AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 26 FEB 2001 22:53:31 GMT

    Za Tiranu je preševska kriza teža od kosovske

    Tirana, 26.02.2001.

    Niko u zvaničnom rukovodstvu u Tirani nije pomišljao da će kriza u Preševskoj dolini postati toliko težak problem za politiku Albanije i njene odnose sa državama regiona. Ova kriza će biti i vruć krompir za Albaniju na Samitu predsednika država i vlada zemalja u procesu saradnje Jugoistočne Evrope SEECP, koji će se održatu u Skoplju 23. februara. Ministri inostranih poslova Grčke i Bugarske su obavestili tokom posete ministara inostranih poslova Mihajlove Atini, da će ovo pitanje biti uključeno u raspravi na Samitu, iako to nije predviđeno u zvaničnoj agendi susreta koju je predstavila Makedonija kao predsedavajući po redu SEECP i zemlja domaćin Samita. Rumunski ministar inostranih poslova Geoana, predsedavajući po redu OEBS-a koji je Tiranu posetio 12. februara, podržao je ovu grčko - bugarsku nameru. I makedonski ministar inostranih poslova S. Kerin je podržao grčko - bugarsku inicijativu i izjavio da će u agendi samita uvrstiti i preševsku krizu. Imajući u vidu i činjenicu da se Srbija nalazi na čelu diplomatske aktivnosti koja se vodi oko preševske krize, izgleda da se radi o balkanskom nastojanju da se raspravi o ovom pitanju.

    Ovih dana su jedni za drugim, EU, NATO i OEBS izdali posebna saopštenja o krizi u Preševskoj dolini u kojima se iznosi podrška planu srpskog zamenika premijera Čovića za rešenje ove krize. Sve je to još više otežalo položaj Tirane na pragu Samita.

    Albanska Vlada još je na početku konflikta u Preševskoj dolini osudila nasilne postupke i zatražila mirno i političko rešenje konflikta. Činjenica da Tirana nije dala podršku jedinicama onoga što se naziva Oslobodilačkom vojskom za Preševo, Medveđu i Bujanovac, za razliku od onoga što je uradila zvanična albanska politika prema OVK tokom rata na Kosovu. Putem jednog saopštenja MIP Albanije oko razvoja u Preševskoj dolini osudio je ''ekstremne i provokativne akte koji kompromituju nastojanja za realno rešenje problema''. Ni jedan visoki zvaničnik Albanije nikada nije u svojim govorima ili izjavama pomenuo OVPMB i nema nikakvih znakova da naoružane jedinice Albanaca iz Preševa dobijaju bilo kakvu pomoć iz Albanije.

    Međutim, ni distanciranje koje je albanska Vlada zauzela prema aktima naoružanih elemenata ili grupa, niti brzo svrstavanje uz stavove Zapada oko ovog problema, izgleda da ipak nisu olakšali položaj Tirane. Visoki predstavnik EU za pitanja bezbednosti Havijer Solana je tokom svoje posete Tirani 8. februara zatražio od domaćih političara da iskoriste svoj uticaj kako bi se obuzdali akti i radikalni zahtevi grupa Albanaca u Preševskoj dolini. Ali, on nije jedini koji je to zahtevao. Svaki visoki zapadni posetilac je smatrao za potrebnim da zatraži od Tirane pomoć i intervenciju kako bi se obuzdale albanske naoružane grupe.

    Međutim, uticaj Tirane koji je uistinu veliki na Kosovu je takođe veoma mali u Preševskoj dolini koja je nastanjena uglavnom albanskom populacijom, a za koju u stvari nijedna od ranijih Vlada u Tirani nije pokazala neko posebno interesovanje. Do sada je veliko pitanje krize na Kosovu zasenjivalo stanje u Preševskoj dolini. Ona je isplivala na površinu nakon završetka rata na Kosovu kada su srpske vojne i policijske snage povučene sa Kosova bile razmeštene u Preševu i kada se osetno povećao pritisak srpske administracije na albanske porodice, primoravajući ih da odu iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Od juna 1999. godine do sada, iz ove zone je raseljeno više od 20 hiljada Albanaca, uglavnom na Kosovu i u Makedoniji.

