AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 28 JAN 2001 20:59:14 GMT

    Izbori i arbitri

    Priština, 28.01.2001.

    U moru problema, kosovske partije i političari, kao prvu preokupaciju imaju izbore na nivou Kosova. Sa izvesnim nijansama, izborima daje prednost i međunarodna administracija i novi administrator Kosova Hans Haekkerup. Nijansi ima i među kosovarima, ali se stvara utisak da se i kod prvih i kod drugih one tiču pristupa koji su uglavnom povezani sa celinom izbornog procesa.

    U prvim izjavama nakon preuzimanja dužnosti, Haekkerup kao da je razočarao kosovare jasnim stavom da se ne može precizno govoriti o izborima, uključujući i datum njihovog održavanja, ako se prethodno nezna za šta će se glasati i kakve bi mogle da budu kompetencije predstavnika naroda. Međutim, proizašlo je da je to logičan sled poteza koje i ako ne sa podjednakom voljom, podržale sve glavne kosovske političke snage. Tako, kao prvi zadatak je nametnuta priprema jednog zakonskog okvira ili nekog privremenog Ustava, koji bi bio u skladu sa sadašnjim neodređenim pravnim statusom Kosova, u skladu sa Rezolucijom 12 44 Saveta bezbednosti OUN. Prema brojnim idejama koje su prezentirane javnosti, uglavnom od strane stručnjaka iz inostranstva, privremeni ustavni dokument bi u najmanju ruku trebalo da odredi izborni sistem, organe koji će se birati, autorizacije izabranih organa, samostalni sudski sistem i, na poseban način, zaštitu manjina.

    Poznato je da je uvek lakše govoriti nego to i uraditi. U oblasti politike stvari ispadaju još komplikovanije, pošto obično zainteresovane strane mogu da postavljaju uslove, čak i deluju u suprotnim pravcima. Šef UNMIK-a Haekkerup je jasno stavio do znanja da očekuje neslaganja oko nekih aspekata sadržine ustavnog dokumenta. Razlike on vidi kao prirodnu pojavu, najavljujući da je njegov zadatak da arbitrira u takvim slučajevima i čak donese konačnu odluku. U UNMIKU-u se tvrdi da će se i privremeni Ustav doneti u obliku uredbe koju će potpisati administrator za Kosovo.

    Nije još uvek jasno kako će se raditi na pripremi privremenog Ustava. Pre njegovog odlaska, bivši administrator Kušner je osnovao grupu domaćih i međunarodnih eksperata koja bi radila na stvaranju tog dokumenta. Međutim, grupa se sastala samo jednom. Po dolasku na Kosovo, bez nekog objašnjenja i najave, Haekkerup je suspendovao njen rad. Sada se očekuje nastavak rada, ali nije jasno u kojem obliku i da li će biti angažovani i domaći eksperti. Pretpostavlja se da je Haekkerup želeo da se prvo posavetuje sa danskim ekspertima iz te oblasti. To je ovde interpretirano kao da je on već osnovao grupu za stvaranje privremenog Ustava, bez učešća domaćih eksperata, a što je UNMIK demantovao. Albanski izvori smatraju da će se rad na pripremi tog dokumenta ubrzo nastaviti i očekuju i angažovanje kosovskih eksperata. Govori se da će se grupa formirati i nastaviti sa radom odmah nakon što Haekkerup bude izvršio najavljena proširenja Privremenog administrativnog veća (neka vrsta Vlade sastavljena od političara od najvećeg uticaja ili autoritativno savetodavno telo glavnog administratora) i u Tranzicionom veću (neka vrsta mini parlamenta sa imenovanim članovima iz redova najistaknutijih predstavnika političkog i javnog života), još pre završetka mandata Bernara Kušnera. Te promene bi trebale da budu rezultat novih političkih odnosa koji su konstatovani nakon oktobarskih opštinskih izbora prošle godine.

    Ako bi stvari tekle prema ovim predviđanjima, onda će Haekkerup i radna grupa za stvaranje privremenog Ustava imati pred sobom ne samo pisane projekte, već i mnoge druge zahteve koji su deo političkih programa i stremljenja mnogih zainteresovanih na i van Kosova. Koliko se do sada zna, pred tom grupom naći će se pismeni projekat od jedne grupe švajcarskih eksperata, Kontakt grupe i Demokratske partije Kosova. Pošto nema šanse da ovaj poslednji izađe kao harmonizovani projekat svih albanskih političkih snaga, a što je bio cilj Demokratske paertije, može se očekivati da će se on predstaviti kao predlog jedne grupe političkih partija Kosova.

    U projektima ima razlika, ali svi uzimaju u obzir privremeno stanje uspostavljeno Rezolucijom 12 44 i zahtev da se ničim ne predodredi definitivni status Kosova. U uvodnom delu projekta Kontakt grupe postoji formulacija o Kosovu - pod suverenitetom Jugoslavije - ali nema ničeg što bi otvaralo mogućnosti Jugoslaviji i Srbiji da odlučuju o bilo čemu u prelaznom periodu. Za razliku od projekata švajcarskih eksperata koji je poptuniji, projekt Kontakt grupe ima praznina koje se nisu mogle popuniti, uglavnom zbog neslaganja sa Rusijom. Interesantno je zabeležiti da projekat Kontak grupe ostavlja mogućnost da Kosovo ima predsednika i tokom prelaznog perioda.

