THU, 08 MAR 2001 13:57:26 GMT

Obnavljanje Vojvodine

Definisanje vlasnika novca

AIM, Beograd, 8. 3. 2002.

Podatak se u Vojvodini kroz porez, dnevno, ubere 110 miliona dinara, a da je prošlogodišnji vojvođanski budžet iznosio oko 160 miliona pokazuje da je republika dozvoljavala pokrajini da, celu godinu, raspolaže sopstvenim prihodom od jednog i po dana; "to je ponižavajuće, ne samo za pokrajinske organe, nego i za ovdašnje građane" kaže potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši upozoravajući da je da je većini Vojvođana "već dosta eksploatacije".

Kada je, Skupština Vojvodine polovinom februara, dostavila republičkom parlamentu predlog za izmene i dopune Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima oyvaničeno je pitanje koje je presednik vojvođanskog parlamenta Nenad Čanak sažeo na suštinu: "(oni hoće naše pare, mi hoćemo naše pare) čiji su naši novci"?

Najnovije istraživanje ugledne agencije "Scan", objavljeno u sredu (7. marta), kojim su proveravane neke od inicijativa vojvođanske Vlade, govori i na to upozorava i direktorka agencije "Scan" Milka Puzigaća, da Vojvođani pokazju "osećaj opljačkanosti". Na konstaticiju: "Vojvodini se uskraćuje pravo na finansiranje iz sopstvenih poreza i javnih prihoda" i pitanje "da li je to dobro rešenje", čak 68,9 odsto je zaokružilo odgovor "ne, pošto je to način da se Vojvodina pljačka". Svega 9,3 odsto smatra da je to dobro pošto tako Srbija ima kontrolu nad vojvođanskjim finansijama. Gotovo tri četvrtine (74,1 odsto) od 1.422 ispitanih misli da su pokrajini potrebne robne rezreve; svaki deseti misli je to nije bitno, a procenat manje (9,2 odsto) da pokrajinske robne rezerve nisu potrebne. Autori istraživanja - Milka Puzigaća i prof. Aleksandar Molnar - ukazuju i na podatak da 70 odsto ispitanika smatra da 70 i više procenata poreza i javnih prihoda sakupljenih na teritoriji Vojvodine treba da ostanu u budžetu Vojvodine; čak 15,8 odsto bi sav novac zadržalo u pokrajinskom budžetu. Da Vojvodini ne treba da ostane ništa misli 0,6 odsto Vojvođana, 10 procenata bi ostavio svaki hiljaditi (0,1 odsto), petinu novca 1,5 odsto, a procenti dramatično rastu posle "ponude" da Vojvodini ostane polovina prikupljenog poreskog novca.

Skupština Vojvodine traži, prema predloženim izmenama zakona o javnim prihodima i rashodima Republike, da Vojvodina zadrži deo izvornih prihoda sa svoje teritorije, da bi se tim novcem finansirali poslovi i zadaci koji su, po republičkom Ustavu i drugim propisima, namenjeni pokrajini. Računa se da bi, sopstvenim fondovima, lakše i brže bio poboljšan materijalni položaj penzionera, prosvetnih i zdravstvenih radnika, a da bi bilo i više novca za socijalna davanja; takođe se upozorava da, zbog činjenice da Vojvodina nema nikakav poljoprivredni fond, nije mogla "na direktno" da dobije međunarodne donacije. Iz vojvođanskog parlamenta upozoravaju da je protivustavna praksa da se sredstva za pokrajinski budžet obezbeđuju iz republičkog budžeta, umesto da to bude direktno, iz poreza, doprinosa i taksi, koje se plaćaju u Vojvodini.

"Autonomaši" kažu: nije Vojvodina kulturno-umetničko društvo, pa da se finansira budžetski. Nenad Čanak je već, sa govornice pokrajinskog parlamenta, upozorio da "ukoliko pravi pokrajinski budžet ne bi postojao, tada ova Skupština ne bi imala razloga da se sastaje i postoji". U međuvremenu je i Izvršno veće Vojvodine usvojilo Platformu o ostvarivanju ustavne nadležnosti i autonomije Vojvodine, sa načelima za buduće ustavno uređenje pokrajine; u početnoj etapi ostvarivanja tih ustavnih nadležnosti traži se izmena i dopuna više od 100 republičkih zakona. O tom dokumentu tek treba da se izjasni pokrajinski parlament.

