AIM: start



SAT, 03 MAR 2001 10:59:33 GMT

Kako su budžetskim parama kreditirane firme

Vlada bivšeg premijera Milorada Dodika dala je iz budžeta, putem banaka, preduzećima 37 miliona maraka u vidu kratkoročnih kredita, od čega je samo mali dio vraćen

Banjaluka, 3. Mart 2001. (AIM)

Vlada premijera Mladena Ivanića se na početku mandata suočila sa praznim budžetom. Prema ministru finansija Milenku Vračaru, na dan primopredaje u budžetu je bilo samo 1,6 miliona maraka. Tokom januara ubrano je 18 miliona maraka, od čega 80 odsto pripada budžetu, a 20 odsto se vraća opštinama. Tendencija pada uplata u budžet izražena je od oktobra prošle godine.

Vlada Milorada Dodika je od 1998. godine do kraja 2000. godine koristila sredstva budžeta za kratkoročne kredite privredi. Trideset sedam miliona maraka dato je preduzećima. Ideja je bila da se potpomogne izvoz, a nakon toga sredstva vrate. Radi se o povoljnim kreditnim sredstvima u iznosu od 50.000 maraka do milion maraka, sa kamatom od dva odsto.

Sredstva su plasirana preko Razvojne banke najvećim dijelom, Kristal banke u iznosu od 9.140.000 maraka, Privredne banke Prijedor u iznosu od 888.000 maraka, Banjalučke banke u iznosu 2.385.919.50 maraka, te u manjim iznosima preko Agroprom banke i Semberske banke iz Bijeljine.

Prema riječima ministra Vračara, preko 90 odsto sredstava dato je državnim preduzećima. Mali iznosi sredstava iz budžeta, koji su dati kao kratkoročni krediti, su vraćeni. Od 'Kristal banke', na primjer, kredite je dobilo 47 državnih preduzeća: od najmanjeg iznosa od 13.000 maraka, koji je dobila ODP 'Jela' Kozarac, do najvećeg iznosa od 560.000 maraka za Rudnik olova i cinka iz Srebrenice. Na spisku ove banke su firme iz cijele Republike Srpske. Na spisku se nalazi i jedno preduzeće u kojem je već izvršena djelimična privatizacija (30 odsto) - 'Knežopoljka' iz Kozarske Dubice i samo jedno privatno preduzeće - 'Zemun - Zekstra' iz Banja Luke, koje je dobilo kredit u iznosu od 233.000 KM.

Prema podacima 'Kristal banke', djelimični povrat sredstava izvršile su firme 'Novoteks' I 'Sana Linea iz S. kostajnice. 'Novoteks' je od primljenih 350.000 KM kredita, vratio 50.000, a 'Sana Linea' od 54.000, vratila 35.000.

Mali dio budžetskih sredstava koje je prethodna Vlada dala privredi kao kratkoročne kredite plasirana su i putem Privredne banke Prijedor. RMK Ljubija je najveći korisnik kredita - 353.000 maraka, slijede 'Celpak' sa 200.000, Fabrika poljoprivrednih mašina iz Dubice sa 100.000 i 'Prijedorčanka' sa 200.000 maraka. Na spisku Prijedorske banke nalazi se i preduzeće 'Knežičanka', koje je nedavno prodato u procesu privatizacije za sumu od 35.000 maraka. Ni jedna firma sa spiska ove banke nije vratila ni jednu marku kredita.

Korisnici kredita Banjalučke banke su isključivo preduzeća banjalučke regije, sa izuzetkom Rudnika boksita Milići. Ovo je ujedno i jedina firma za koju smo dobili podatke da je dug od 100.000 maraka u cijelosti isplatila. Ukupno 11 preduzeća koristilo je kreditna sredstva u iznosu od 2.385.919.50 maraka. Najveći dužnik ove banke je laktaški 'Slateks', koji nije vratio kreditni dug od 600.000 maraka.

Među rijetkim privatnim firmama koje su imale sreću da dobiju ova veoma povoljna kreditna sredstva je 'Intermobil' iz Banjaluke. Ova automobilska uvozna kuća dobila je kredit od 200.000 maraka. Ali, imajući u vidu da su kreditna sredstva bila namijenjena za podsticanje proizvodnje, prije svega izvoza, čudno je kako se uvoznik 'golfovih' automobila našao na spisku korisnika kredita. Naša nastojanja da dođemo do podataka koliko je sredstava iz budžeta dato privredi putem Razvojne banke i Agroprom banke iz Banja Luke, ostala su bez rezultata.

Ministarstvo finansija, tvrdi ministar Vračar, radi na prikupljanju podataka o preduzećima, iznosima i bankama preko kojih su sredstva plasirana. Neke banke, kao što je Banjalučka banka, već su dostavile spisak svojih komitenata resornom ministarstvu. >Izvršićemo kontrolu podataka banaka. Moguće je da je banka nekom drugom dala kredit, a ne preduzeću koje je na spisku ministarstva. Javnost će veoma brzo biti upoznata. Ništa neće biti tajna<, kaže Vračar.

Kakva je dalja sudbina 37 miliona budžetskih sredstava? Vlada Mladena Ivanića ima zakonsku mogućnost da od banaka naplati tražena sredstva, jer su kod nje akceptni nalozi kao instrumenti povrata sredstava u budžet. Ovakva odluka Vlade bi neminovno vodila blokadi većeg broja državnih banaka, tvrdi direktor Banjalučke banke Momo Poparić.

>Vlada ne može otpisati budžetska sredstva koja su data preduzećima u kreditima. Kredit se mora vratiti. Različiti su podaci koliko je sredstava dato. Nikad nisu objavljene odluke Vlade o dodjeli kredita privredi. Otpisa kredita neće biti<, tvrdi premijer Ivanić.

Petra Ivić (AIM)