AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 31 JAN 2001 00:17:49 GMT

    Slovenija i azilanti

    Stranci kao otpad ?

    Panika koja je zavladala širom države zbog preseljenja begunaca iz Ljubljane u privremeni centar u Vidoncima nameće pitanje gde su medje obzira centralne administracije prema lokalnim vlastima prilikom nastanjivanja begunaca, kao i gde su granice ucenjivanja vlade od strane manjih, ksenofobnih zajednica?

    Ljubljana, 29.01.2001.

    Mediji već nekoliko dana u udarnim terminima izveštavaju o talasu protesta koji je izazvalo iznenadno preseljenje oko 350 ljudi koje su slovenački pogranični organi uhapsili prilikom nezakonitog ulaska na teritoriju Slovenije. Ljudi, uhvaćeni na poljima van graničnih prelaza, prvo su smešteni u Centar za odstranjivanje stranaca u Ljubljani, gde su zbog prevelikog broja - i premalo kapaciteta - živeli u katastrofalnim uslovima, čekajući na dalji rasplet. >Akcija< preseljenja begunaca u bivšu, napuštenu kasarnu JNA u Prosenjakovcima izvedena je u dubokoj "ilegali", pod plaštom noći.

    Razlog za preseljenje jeste pojava stenica u ljubljanskom prihvatnom centru, zbog kojih je nekoliko begunaca čak i hospitalizovano. Do privremenog zatvaranja Centra na Celovškoj Ulici u Ljubljani došlo je kako bi se obavila dezinfekcija. Uostalom, ovi ljudi su i pre otkrića stenica živeli u nemogućim uslovima. Zbog prevelikog broja ljudi u zbirnom centru, desilo se da su čitave porodice sa malom decom mesecima spavale na strunjačama na tlu, razbacanim čak i po hodnicima centra, a jedna od TV reportaža otkrila je široj javnosti da je pristup zajedničkim sanitarnim prostorijama (što podrazumeva WC-e) bio bitno otežan, pošto su ljudi spavali čak i po toaletima. Objekat, iznajmljen od Gradskog saobraćajnog preduzeća Ljubljane se sada kreči i popravlja za skori povratak begunaca.

    Naglo preseljenje begunaca iz Ljubljane u provinciju prilično je uznemirilo taj deo severozapadne Slovenije, na granici prema Madjarskoj. Svoj doprinos su dali i domaći elektronski mediji, koji svakodnevno pumpaju javno mnenje izveštajima o nezadovoljstvu meštana, koji se žale na porast kriminala i strah za goli život. Shodno tome, ne prodje dan a da mediji ne izveštavaju o novim i novim zahtevima lokalaca, koji traže zatvaranje i uklanjanje privremenog doma za azilante u Prosenjakovcima, a dok se to ne desi, zahtevaju od države odštetu i povećanje broja policajaca, za početak. I prete, da će, ukoliko njihovi zahtevi ne budu uslišeni, blokirati sve puteve koji vode u pravcu novog centra za begunce. U TV anketama staro i mlado tu i tamo kaže kako nema ništa protiv tudjinaca, ali samo ako država "što pre odstrani strance iz njihovog miljea".

    Mediji, koji prenose "glas naroda", samo povećavaju konfuziju i stvaraju dodatne tenzije. Kakofonija glasova sliva se u jedinstven zahtev za "oslobadjanje od stranaca". Slika potkrepljuje rečeno, pa tako jedan vikendaš - da ironija bude veća, očiti Neslovenac - pokazuje vikendicu u kojoj je izvršena provala i zahteva da policija zabrani bilo kakvo kretanje stranaca-begunaca. Sredovečna seljanka želi što pre da vidi pojačane policijske patrole zbog "opasnosti po decu i naročito za nas, žene - znate več zašto". Mladić koristi svojih pet sekundi TV slave da izjavi kako stranci "nikada nisu doneli ništa dobro" te da njihovo prisustvo narušava "tradicionalan način života u regiji". Uopšte, mediji na veliko manipulišu izveštavanjem sa najraznovrsnijih "zborova stanovnika", što je institucija koja još od vremena socijalizma praktično ne funkcioniše.

