AIM: start



TUE, 13 MAR 2001 11:10:00 GMT

Uzroci krize ne dolaze iz Kosova vec su unutrasnji?

Upravo to u vezi situacije u Makedoniji izjavice lider DPA Arben Xhaferi cime ce izazvati nezadovoljstvo Makedonaca. Xhaferijem se ne slazu i Albanci: Kritike na njegov racun dosle su od "treceg po tezini" kosovskog politickog vodje Ramusa Haradinaja, a i osnivanje nove albanske partije u Makedoniji, koja je radikalnija od postojecih, jeste rezultat nezadovoljstva delovanjem DPA. Kako ce se to odraziti na dogadjaje u Makedoniji, ostaje da se vidi.

AIM Skopje, 12.03.2001

Vikend na granici izmedju Makedonije i Kosova, u rejonu selaTanusevce, protekao mirno - nije bilo sukoba izmedju makedonske vojski i policije i "albanskih terorista", kako se ovde nazivaju pripadnici zasad neidentifikovane grupacije koja je drzala pod opsadom selo Tanusevce. To su potvrdili i porparoli ministarstva odbrane i unutrasnjih poslova na zajednickom susretu sa novinarima.

Predsednik drzave Boris Trajkovski je u intervjuu "Njujork Tajmsu" izjavio da je grupa razbijena i sada, podeljena na nekoliko manjih grupa uokolo u stilu gerile.

S druge strane, po prvi put u javnosti javili su se i komandanti nove UCK, koji sebe nazivaju “komandant Sokoli” i “komandant Hoxha”. AP je objavio i tekst u kome se oni citiraju i fotografiju Hoxhe, zajedno sa serijom fotografija boraca ove Nacionalno oslobodilacke armije, koji se lako mogu naci na Internetu. I skopske dnevne novine na albanskom objavile su intervju sa komadantot Sokolijem u kome on tvrdi da se pod kontrolom njegove UCK nalaze sela Malino, Breza, Gosince i Lukare, te da njegova armija u Makedoniji broji 4 hiljada ljudi.

A, cinilo se da je Tanusevce ocisceno koordiniranom akcijom KFOR-a sa kosovske strane i makedonske vojske s ove strane granice. Grupa je razbijena, deo je presao na kosovsku stranu, nekolko od njih su se nasli u rukama KFOR-a, jedan deo, ( po portparolu makedonskog MUP-a desetak njih), zabarikadirao se u selu Malino, na makedonskoj strani, gde drze od konrolom centar sela. Makedonska policija se nalazi na prilazu i oko sela.

Sve to samo pokazuje koliko brzo se stvari na makedonsko-kosovskoj granici u rajonu sela Tanusevce menjaju ili bolje reci jos uvek nejasne.

U subotu u zvanicnu posetu Makedoniji dosao je francuski ministar spoljnih poslova Iber Vedrin koji je porucio: "Necemo dozvoliti da nekoliko malih teroristickih grupa dovedu u pitanju stabilnost zemlje". U Peskopeji, Albanija, istog dana uvece susreli su albanski ministar spoljnih poslova Paskal Miljo i makedonski Srdjan Kerim. On je nakon susreta izjavio: ""Albanija je dala punu poddrsku makedonskoj Vladi u merama koje preuzima u odnosu na Tanusevce i druge incidente i druge incidente koje ekstremisti prave u Makedoniji. Poruka jeste da nista nece narusiti odnose izmedju Albanija i Makedonije, pa ni ekstremizam"

Kerim je tokom vikenda imao i susret sa makedonskim novinarima na kojem je pored ostalog objasnjavao zasto nije prihvacen makedonski predlog o stvaranju tampon zone na makedonsko-kosovskoj granici. Po Kerimu "ideja o bezbedonosnoj zoni je odbivena iz jednostavnog razloga sto se smatra da je efikasnije da se deluje ako trupe KFOR-a su na samoj granici". Na tom susretu Kerim je odgovarajuci a pitanje o disonantnoj izjavi lidera Demokratske partije Albanaca (DPA) Arbena Xhaferija (u odnosu na oficijalna tumacenja) izjavio da postoji jedinstvo u stavovima triju partija koje cine vladajucu koaliciju. A Xhaferi je za Albansku telegrafsku agenciju izjavio "da je sasvim pogresna ideja da Kosovo jeste razlog za stanje u Makedoniji" jer "makedonija prezivljava nasledjene probleme iz proslosti".

Ova izjava Xhaferija je kritikovana u medijima na makedonskom. Skopski "Dnevnik" u svom komentaru "Xhaferi protiv Xhaferija" istice: "sada nakon prelevanja kosovskog terorizma u Tanusevcima, Xhaferi prvo smenio plocu kada je izjavio da je Tanusevci problem Albanaca na Balkanu, a kasnije ju je promenio, i poceo nas ubedjivati da ekstremizam koji je na delu na makedonskoj severnoj granici nije kosovski i nema uvozni karakter, vec je generiran od unitrasnjih politickih odnosa u Makedoniji" i postavlja nekoliko pitanja: "Zasto Xhaferi pravi takvo politicko salto-mortale i podmece ledja amnestirajuci kosovske militantne grupacije? Zasto dovodi pod velikim rizikom krevki mir u Makedoniji, gradjen na filozofiji multietnicnosti i mulikulturnosti? Zasto daje veliku upotrebnu vrednost klasicnom terorizmu?".

