AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 30 JAN 2001 15:46:20 GMT

    Kako Makedonija servisira staru deviznu stednju

    Marke iz zamrzivaca

    AIM Skopje, 29.01.2001

    Polako, ali sigurno Makedonija se oslobadja balasta stare devizne stednje koju je, nakon raspada nekadasnje SFRJ, kao drzava garant, morala da preuzme na svoja "ledja". Potsetimo, radilo se o dugu od milijardu i sto miliona dolara tesko stecenih para koje su gradjani ostavljali da im se nadju za crne dane, i to bez kamata. Taj "rdjav drug" je danas vise nego prepolovljen.

    Naime, proslogodisnji suficit u budzetskoj kasi od 230 miliona maraka, je omogucio akutelnoj vladi Makedonije da Novu 2001 godinu pocne sa startom prevremenog razduzivanja. Potez je, inace, bio planiran za 2002 godinu. Svaki stedisa je dobio mogucnost da podigne pet posto od vrednosti svoje ustedjevine, ali u nacionalnoj valuti denarima.To je prva rata od dvadeset, koje treba da budu isplacivane svakih sest meseci tokom narednih deset godina. Uz to se prevremeno isplacuje i kamata na ukupni dug, ciji je rok isplate bio kraj tekuce godine. Za ovu finansijsku operaciju je izdvojeno 2 milijarde i 100 miliona denara, ili oko 27 miliona eura (1 euro = 60,8 denara). Za samo desetak dana, kazu u Zavodu za platni promet (ZPP), podignuto je vise od polovine izdvojenog novca. Konkretno, tokom januara je isplaceno oko 756 miliona denara. Vremenski rok nije postavljen, tako da ce isplata 5% ustedjevina gradjana trajati sve dok za to postoji interesa. Onima koji ne podignu, novac ce biti prebacen na posebne stedne knjizice.

    Inace, zbog skromnih mogucnosti drzave, proces razduzivanja tece sporo i izuzetno slozeno. Nakon osamostaljivanja zemlje, kada je prva ekperstka makedonksa vlada zvanicno pruzela servisiranje deviznih ustedjevina, bili su u razlicitim periodima primenjivani razni nacini isplate. Najduze se zadrzao onaj koji je dozvoljavao socijalno ugrozenom stanovnistvu da za prezivljavanje podize po 100 maraka mesecno. Moglo se podizati po 1000 maraka za pokrice troskova sahrane, svadbi, skolarine ili lecenja u inostranstvu za koje je placan celokupni iznos fakture. Zamrznutim devizama se mogao kupovati poslovni prostor, placati porez ili carina za uvezene automobile i razne druge proizvode. Najcesce je kolicina "odmrzavanja" ustedjenih maraka zavisila od snalazljivosti, upucenosti i "logisticke podrske" unutar vladajuce oligarhije. Bilo je proteklih deset godina dosta lutanja, natezanja, nezadovoljstva i politickog nadmudrivanja.

    Stvari su krenule u drugom pravcu koji obecava da ce ovaj problem biti resen pravednije i ranije nego sto je bilo planirano, od maja prosle godine. Tada je, uz pomoc evropskih strucnjaka, donet novi Zakon o nacinu isplate deponiranih deviznih uloga gradjana. Bilo je u Parlamentu burnih rasprava i mnogo skepse, ali, kako sada stvari stoje, njegova primena polako vraca izgubljeno poverenje. Drzavna obveznica koja je nominirana kao glavni nacin obestecivanja, svojevremeno docekana na "noz", sada, polako, ali sigurno dobija pravo mesto u svakodnevnim transakcijama na makedonskom trzistu hartija od vrednosti.

    Makedonska narodna banka je sve zamrznute deponirane devizne uloge gradjana "teske" 550 milona eura pretvorila u obveznice, za koje placa nisku domicilnu kamatu. Izrazene su u eurima, a isplacuju se u denarima na osnovu dnevnog kursa. Mogu se koristiti za razna placanja. Na trzistu hartija od vrednosti su se pojavile u septembru prosle godine.

    Pre toga je planski izvrsena operacija razduzivanja sa "sitnim ribama". Za isplatu stednjih knjizica na kojima je bilo jos samo po 50 eura, a takvih je bilo 620 hiljada od ukupno 750 hiljada knjizica, u aprilu lani je podeljeno iz drzavne kase 6,3 miliona eura, ili 12,6 miliona maraka. Svi oni koji, iz bilo kojih razloga, nisu podigli svoj novac, su dobili nove, ovoga puta ne devizne, vec denarske stedne knjizice. Upisana im je njihova "oslobodjena" ustedjevina. Mogu da je podignu kad god zele. Za nju dobijaju kamatu po vidjenju, koja se krece oko 2% godisnje, zavisno od poslovne politike banke.