    Tirana je jasno stavila do znanja da je za nju pitanje Preševa sasvim različito od kosovskog pitanja. Ako za Kosovo Tirana kao finalni status vidi nezavisnost (nakon dugoročnog međunarodnog protektorata), za Albance u Preševskoj dolini ona se nikada jasno nije izjasnila. Jedan od zahteva naoružanih grupa OVPMB je i ujedinjenje sa Kosovom na osnovu Referenduma organizovanog početkom marta 1992. godine u tom regionu od strane tamošnjih Albanaca, a koji su se izjasnili za ujedinjenje sa Kosovom. U Tirani se ovaj zahtev ocenjuje kao nerealističan, čak i opasan po samo kosovsko pitanje.

    Interesantno je istaći da je u vezi sa krizom u Preševu i opozicija u Albaniji uglavnom ćutala i nije istupila ni u znak podrške OVPMB, niti sa kritikama protiv Vlade oko pitanja Preševa.

    Očito je da postoji distanca između Tirane i onoga što se naziva OVPMB i to je toliko istinito da se početkom februara dogodilo nešto što je ranije bilo nezamislivo. Nekoliko desetina osoba je organizovalo demonstracije prem Misjom Albanije u Prištini koji su protestovali protiv hapšenja jednog mladića u Tirani, državljanina Albanije, za kojim je OVPMB izdala potvrdu da je njen član. Prvi je put da se u Prištini organizju protesti Albanaca ispred Misije Albanije i to je jasan znak o postojećim razlikama. Ali, to je i pokazatelj tzv. položaja sandwich-a u kojoj se nalazi politika Tirane, tj. između dve vatre. S jedne strane, ona je suočena sa pritiskom međunarodnih faktora koji, znajući uticaj Tirane na Prištinu, smatraju da ima uticaja i u Preševu i traže pomoć u obuzdavanju OVPMB. S druge strane, ona se nalazi i pod pritiskom albanskih radikalnih krugova iz Preševa i Prištine za podršku pitanju Istočnog Kosova, kako Albanci nazivaju zonu Preševa, Medveđe i Bijanovca.

    Izgleda začuđujuće, ali je istina da je kriza u preševu stavila Tiranu u teži položaj nego kriza na Kosovu. Tokom krize na Kosovu njoj je bilo lakše iz mnogo razloga. Na Kosovu je postojala politika etničkog čišćenja koju je vodio Miloševićev režim, u Beogradu je bio na vlasti predsednik protiv kojeg je bila podignuta međunarodna poternica kao ratnog zločinca i EU, NATO, OEBS i OUN su listom davale podršku pitanju kosovskih Albanaca. I stavovi kosovskih političkih faktora bili su jednoglasni po pitanju protivljenja Miloševićevom režimu. Tako, za zvaničnu Tiranu bilo je mnogo lakše delovati na diplomatskoj areni i međunarodnim forumima u odbrani kosovskog pitanja.

    U slulčaju krize u Preševu, sada već svi faktori i saveznici su protiv postupaka i zahteva Albanaca u toj zoni. Ali, i kosovski politički faktori su u položaju protivljenja. Tako, poslednjih dana najveće kosovske političke partije kao Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove, Demokratske partije Kosova Hashima Thacija i Alijanse za budućnost Kosova Ramusha Hajradinaja, istovremeno su se izjasnile u prilog podrške zahtevu da se kao glavni politički faktor smatra OVPMB. To znači da pitanje Preševske doline može izazvati krizu i u odnosima između Tirane i Prištine koje su već okusile potres sporazumom između Albanije i SRJ za ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa.

    Ono što još više otežava položaj Albanije i što visoke političke ličnosti ovde otvoreno iznose je i neka vrsta tendencije koju oni vide u nekim krugovima na Balkanu za ponovno stvaranje nekakve antialbanske klime i neke vrste satanizacije Albanaca uopšte, polazeći od događaja na Kosovu i onih u Preševu. U albanskom glavnom gradu je prošireno mišljenje da se u nekim glavnim gradovima regiona previše naduvava strah da bi Preševo moglo da ugrozi Pakt stabilnosti u regionu. U Tirani vlada zabrinutost da kriza u Preševu neće biti tako kratka, ne zbog teškća pronalaženja rešenja, već zbog toga što bi ona mogla da izazove jednu lančanu diplomatsku reakciju. I najveći strah je da bi ona mogla ponovo da proširi krizu i rat i na Kosovu, ako diplomatski uspeh koji je postigla sadašnja Đinđićeva Vlada u slučaju Preševa podstakne njega da preduzme korake i prema Kosovu.

    AIM Tirana, Arian LEKA