AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 15 FEB 2001 00:21:28 GMT

    "Nismo teroristi!"

    Intervju sa Riza Halimijem, gradonačelnikom Preševa

    Priština, 14.02.2001.

    Riza Haljimi, jedan je od osnivača političkog pokreta Albanaca koji žive van administrativne granice Kosova, u regionu koji Srbi nazivaju Južna Srbija, a Albanci Istočno Kosovo, dok je međunarodna zajednica naziva Preševska dolina. Partija za demokratsko delovanje Rize Halimija osnovana je istovrememo sa DSK Ibrahima Rugove, organizovala je 1992. godine Referendum za albanske stanovnike ovog regiona, na kojem su se Albanci izjasnili u prilog političke i teritorijalne autonomije ovog regiona i mogućnosti ujedinjenja sa Kosovom. Gospodin Halimi, pošto je nekoliko puta bio izložen kritikama albanskih gerilaca iz tek formirane OVPMB, uspeo je da ponovo postane jedan od ključnih faktora za političko rešenje tamošnje krize. Riza Halimi je na nekoliko pitanja odgovorio i za AIM u vreme kada serpska i albanska strana iznose različite Platforme za rešavanje krize u Preševskoj dolini.

    AIM: Gpospodine Halimi, kako ocenjujete plan srpske Vlade za rešavanje krize u Dolini Preševa?

    Halimi: Mi još uvek nismo upoznati sa detaljima programa srpske Vlade, konkretno zamenika premijera Nebojše Čovića i ja znam o toj Platformi samo na osnovu nekih izvoda koji su objavljeni u sredstvima informisanja, dakle samo nekoliko delova tog programa. Mi smo već na početku izneli naše primedbe da se u tom programu govori o teroristima, što je za nas neprihvatljivo, pošto je svima poznato da je veliki deo albanske populacije, posebno u demilitarizovanoj zoni bio primoran i nateran da se usled srpskog pritiska i nasilja lati oružja u cilju zaštite, i oni nikako nisu teroristi. Međutim, srpska Vlada istrajno i u ovom Programu upotrebljava termin teroristi. To je po mom mišljenju jedna od glavnih prepreka koja sprečava ovaj politički proces i njegovo uspešno startovanje. Drugi momenat, takođe za sada jedan od ključnih problema, bilo je pitanje učešća predstavnika OVPMB u albanskoj delegaciji, što je po našem mišljenju neophodno. Bilo kako bilo, tokom ovih dana je bilo znakova, a i srpski premijer Zoran Đinđić je najavio mogućnost da srpska i jugoslovenska Vlada ipak prihvate da u sastavu albanske delegacije budu i predstavnici naoružanih Albanaca.

    AIM: Da li mislite da ova promena stava Vlade Srbije da i predstavnici OVPMB učestvuju u razgovorima, predstavlja znak da je i Vlada Srbije spremna da pristupi dijalogu sa albanskom stranom?

    Halimi: To je svakako jedan značajan korak. Ali, ipak, kažem da je problem kod trenutnog pristupa Vlade Srbije i njenog programa koji polaze iz pogrešnih premisa, tj. da su problem naoružani Albanci i ne prihvataju ono bitno, da je problem bilo uptravo delovanje srpske vojske i polcije na terenu i činjenica što još uvek u toj vojsci i policiji ima elemenata koji su i izazvali sve ove probleme. To je esencijalno pitanje koje bi trebalo regulisati kako bi eventualni razgovori bili uspešni.

    AIM: Politički i vojni subjekti u dolini Preševa već su se usaglasili oko usvajanja zajedničke Platforme. Kada će se ona usvojiti i šta ona konkretno sadrži?

    Halimi: Da, Platforma je u fazi pripreme, i za sada je naš stav da pristupimo tom dijalogu ili razgovorima ujedninjeni. Glavne tačke smo već definisali i veoma je normalno da se sada taj program detaljno razradi, a koji bi po našem mišljenju rešio pitanje Albanaca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu. Za mene, svakako, početna osnova bi trebala da bude Platforma koju smo imali na Referendumu iz 1992. godine o političkoj i teritorijalnoj autonomiji, i to bi trebalo da posluži kao orijentacija naše delegacije u razgovorima sa srpskom stranom.

    AIM: Vi ste ovih dana razgovarali i sa visokim američkim zvaničnicima, među kojima i sa američkim ambasadorom u Beogradu Vilijemom Montgomerijem i sa savetnikom američkog predsednika, gospodinom Džejmsom Perdjuom. Kakav je njihov stav u vezi sa ovim pitanjem i njegovim rešenjem?

    Halimi: Tema razgovora je bila teška situacija u Dolini Preševa i neophodnost političkog rešenja problema u ovoj zoni. Mogu reći da su američki predstavnici pokazali veoma veliku zainteresovanost. I američki Stejt department, ali i čitava međunarodna zajednica su zainteresovani da daju svoj doprinos za političko rešenje ove krize. Zato, poseta Amerikanaca ovde bila je značajan momenat i verujem da ćemo uz pomoć međununarodnog faktora, u prvom redu američkog Stejt departmenta započeti razgovore, što bi doprinelo snižavanju postojećih tenzija koje su poslednjih dana u porastu.

    AIM: Vama su, u glavnim tačkama, poznate Platforme obeju strana, dakle albanske i srpske oko rešenja pitanja u Preševskoj dolini. Gde Vi vidite mogućnost za postizanje saglasnosti u eventuanim albansko - srpskim razgovorima?

    Halimi: Da, zasigurno da su te Platforme u ovom trenutku na veoma velikoj međusobnoj distanci, ali mi ćemo se angažovati, dakle iz sve snage, da se te pozicije približe. U svakom rešenju je sasvim jasno da će biti i kompromisa. U ovom pravcu, međunarodna zajednica će svakako imati posebnu ulogu, ali od suštinske je važnosti da se obustavi višegodišnje nasilje i teška diskriminacija albanskog stanovništva, da se osiguraju sva ljudska prava, sva nacionalna i politička prava albanske populacije ovde. Ja sam ubeđen da će to biti proces koji u ovim trenucima neće doneti tako brzo političko rešenje. Ali, ipak bi moglo biti rešenje koje bi doprinelo poboljšanju položaja Albanaca ovde i njihovom permanentnom angažovanju za potpuno ostvarivanje njihovih političkih aspiracija...

    AIM Priština, Rrahman PACARIZI