ovih dana je Makedonija zatvorila granicu sa Kosovom po drugi put. Imajući u vidu značaj graničnih prelaza sa tom zemljom, građani, trgovci i privreda Kosova trpe velike štete. Bez obzira na to kada će se blokada ukinuti, na Kosovu se već sada nameće preokupacija za rešenje ovog teškog problema, kratkoročno i dugoročno. Ocenjuje se da balkanske srdžbe, rivalstva i ambicije nemaju šansi da se brzo reše. Zato se konstatuje da Kosovo ne može da dozoli da jedine veze sa svetom ima preko Makedonije i Srbije.

Tvrdi se da s tačke gledišta političkih odnosa Kosovo ima dobrih šansi da reši ovaj problem sa Albanijom. Privrednici računaju da bi veza preko Drača mogla da bude i mnogo jeftinija. Međutim, nema infrastrukture. Potrebno je investirati mnogo sredstava koje nemaju ni Kosovo ni Albanija. Nastojanja koja se povremeno iznose, čak i kao prioriteti Vlade u Tirani, ne pružaju mnogo nade, bilo to i za ublažavanje problema u nekoj bliskoj budućnosti. Na Kosovu se mnogo ne veruje ni u Pakt stabilnosti, ne zato što Kosovo nije njegov član, već iz razloga što njegovi ekonomski projekti, kada je reč o širenju komunikacije Kosova sa svetom, mogu imati i snažnu političku inspiraciju koja je vezana za planove zapadne diplomatije o rešavanju pitanja Kosova u okviru Jugoslavije.

Ovde se ne sumnja mnogo da su odluke Skoplja o zatvaranju granice sa Kosovom, na oba granična prelaza, mere osvete prema Kosovu. Kao pretekst se uzimaju tenzije na granici i sporadični konflikti sa UCK (Nacionalna oslobodilačka vojska) Makedonije. Međutim, kada bi bila geografska blizina sa terenom konflikata pravi razlog zatvaranja granica, onda bi pre trebalo da se zatvori granica sa Srbijom, u delu Kumanovo - Bujanovac, autoputa Skoplje - Niš, a zatim bi mogla da dođe i u obzir i zatvaranje granice i u Đeneral Jankoviću na magistrali koja povezuje Prištinu sa Skopljem. Tok tezija na severnim granicama Makedonije ni malo ne opravdava ni zatvaranje graničnog prelaza kod Globočice, na planinskom putu preko Šar planine, koji povezuje Prištinu sa Tetovom.

Od pograničnog prelaza kod Đeneral Jankovića, selo Tanuševce gde su izbili prvi konflikti između makedonskih snaga i albanskih naoružanih grupa, udaljeno je oko 30 kilometara u pravcu severoistoka. Zvanične informacije kažu da se stanje u Tanuševcu smirilo i iznose se pretpostavke da su se albanske naoružane grupe povukle u unutrašnjost Makedonije, uglavnom prema planinskim selima Kumanova, u blizini autoputa ili železničke pruge Skoplje - Niš. Zato, pravi motiv Skoplja za zatvaranje granice sa Kosovom trebale bi da budu procene da sva zla dolaze samo sa severa i da je Kosovo krivac za sve što se dešava ili preti Makedoniji. Iz tog razloga, Kosovo treba da bude kažnjeno. Istovremeno se upozorava da treba da bude poslušno, možda i oko drugih pitanja, kao na primer da prihvati Sporazum sa Beogradom o regulisanju granične linije i u delu između Kosova i Makedonije. U suprotnom, dužim zatvaranjima granice može da strada još više. U sadašnjem zatvaranju granica ne bi trebalo isključiti ni uticaj poznatih inata ljudi i naroda Balkana, da se kazni sused, bez obzira što se nanosi šteta i samome sebi.

Makedonija je najprivilegovanija zemlja na graničnim prelazima i u razmeni sa Kosovom. Prema Sporazumu potpisanom između Skoplja i Beograda pre šest godina, roba poreklom iz Makedonije ulazi na Kosovo bez carine, samo sa taksom od jedan odsto. Makedonija, zajedno sa ostalim akterima koji žele da zloupotrebe i iskoriste izvoz bez carine, naveliko profitiraju, moglo bi se reći u onoj meri koliko gubi Kosovo. Zloupotrebe vrše i zvanični organi Makedonije, koji izdaju dokumente da su poreklom iz Makedonije i robe koje su samo u tranzitu, preko nje, kao što su nafta i njeni derivati i južno voće. U Makedoniji se vrši reambalažiranje takvih roba.

Tokom prošlog leta, Makedonija je izvozila na Kosovo oko 40 odsto svojih poljoprivrednih proizvoda. Kosovo je ovoj zemlji omogućilo da optimalno angažuje svoj putni, transportni potencijal. I kada je granica blokirana, transporterima sa makedonskim tablicama se dozvoljava ulazak na Kosovo, ali ne i onima koji imaju tablice drugih zemalja. Angažovane su i firme za proizvodnju ambalaže i čitave službe za reambalažiranje, kako bi se pokazalo da roba ima poreklo iz Makedonije. Monopol veze sa Kosovom donosi ovoj zemlji ekonomsku dobit koja se ne može zamisliti u normalnim okolnostima i istovremeno joj daje mogućnost da vrši pritiske koji nemaju nikakve veze sa ekonomskim interesima. Aerodrom u Skoplju, na primer, ne dozvoljava ateriranje ili polazak iz Skoplja avionima, koji zbog loših atmosferskih uslova nisu mogli da slete ili poleću iz Prištine. Međutim, avioni sa skopskog aerodroma u takvim okolnostima mogu da koriste aerodrom u Prištini. Makedonija primenjunje posebne kriterije, koji su van svake razumne mere podigli cene tražita roba koje uvozi Kosovo.

Robe sa Kosova koje se izvoze u Makedoniji podvrgavaju se carini i drugim taksama, koje dostiži u 20 odsto vrednosti roba. Posebnim kriterijima se podvrgava i izvoz Kosova koji samo prolazi preko makedonske teritorije. Od blokade granice samo budžet Kosova gubi 500 do milion maraka dnevno. Ne isključuju se i problemi u eletroenergetskom sistemu, usled poremećaja u redovnom snabdevanju karburantima, ali i gradskih toplana. Ocenjuje se da su gubici kosovskog biznisa takođe veliki, a zaostajanje beleže i planovi obnove u mnogim delovima Kosova. Već su počele da se osećaju poremećaji u snabdevanju tržišta svakodnevnim artiklima, posebno prehrabenih. Prvi pokazatelj je podizanje cena koje je zapaženo još tokom prve blokade granice. Nema analiza ni zvaničnih previđanja, ali neki poslovni ljudi smatraju da bi ova druga blokada mogla da izazove poremećaje koji bi bili mnogo veći nego nestabilnost cena na malo artikala široke potrošnje.

AIM Priština, Fehim REXHEPI