Xhaferi nije na meti kritike samo makedonskih medija. Isti "Dnevnik" prenosi u istom ponedeljackom broju prenosi informaciju svoje dopisnice iz Brisela u kojoj se prenosi izjava Ramusa Haradinaja, prvog coveka kosovske Alijanse za buducnost, koji tvrdi da Xhaferi gubi pozicije kod albanskih glasaca u Makedoniji: "Arben Xhaferi je podrzavao Vladu i obecao mnogo svojoj zajednici. Sada gubi moc jer mu Vlada nije dala dovoljno poddrske. Ima i drugih partija koje se formiraju i ne misle kao Xhaferi".

Haradinaj je svakako mislio na albansku novu partiju u formiranju, cija je osnivacka skupstina odrzana u nedelju popodne. Nacionalna demokratska partija, ciji je predsednik parlamentarac Kastriot Hadjiredja, a cije jezgro cine ljudi iz udruzenja bivsih politickih zatvorenika, u svom politickom programu zalaze se za federalizaciju drzave: "Postojanjem dvaju posebnih teritorijalnih jedinica drzava Makedonija bice stabilnija, a zatim niko nece moci reci da Albanci nemaju prava", izjavice Hadjiredja.

I pored toga sto su pitanja upucena direktno Xhaferiju, ona u sustini proizilaze od dileme koja je nastala od nacina na kojem je "okupacija" Tanuzevca objasnjavana. Na pocetku, makedonski zvanici izvori nisu ostavljale ni mali sumlju u tvrdanjama da Tanusevce pod kontrolom drze kosovari koji su tamu upali, cije su logisticke baze nalaze u obliznjim kosvskim selima, pre svega u selu Debalde. Deo optuzbi na racun KFOR-a sa makedonske strane bazirao se na tome da se "indolentno ponasa", "da stiti sebe time sto ne kontrolise teren" (izjave premijera Ljubco Georgievskog). Zatim je na susretu izmedju predsednika Borisa Trajkovskog i specijalnog pretstavnika Generalnog sekretara UN za Kosovo, Hansa Hakerupa i komandanta KFOR-a karla Kabidjoza doslo do otvorenog neslaganja. Hakerup je i nakon susreta novinarima izjavio: "Nemamo definitivne dokaze da ono sto se dogadja na granici jeste prouzrokovano ili dolazi sa kosovske strane". I nakon koordiniranog delovanja KFOR-a i makedonske vojske nikakva logisticka baza nije nadjena u kosovskom selu Debalde, KFOR je priveo pet-set sumljivih, a sada i makedonska strana govori o desetak terorista koji su se zbarikadirali u selu Morane, na makedonskoj strani. Ni reci o stotinjak, pa i hiljadu terorista, ekstremista, koji su na pocetku krize pominjani. Usput, tek na kraju slucaja Tanusevce, makedonski oficijalni izvori ostavili su otvorenom mogucnost da se medju pripadnicima neidentifikovan grupe nalaze i makedonski Albanci. Znaci li to da “albanski teroristi” su ili postaju autohtoni makedonski problem?

U medjuvremenu se sestim po redu saopstenjem, upucenim albanskoj sekciji "Dojce Velea" javila Nacionalna oslobodilacka vojska koja je na sebe preuzela odgovornost za napade na Tanusevce. Ova formacija, o kojom makedonske siguronosne sluzbe duze vremena tvrde da ne raspolazu podatcima o njenom postojanju i delovanju u saopstenju trazi da Makedonija bude "drzava dvaju ustavotvornih naroda.Albanaca i Makedonaca, cime bi se onemogucila diskriminacija nad Albancima u politickom zivotu". U italijanskom pak dnevniku "La Republika" u storiji koju je njen novinar poslao iz Skopja javio se Fazli Veliu, koji je pretstavljen kao prvi covek Nacionalne oslobodilacke vojske. Veliu, je inace glavna licnost price koja se valja vise od godinu dana. Proglasen je ideologom "kicevskih bombasa" (grupe mladih ljudi koji su sudjeni za bombaske napade na nekoliko policiskih stanica tokom 1999 godine, jednom delu njih se upravo odvija ponovljeno sudjenje) pa je za njim raspisana medjunarodna poternica. Proslog proleca uhapsen je u Nemackoj, drzan u ekstradicionom zatvoru tri meseca, vreme u kome Makedonija nije uputila dokumentaciju da bi joj Veliu bio isprucen, zbog cega je i pusten na slobodu. Nakon otkrivanja toga nastala je afera u kojoj je upleten aktuelni makedonski ministar pravde Nasufi, koji je povukao i dokumentaciju o Veliu. Na direktno pominjanje Veliua, komandant Sokoli u “Fakti” odbija dati decidan odgovr o njegovom statusu pravdajuci se konspiracijom. Stoga i nije njasno jesu li vojnik sa terena i komandant iz novina u jednoj istoj formaciji.

U pomenutom intervjuu "Njurork Tajmsu" predsednik Trajkovski kaze: "Imali smo problema u proslosti", ali zahvaljujuci Arbenu Xhaferiju, lideru glavne albanske partije "mislim da cemo i sada uspeti izaci iz ovog i svi cemo stati sploceni protiv kriminalaca i ljudi koje zele povrediti nas zivot". Xhaferi, ukoliko ga Albanci u Makedoniji marginaliziraju, placa cenu svog ucesca u vlasti. Ukoliko prazan prostor koji ostaje upotpune radikalni elementi vojnog tipa, eto vecih nevolja po Makedoniju. S druge strane i sam podatak da nova, radikalnija albanska partija zeli delovati u okviru institucija sistema, a ne vezuje se sa vojnicima iz Tanusevca ili novom UCK, sam po sebi je podatak koji ukazuje da po Makedoniju nije sve izgubljeno.

AIM SKOPJE

ISO RUSI