    Razlike među velikim silama su sada već poznate. Pre nekoliko dana jedan od ruskih predstavnika je izjavio da na Kosovu ne treba održati izbore sve dok se Srbi ne vrate i dok se ne obezbedi njihova sigurnost, uključujući i slobodu kretanja. Što se tiče ustavnog dokumenta o privremenom stanju, on je izjavio da na Kosovu ne treba da se uradi ništa bez saglasnosti Beograda. Interesantno je primetiti da postoji potpuna identičnost zahteva Srba, zvaničnog Beograda i Rusije u vezi sa kratkoročnim i dugoročnim koracima koje treba preduzeti na Kosovu. Takva identičnost ne može se ni zamisliti između stavova Albanaca i zapadnih sila. Sprečavanje formalnog odvajanja Kosova u bližoj ili daljoj budućnosti je suštinski cilj čitave politike Beograda, dakle i kosovskih Srba. S ovog aspekta treba posmatrati srpske stavove u odnosu na izbore i privremeni Ustav.

    Zvanični Beograd je već zatražio ne samo da učestvuje, već i da ima odlučujuću reč o pitanjima Kosova. Kao i kosovski Srbi, i zvanični Beograd je zatražio da se pre održavanja izbora vrate svi Srbi koji su izbegli sa Kosova nakon ulaska KFOR-a i da se uspostavi potpuna sigurnost, uključujući i njihovo slobodno kretanje. To su zahtevi koji se ne mogu ispuniti za kratko vreme, recimo tokom ove godine. I, ako se do kraja bude insistiralo na ovim stavovima, onda se veoma lako može zaključiti da će Srbi bojkotovati i izbore na nivou Kosova, kao i opštinske izbore održanih oktobra prošle godine.

    To bi trebalo da bude pojednostavljeno gledanje na stvari. Treba pretpostaviti da će se u procesu odlučivanja oko izbora na Kosovu uzeti u obzir ne samo interesi kosovskih Srba, već i urgentne ekonomske potrebe i ambicije Beograda na Balkanu. Računa se da će Beograd nastojati da postigne ravnotežu interesa. Tu bi moglo odvesti do ocene da bi za kosovske Srbe bilo bolje da glasaju, nego da bojkotuju izbore. Bilo kako bilo, bez preporuke Beograda, koje bi se oslonile na takvu jednu ocenu, ne treba očekivati da će Srbi izaći na kosovske izbore. Na isti način bi trebalo da se odvijaju stvari i sa ruskim otporom. Nakon oštrih početnih stavova i Rusiji će izgledati primamljiviji kompromisi nego konfrontacije. Veruje se da se na ovim pretpostavkama oslanjaju očekivanja zapadnih dilomata i ovdašnjih međunarodnih faktora, da će Srbi ovoga puta učestvovati na kosovskim izborima. Ipak, zapadne diplomate su izjavile da je sada sve u rukama Hansa Haekerupa koji u daljoj proceduri neće imati potrebu da zahteva dozvolu iz Njujorka, Brisela ili Beča, gde je sedište OEBS-a, ni za privremeni Ustav, a ni za određivanje datuma izbora.

    Ovdašnji međunarodni izvori su nezvanično izjavljivali da će se opšti izbori svakako održati tokom leta ili početkom jeseni ove godine. Predstavnici Albanaca traže da se izbori održe što pre. Izgleda da nema nikakvih suštinskih razlika među njima. Ali, uzimajući u obzir veoma poremećene međualbanske odnose, razlike ne treba isključiti, u najmanju ruku kao rezultat netrpeljivosti, rivalstava i grupnih, ličnih i regionalnih ambicija. Može se desiti da razlike u prioritetima oko celine izbornog procesa postanu povodom za razlike, čak i za njihovo zaoštravanje, što godinama opterećuje albanski politički spektar.

    U DSK se govori o parlamentarnim izborima, a refren ove formulacije je: i predsednički. Njegovi predstavnici ne smatraju da je priprema privremenog Ustava neki težak posao. Međutim, u Demokratrskoj partiji Kosova stvari se gledaju nekako drugačije. Stvaranje privremenog Ustava se stavlja na prvom mestu, a zatim dolaze izbori. Govori se o čemu se moglo glasati, ali bez nekog posebnog insistiranja. U jednoj od svojih poslednjih izjava predsednik ove partije Hashim Thaci je rekao da bi bilo dobro da i u prelaznom periodu Kosovo ima sve državne institucije, uključujući i predsednika. Dakle, bilo bi dobro, ali se može i bez predsednika. Ova izjava je identična sa Rugovinim izajavama da je najbolje rešenje za Kosovo i region nezavisnost Kosova. Predsednik je simbol države, a Kosovo nije država. Međutim, delu ovdašnjih ljudi primarno bi moglo izgledati biranje predsednika, čak konkretne osobe ili ne biranje te osobe.

    U sredini gde su lideri partije, u kojoj ljudi prihvataju partije preko lidera i gde lideri ne mogu očima da vide jedni druge, a kamoli da se sretnu i popiju kafu, smatra se akutnim pitanjem, biti ili ne biti - kao dilema Hamleta. U takvoj atmosferi lako se dešava da stenica postane pravi bivo i da se gube konci za realno tretiranje specifičnosti i karaktera problema koji se razmatraju. Zato, i sa aspekta unutaralbanskih odnosa, dobro je što će Hans Haekerup imati poslednju reč.

    AIM Priština, Fehim REXHEPI