AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 25 FEB 2001 12:42:54 GMT

    Država i nevladin sektor

    Vreme NVO tek dolazi

    AIM, Beograd, 25. 2. 2001.

    Šta se dogodilo sa "Otporom"? Udruženje gradjana koje je završilo ogroman politički posao u rušenju diktature nema snage da postane partija, ali ni jasnu ideju šta da radi umesto toga. "Otpor" danas možda najizrazitije odslikava situaciju u kojoj su se našle brojne nevladine organizacije, koje je dugotrajna neprirodna situacija u društvu i državi terala,ili bar većinu njih da se bave nekim temama i problemama zbog kojih nisu primarno osnovane. U novom sistemu njima se nameće drugačija uloga -svojevrsnog vezivnog tkiva izmedju državnih institucija i gradjana- za koju moraju stručno i organizaciono da se osposobe. Krajem marta treba da bude održan treći Forum jugoslovenskih nevladinih organizacija, praktično neformalna skupština NVO, gde će glavna tema biti kako uredrediti odnose sa državom. U toku je i priprema novog zakona o ne vladinim organizacijama.

    Sagovornik AIM-a, Žarko Paunović, direktor Centra za razvoj neprofitnog sektora, koji inače servisira nevladin sektor uslugama potrebnim za njihov rad, od registracije do delatnosti, kaže da se ovih postrevolucionarnih dana u Srbiji nepotrebno diže prašina oko "Otpora" ili na primer "G17 plus" kojima se zamera bavljenje političkim aktivnostima:" Nevladine organizacije imaju pravo da se bave politikom, i bave se u širem značenju-brige za društvo u kojem žive.Kad nešto pokrenenete vi morate nekoga da pritisnite da to reši- bez obzira da li je reč o humanitarnom radu, ekološkim ili ljudskim pravima. Razlika je u tome što NVO ne mogu da idu na izbore. Nikome nije zabranjeno da bude član pet nevladinih organizacija i da bude član neke stranke. To su različite uloge gradjanina u društvu i to je prirodno."

    Novi predlog eventualnog budućeg zakona o nevladinom sektoru, saveznom Ministarstvu pravde NVO su već ponudile. U njemu se pored ostalog traži smanjenje broja osnivača sa deset na pet. Predlaže se i pojednostavljenje procedure registracije, i preciznije regulisanje rada medjunarodnih organizacija i fondacija. Mnoge od njih nisu ni želele da dodju zato što nije bilo nikakvih jasnih pravila igre, a ove koje su sada prisutne praktično rade ilegalno.

    Ponudjenim Zakonskim predlogom NVO bi mogle da obavljaju privrednu delatnost, što je praksa u svetu. To znači da mogu da zaradjuju sredstva, ali ta sredstva ne smeju da ulažu u kapital ili raspodelu medju sobom, nego za cilj zbog koga su osnovane. Na primer, ako humanitarna organizacija osnuje pekaru, svu zaradu ulaže u kupovinu humanitrane pomoći.

    Po Paunovićevom mišljenju, vreme nevladinih organizacija kod nas tek dolazi. U narednom periodu NVO treba da se okrenu raznim razvojnim projektima: izgradnje civilnog društva i rešavanja problema gradjana. Na primer, mirovne grupe iz 91. godine kasnije su se bavile humanitarnim radom -pomagale su izbeglicama. Naš sagovornik pretpostavlja da će se mnoge studentske i omladinske grupe usmeriti na kultrurna dešavanja i probleme koji interesuju mladju generaciju. Gradjanski parlamenti su, već po svojoj prirodi organizacije koje se bave razvojem lokalne zajednice i biće zainteresovane za lokalne probleme u gradovima: rešavanje komunalija, stambenih poslova, ekologije, razvoja puteva .

    "U narednom periodu nevladine organizacije će morati da rade na drugačiji način. Budući rad će zahtevato stručno znanje,dok država neće finansirati rad velikog broja nevladinih organizacija, naročito strukovnih i profesionalnih udruženja. Ove oraganizacije moraće da se snalaze same na tržištu, a tu je potrebno znanje za rad sa privredom, fondacijama.To nadalje znači da su potrebni planovi i programi rada i odgovarajuća unutrašnja struktura", kaže Paunović. Ovaj iskusni aktivista nevladinog sektora je uveren "da će oraganizacije za ljudska prava i razvoj civilnog društva imati pune ruke posla. Naime, sada je na dnevnom redu uspostavljenje pravne države - treba rešiti mnoge zakonske stvari koje su neregulisane. A i kad se to reši uvek će biti raznih kršenja ljudskih prava. Na primer, i edukacija za civilno društvo je stalan proces.ne posedujemo tradiciju demokratske političke kulture i uloga nevladinog sektora će biti vrlo značajna u animiranju ljudi da učestvuju u rešavanju sosptvenih problema. S druge strane, mora uvek postojati nekakav kontrolni gradjanski mehanizam vlasti, ali ne u smislu kao što to čini opozicija".

    Za sada akcije nevladinih organizacija idu na to da iniciraju neki problem i da izlobiraju druge da ih podrže. Obično je njihov značaj u tome što preko političkih stranaka uspevaju da izlobiraju da vlada reši neki problem. U pojedinim gradovima u Srbiji ne vladine organizacije su se izborile za posmatrački status, kao u izvršnom odboru Skupštine opštine Niš gde su nevladine organizacije dobile svoju stolicu. Prisustvuju sednicama, daju mišljenje o pojedinim problemima, ali nemaju pravo glasa. Niške nevladine organizacije (ima ih stotinu) imaju sopstvenu mrežu, sastaju se jedanput mesečno i imaju svog predstavnika u lokalnoj vlasti. Slične aktivnosti postoje i u upravi Novog Sada, dok u zemunskoj opštini u gotovo svim komisijama i odborima Skupštine opštine po jedno mesto je rezervisano za predstavnika NVO.

    Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku od 1945.godine registrovano je oko 25.000 raznih udruženja.Tu su svi : ribolovačka udruženja, vatrogasna društva, ljubitelji pasa, organizacija za ljudska prava. Medjutim, od 1990. godine. od kada se nevladine organizacije registruju kod Ministarstva pravde, do kraja novembra 2.000.registrovano je 1.800 organizacija. Ako se pogleda trend od 1994. kada je bilo 196 oragnizacija, pa 1997.sa 695 regostrovanih, u poslednje tri godine broj se utrostručio.

    Ipak, mnogi krajevi u Srbiji uopšte nemaju gradjanskih udruženja -deo centralne Srbije ili zapadne Srbije na primer. Cilj Centra je da pomogne NVO u radu i razvoju, od registracije pa nadalje, da radi na promociji interesa i zaštiti nevladinog sektora. Krajem godine za rad NVO u Jugoslaviji iz sveta je stiglo 300.000 eura, a ove godine 1.100.000 eura od Evropske unije. "To je novac za konkretne programe, a ne za humanitarnu pomoć, ili ekologiju koji se finansiraju iz drugih programa, napominje Paunović, podsećajući da će uskoro u Jugoslaviju doći Svetska banka, Evropska komisija, Savet Evrope. Svi oni će paralelno radeći s vladom raditi i s nevladinim organizacijama, jer je takva praksa u svetu: " Podržavaće se konkretne akcije razvoja društva. Dolaziće razni sponzori i donatori. Mi tek sada dolazimo na nivo srednje istočne Evrope, koji su oni prošli 1991. Ipak, svi ovi koji dolaze kažu da su iznenadjeni kvalitetom projekata. Mi nismo imali priliku da pare jure nas, mi smo jurili njih".

    Prema predlogu zakonske regulative u nekoj bliskoj budućnosti ovdašnje ne vladine organizacije spostveni opstanak vide preko programa korisnih za društvo, koji će biti finansirani iz privrede, lokalnih fondova koje bi opet mogli formirati ovdašnji bogatiji društveni slojevi, firme ili sami gradjani. Od države se zahteva da poreskom politikom stimuliše izdvajanje za nevladin sektor. U tome imaju podršku i od Svetske banke, koja je sličan zahtev već uputila Vladi Hrvatske.

    Teko je u ovom trenutko previranja i konsolidacije vlasti i naslutiti kako će se novi politički establišment u Srbiji ponašati prema NVO. Biće dovoljno ako shvate da nevladiom sektor nije konkurent državi već njen partner. Ti odnosi nisu uvek prijateljski i najbolji: vlast uvek ima neke svoje interese, a gradjani opet svoje.mnoge NVO i nisu zainteresovane za direkatan odnos s vlašću. Druge, poput humanitarnih, organizacija koje se bore za zaštitu prava invalida na primer, moraju da bnudu oslonjene na državnu pomoć.

    Vesna Vujić (AIM)