    Na jednom od takvih skupova su domaćini doneli odluku da se suprotstave centralnoj vlasti i odbili da se na njihovom terenu postavi dodatnih dvanaest kontejnera za stanovanje stranaca, u blizini prenatrpanog centra. Argumenti izgledaju više nego jaki - oko osamdeset provala u stanove i vikende na tom području, iznudjivanje para (nožem) od dece, konflikti i tuče u centru, i njegovoj okolini. A onda je kao kap koja je prelila čašu stigla vest da je u centru tokom vikenda došlo do svadje oko liderstva, pri čemu je ubijen jedan Iranac.

    Stvar je potom otišla tako daleko da su predstavnici opštine Grad satima pregovarali sa načelnikom uniformisane policije Milanom Horvatom i na kraju izdejstvovali i potpisali precizan ugovor, koji je bio razmenjen i potpisan uz pomoć telefaksa. U ugovoru piše da će begunci ostati u prostorijama nekadašnje kasarne samo privremeno, najviše četrnaest dana, a da će posle toga uslediti njihova "repatrijacija" u Ljubljanu. Za konkretan smeštaj ilegalaca će se pobrinuti opština, ali će račun za sve troškove otići na adresu i račun države. Reklo bi se da će ceo poduhvat opštini doneti i profit, pošto gradonačelnik ni za živu glavu nije hteo da otkrije novinarima o kakvoj sumi je reč, odnosno koliko će para kasirati opština za svoju "humanitarnu delatnost". A sasvim je moguče i to, da če opština na kraju biti u minusu.

    Država je kriva što je dopustila da je na tako beskopromisan način muzu oni koji plaćaju porez; uostalom, upravo su aparatčiki u Ljubljani bili oni koji su poljuljali i izgubili poverenje, pošto su suviše puta davali lažna obećanja. Jer, stanovnici pomenutih Prosenjakovaca pre osam godina nisu imali ništa protiv toga da u njihov centar smeste izbeglice sa područja bivše Jugoslavije. Država im je zauzvrat obećala pomoć u izgradnji vodovoda, električne mreže i puteva. Od svega obećanog država je izgradila samo ono što je morala - put do prihvatnog centra. I ništa više. Zato sada država nudi konkretnu sumu od 500.000 nemačkih maraka za izgradnju infrastrukture, ali je poverenje prokockano. Uistinu je prokockano i mnogo više, a pre svega dobro ime države, koja je time ponovo pokazala da nije dorasla svojoj ulozi.

    Da paradoks oko lokalne samouprave bude veći, pre tačno dve godine se desila sasvim obrnuta situacija. Tada su gradjani iz cele države glasali na referendumu o izgradnji nove termoelektrane u Trbovljama. Svi drugi regioni su bili protiv, samo su oni koji su trebali da žive u blizini nove termoelektrane, meštani Trbovlja, glasali za izgradnju. Njih nije zanimala ekologija, već nova radna mesta. Bilo kako bilo, dobili su ekologiju, a od termoelektrane nije bilo ništa, ma koliko se upinjali. Sada je situacija promenjena. Danas cela država traži rešenje za smeštaj izbeglica, ali stanovnici u lokalnim zajednicama ne dozvoljavaju izradnju novih kapaciteta. Kako se u medijima pojavi ime nekog mesta gde bi mogla da počne gradnja, tako se stanovništvo samoorganizuje na zborovima i protestnim skupovima i preti blokadom puteva i sličnim...

    "Svi bismo želeli struju, ali niko ne želi nuklearan otpad na svom dvorištu. Svi bismo želeli nove puteve, ali niko ne želi da se odrekne od svoje njive," objašnjava stav dobrog dela svojih zemljaka jedan od anketiranih komšija ljubljanskog "Centra za odstranjivanje stranaca". Sada su se i begunci našli u ulozi "otpada." Nameće se pitanje može li u stvarima, koje su od vitalnog interesa za celu zajednicu, ucenjivati državu svaka lokalna, ksenofobična zajednica? Izgleda da može.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)