Potpredsednica republičke Skupštine Gordana Čomić (predsednica odbora Đinđićeve DS za Vojvodinu i poslanik u pokrajinskoj skupštini) kaže da se ovim projektom načelno žele ustanoviti nadležnosti Vojvodine vezane za finansije: "Moj stav je da moramo da nađemo, i za nivo lokalne samouprave, a zatim za nivo ustavnih ovlašćenja pokrajine Vojvodine, nešto što je održivi razvoj, nešto što je nekonfliktno, nešto što je dogovor, i nešto što vodi računa o korišćenju resursa na moderan način; dakle, novo rešenje koje nas vodi ka Evropi, a ne bilo šta staro, i ne rešenje koje bi dobili gledajući unatrag, bez obzira da li je to Ustav ili zakoni". Na pitanje da li može da dođe do sukoba pokrajinskih vlasti i vlade u Beogradu, jer se traže izmene i dopune više od 100 republičkih zakona, Gordana Čomić kaže da to ne zavisi od predrasuda i od nerazumevanja, već zavisi isključivo od racionalnosti predloga: "Ako kažemo da neki zakoni bez potrebe sužavaju nadležnosti lokalne samouprave, pa onda odriču i nadležnosti Skupštine Vojvodine, dajte da izmenjamo te zakone i da ljudi imaju rezultat čim pre". Ona navodi primer da Skupština Beograda ima izvorni prihod gradskog budžeta u iznosu od 3 odsto, a da Skupština Vojvodine nema ni to, objašnjavajući da je ključno pitanje da li Vojvodina to može da izdrži: "Ne menjamo mi zakone da izvrsimo dekompoziciju zemlje, već menjamo zakone da uredimo zemlju". Na probi je predizborna formula "demokratizacija plus decentralizacija jednako je nova Srbija".

Slučajno, ili ne, upravo tih dana kada je republički parlament dobio vojvođanski predlog izmena zakona radi stvaranja vojvođanskog budžeta, počela je galama u kojoj je najmanje reči bilo o suštini - finansijskom i uopšte položaju Vojvodine. Uopšte nije važno da li je, kao što jeste, predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak u Podgorici, referendum povodom Vojvodine pomenuo krajnje načelno, u polurečenici. Reč je rečena i, u nekim delovima političke Srbije su je, čini se, čuli i pročitali sasvim lično, stereotipno i s predrasudom, pa je usledila neprimerena količina reaktivne nervoze.

Nije samo portparol Demokratske stranke Srbije (DSS) Milorad Jovanović, pred novinarima u Novom Sadu, rekao da Čanak krši političku platformu DOS i upozorio da je LSV, prihvatajući platformu DOS, ušla u pobedničku koaliciju "čiji je nosilac izborne liste bio Vojslav Koštunica". Mišljenje predsednika srpske Skupštine Dragana Maršićanina (DSS) da predlog LSV "o federalizaciji Srbije i (da se) u vezi s tim raspiše referendum" u potpunosti odstupa od onog na šta se ova stranka u okviru DOS obavezala, dopunjeno je poukom da Ligu i njenog predsednika "treba podsetiti da su izlaskom na izbore u okviru DOS pruzeli obavezu, potpisanu i sa njihove strane, da će ostati čvrsto opređeljeni za očuvanje SRJ kroz ustavnu rekonstrukciju". Potom je uradio ono što zamera Čanku, ponudio partijski program svoje stranke: "DSS predlaže da se pitanje decentralizacije reši tako što će se država preurediti kao država regiona".

Pokrajinski sekretar za privredu i član Glavnog odbora DSS Stevan Bobić, ponavlja partijski stav ("Mi smo za nova rešenja, za regionalizaciju") i smatra da platforma PIV o ustavnim ovlašćenjima i autonomiji Vojvodine nije pravi put za decentralizaciju, i da je umesto toga potrebna bolja saradnja sa republičlom vladom; pokrajinski sekretar, na pitanje novinara novosadskog dnevnika "Mađar So", nije znao da kaže kolika je vojvođanska prozvodnja nafte i gasa niti je video bilo kakvu vezu između visoke cene prirodnog gasa i činjenice da se trećina ovog energenta dobija u Vojvodini. Političke grupacije koje se zalažu za autonomiju Vojvodine upozoravaju i na činjenicu da su u na njenoj teritoriji i izvorišta nafte i rafinerije, a da je centralizacijom naftne industrije u NIS, samo račun u Beogradu.

Obećanje da će prezidijum vladajuće Demokratske opozicije Srbije (DOS) "problemu Vojvodine" posvetiti jedan od narednih, za javnost poslovično zatvorenih, sastanaka već je, na izvestan način, priznanje da taj, "problem Vojvodine", ipak postoji. Posle sastanaka - a izvesno je da će ga biti, i to u Novom Sadu - biće mnogo šta jasnije, pa i količina iskrenosti. Odnosno da li je priznanje da pitanje postoji bilo samo manevar da bi se guranjem pod tepih" ili prevođenjem na kritiku ličnih inicjativa, odložio pravi odgovor.

Vojvođani očekuju, po najnovijim rezultatima "Scanovih" istraživanje javnog mnjenja, da će se, posle Kosova i Crne Gore, otvoriti pitanje statusa Vojvodine (40 odsto) i Vojvodine i Sandžaka (14 odsto); samo svaki peti misli da status Vojvodine ne treba menjati; 61,3 procenta je za neki oblik autonomnog odlučivanja u Vojvodini.

Milena Putnik (AIM)