AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 27 FEB 2001 14:55:34 GMT

    Široka amnestija u SRJ

    30 000 osudjenika uskoro na slobodi

    Aktima državnog milosrdja proglašenim u skupštinama Jugoslavije i Srbije biće pušteni iz zatvora kako dezerteri iz kosovskog rata i albanski politički zatvorenici, tako i ubice, razbojnici i silovatelji

    Aim, Beograd, 27. 2. 2001.

    Zakonima o amnestiji usvojenim u skupštinama Savezne Republike Jugoslavije i Srbije, biće smanjena ili potpuno ukinuta kazna za oko 30 000 osudjenika za najrazličitija krivična dela – od ubistva i silovanja do dezerterstva i "vredjanja ugleda" SRJ. Državno milosrdje prema "običnim" kriminalcima neposredan je rezultat pobune u zatvorima širom Srbije prošle jeseni. Tad su koministri pravde u prelaznoj Vladi Srbije obećali zatvorenicima smanjivanje kazni za trećinu. Savezni zakon je dvojako motivisan: potrebom da se krivičnog gonjenja oslobode više od 25 hiljada dezertera iz rata na Kosovu i obavezom, na kojoj posebno insistira Zapad, da se iz zatvora puste zatvorenici albanske nacionalnost kojih je u srpskim zatvorima još oko 650.

    Prema republičkom zakonu usvojenom 12. februara, zatvorska kazna biće za četvrtinu smanjena osudjenicima za lakša krivična dela, dok je počiniocima teških dela skraćena za 15 odsto. U ovu drugu kategoriju spadaju ubistva, otmice, silovanja, protivprirodni blud, rodoskrnavljenje, razbojničke kradje, razbojništva, iznuda i zločinačko udruživanje. Sve u svemu, amnestirano je nešto više od 4000 ljudi, a izuzeti su samo osudjeni za obljubu ili protivprirodni blud nad nemoćnim licima i mladjima od 14 godina, kao i svi oni koji su više od tri puta pravosnažno osudjeni.

    Argumentacija u korist Zakona bila je uglavnom da su uslovi u zatvorima u Srbiji neljudski, te da je sistem izvršavanja krivičnih sankcija takav da se niko iz zatvora nije vratio bolji nego što je otišao. Bilo je i drugih argumenata. "Na donošenje Zakona o amnestiji nas je nateralo to što su pravi lopovi napolju, a sitni unutra", izjavio je Nebojša Leković, član Odbora Skupštine Srbije za pravosudje i upravu. "Problem je u tome što nemamo gde da smestimo prave lopove, a oko 2500 ljudi čeka da ode na izvršavanje kazne. Naši zatvori su pretprani, pa moramo napraviti mesto za one koji su ovu državu unakazili", dodao je.

    Medjutim, Zakon nije naišao na nepodeljenu podršku pravnika, ni javnosti. Nevladina organizacija Yucom (Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava) ocenio je da su dosta ishitreno izabrana dela koja će republička skupština amnestirati. Jedan od najočiglednijih primera nepromišljenosti je amnestija za krivično delo silovanja, kažnjivo zatvorom od jedne do deset godina. I petnaestak ženskih nevladinih organizacija koje se bave muškim nasiljem nad ženama i decom poslalo je protestno pismo Ministarstvu pravde i skupštinskom Odboru za pravosudje, poručujući da krivična dela protiv dostojanstva i morala ne bi trebalo da potpadnu pod opšti akt milosrdja države. Republičkim zakonom će biti amnestiran izvesan broj lica albanske nacionalnosti, većinom osudjenih zbog nelegalnog posedovanja oružja i ubistva iz krvne osvete.

    Politički je, medjutim, značajniji Savezni zakon o amnestiji usvojen 26. februara. Potpuna amnestija predvidjena je za oko 23 000 vojnih begunaca koji nisu hteli da ratuju za Slobodana Miloševića na Kosovu (dezerteri iz prethodnih jugoslovenskih ratova oslobodjeni su krivice post-dejtonskom amnestijom iz 1996. godine). Reč je o ljudima koji su odbili da se jave na vojni poziv, koji su napustili jedinicu – ili samo zakasnili da se u nju jave - kao i o pobunjenicima savesti koji iz verskih razloga nisu hteli da uzmu oružje. Njima su često izricane drakonske kazne (od tri do osam godina zatvora), i to neretko u odsustvu.

    "Patriotska opozicija" sačinjena od istaknutih predstavnika Miloševićevog režima iz petnih žila se potrudila da Zakon predstavi kao finalnu izdaju i propast, jer će ne samo amnestirati dezertere (pa zemlju više neće imati ko da brani), nego će – još gore- amnestirati Albance. "Oni nisu politički neistomišljenici, već najgori teroristi. Odluka o aboliciji terorista je sramoćenje i ponižavanje našeg naroda koji se borio protiv agresije NATO na našu zemlju. Ovakav zakon bilo bi normalno da donesu neprijatelji naše zemlje" - izjavila je za govornicom Miloševićeva supruga Mira Marković, poslanik u Veću gradjana Skupštine SRJ.

    Činjenice su, medjutim, sledeće: Saveznim zakonom biće oslobodjeni krivičnog gonjenja i izdržavanja kazne oni Albanci koji su od 27. aprila 1992. do 7. oktobra 2000. počinili krivična dela oružane pobune, pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uredjenja i udruživanja radi neprijateljske delatnosti (ova poslednja grupacija je najbrojnija). Neće biti amnestirani osudjeni za terorizam. Njih je, prema procenama nevladinih organizacija, oko 180. Reč je pre svega o poznatoj "djakovičkoj grupi" od 143 Albanca osudjenih prošle godine u dosta spornom sudskom procesu (izmedju ostalog, nije utvrdjivanja individualna krivica optuženih).

    S obzirom da se terorizam nigde u svetu ne amnestira, za te osudjenike je predvidjena posebna procedura oslobadjanja: "Podneo sam jedan akt, koji je sad u formi radnog materijala, predsedniku SRJ Vojsilavu Koštunici u kojem predlažem da se oslobodi grupa od 140 Albanaca koji čame u našim zatvorima bez ikakvog valjanog pravnog osnova. Naime, oni su optuženi da su 1999. na Kosovu i Metohiji vršili krivična dela terorizma, a za to nema nikakvih dokaza, istraga to nije utvrdila, a sudski postupak protiv njih obiluje svim vrstama pravnih manjkavosti... Pravi teroristi su pobegli, a uhvaćeni su i zatvoreni nevini ljudi. Predsednik Koštunica će odlučiti da li će ova grupa albanskih osudjenika biti oslobodjena", rekao je juče u Skupštini savezni ministar pravde Momčilo Grubač.

    Parlamentarna skupština Saveta Evrope je puštanje albanskih zatvorenika stavila medju uslove za prijem u tu organizaciju, i to je – pre nego što je glavni tužilac haškog tribunala Karle del Ponte nedavno boravila u Beogradu i tražila isporučivanje Miloševića i ostalih – bio glavni zahtev Zapada upućivan SRJ. Odlukom predsednika Koštunice, iz zatvora je prošle jeseni već puštena albanska pesnikinja Flora Brovina, osudjena za terorizam na 12 godina zatvora.

    Roksanda Ninčić (AIM)