    Mesec dana potom, odmah iza prvomajskih praznika, oznacen je start razduzivanja sa stedisama koji na svom deviznom kontu imaju vise od 50 eura. Odobreno im je da podignu u denarskom kesu tri posto ustedjevine. Za tu svrhu je bilo izdvojeno 32,4 miliona maraka. Za one koji to nisu ucinili, ponovljena je procedura sa otvaranjem novih knjizica i konverzijom deviznog uloga u nacionalnu valutu.

    Proces je nastavljen i sada je u toku isplata 5% vrednosti uloga starih deviznih stednji. Bankari kazu da sve ide onako kako treba, ali medju stedisama ima i suprotnih misljenja. Neki protestiraju sto im se ne daju sve njihove pare i sto nisu dovoljno informisani. Posebno se zale oni koji ustedjevine podizu za druge, na osnovu ovlascenja. Niko ih nije blagovremeno upoznao sa odredbama novog Zakona o obestecivanju zamrznutih devoznih uloga. Tvrde da im poseban problem pretstavlja to sto sada za obveznice ne vaze stara punomocja, koja su bila na snazi prilikom realizacije prava putem starih deviznih stednih knjizica. Sada se trazi posebno ovlascenje za obveznice uredno overeno kod notara. One osobe koje se nalaze u inostranstvu, svoja punomocja trebaju srediti u zemljama gde zive i rade kod za to nadleznih instiutucija. Zatim se taj dokument ovde prvo mora prevesti na makedonski jezik kod sudskog prevodioca i zatim overiti kod domaceg notara. Sve je to, zale se gradjani, vrlo komplikovano , pa da bi se ostvarilo trazi i vremena i novaca. Ipak, velika vecina gradjana je zadovoljna sto dobija deo svoje ustedjevine koju je svojevremeno bila "otpisala" i sto uz to, dobivene obveznice na berzi moze uvek zameniti za kes ili za razna placanja u srazmeri jedan naprama jedan. U zadnje vreme, podvlace, obveznica na berzi kotira vrlo dobro. Prodaje se i iznad 70% od nominalne vrednosti.

    Zadovoljni su i bankari i politicari. Od stupanja na snagu novog Zakona za obestecivanje deponiranih deviznih uloga gradjana, do kraj januara 2001 godine, drzava se oslobodila duga vrednog 22,6 miliona eura i on se i dalje, zadovoljavajucom brzinom "topi".

    Podaci dobijeni iz registra Zavoda za platini promet, potvrdjuju da je 4,7 miliona eura u obveznicama upotrebljeno da bi se kupile razne akcije i platilo ucesce udela u akcionerskom kapitalu. Za kupovinu poslovnog prostora je otislo 410 hiljada eura. Zatim je 150 hiljada dato za placanje koncesija za radio difuznu delatnost, 900 za placanje gradjevinskog zemljista, a samo 500 eura je upotrebljeno za otkup drustvenog stana. Jos ljudi nedovoljno znaju kako se trguje sa tim hartijama od vrednosti, ali kako ta saznanja rastu, tako idu napred i transakcije drzavnih obveznica na makedonskoj berzi dugorocnih hartija od vrednosti. Od 19 septembra 2000 kada su se prvi puta pojavile na berzanskom trzistu do sredine januara 2001 je pomocu njih izvrseno vise od 14 hiljada transakcija cija vrednost dostize 5.809.361 eura. Najveca dostignuta vrednost do tada je bila 86%, a najmanja 58% od nominalne.

    Aktuelna makedonska vlada je vrlo zadovoljna time kako se odvija proces razduzivanja sa starim deviznim stedisama. U Ministarstvu finansija to naglasavaju posebnim akcentom. Kao argumente navode sledece: prvi je taj sto su stvoreni uslovi da se Zakon sprovodi brze od planiranog i da se odrzava kontinuitet, sto je rezultiralo evidentnim vracanjem poverenja gradjana u institucije i bankarski sistem. Mnogi naime svoju trecinu, ili petinu ustedjevine uopste ne podizu, vec je ostavljaju u banci. Drugi razlog je postignuta transparentnost prilikom realizacije zakonom propisanih operacija razduzivanja i jednak tretman svih stedisa, sto ranije nije bio slucaj. Kao trece makedonski finansisti navode sve masovnije prisustvo drzavnih obveznica na berzi i porast cena uloga za 20 do 30 posto. To sto je pocetkom godine, upravo zbog viska denara doslo do kolebanja kursa nacionalne valute prema nemackoj marci se smatra prolaznim i normalnim reagovanjem trzista novca koje nece imati nikakvog uticaja na makedonsku monetarnu stabilnost.

    Valja napomenuti da Zakonom o kojem je rec, nisu obuhvacene sve devizne ustedjevine gradjana. Ostaje da visi i ceka pravedno obestecenje imovina onih koji su svojevremeno ulagali u razne finansijske piramide, kao i stedisa nekadasnje skopske Ljubljanske Banke zbog kojih su Makedonija i Slovenija u sporu.

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA