AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 24 JAN 2001 00:23:52 GMT

    Remont ili ''skidanje prašine''

    Priština, 23.01.2001.

    I nakon investicija u visini od 80 miliona nemačkih maraka za opšti remont jednog od blokova Termoelektrane ''Kosova B'', Kosovo nema struje. Redukcije su svakodnevne i sve duže, a padom temperature postoji opasnost da se najveći deo dana provodi bez električne energije.

    Za mnoge je ovakva situacija ipak predstavljala iznenađenje, jer su UNMIK, odnosno njegovi departmani, zajedno sa Agencijom za ekonomski razvoj i obnovu obećali da će ove zime biti dovoljno električne energije, uglavnom iz kosovskih izvora, ako ništa drugo, onda da će se proizvoditi struje za ispunjavanje 50 odsto potreba stanovništva, dok će se drugih 50 odsto uvoziti.

    Mada je tokom ove zime stanje donekle poboljšano, građani se ipak plaše da se ne ponovi prošla godina, kada termoekektrane nisu mogle da udovolje zahtevima potrošača, a ispadanja iz sistema bila su svakodnevna. Problem je bio složeniji jer se znalo da sa tehničkog aspekta energetski sistem Kosova nije bio spreman ni da uvozi struju. Propali su pregovori o aktiviranju jedne Termoelektrane u Makedoniji, a uvoz iz Grčke nije se mogao ostvariti jer eketrična mreža Makedonije ''nije mogla da podnese taj teret''.

    Ovogodišnja zima je započela sa većim nadama i sa 80 miliona nemačkih maraka investicija u ovdašnje termoelektrane, kao i sa pozamašnim poslovima na površinskim kopovima uglja, ali u biti, stvari su se veoma malo promenile. Glavni (često jedini) izvor električne energije je i dalje uvoz, a za sada je jedan od gorućih problema i taj što u slučaju da istovremeno rade tri - četiri generatora na termoeletranama, uglja nema nikada dovoljno. Nakon tromesečnog rada kosovski stručnjaci su konstatovali da je ''opšti remont bloka 2 TC ''Kosova B'' bio samo delimičan, ali i ima takvih mišljenja i u međunarodnim krugovima ovde na Kosovu. Po njima, izvođač poslova je ostavio dosta toga nedovršenog, a već prvi znaci takvih tvrdnji pojavile su se kada je tadašnji šef UNMIK-a Bernar Kušner pritiskom na dugme simbolično označio početak proizvodnje tog bloka. Strat je prema inženjerima u temocentrali bio težak i sa dosta problema, tako da drugi obnovljeni blok nije uspeo da se održi duže od 13 sati. Za veoma kratko vreme, blok je ispadao iz sistema najmanje još četiri puta...

    Pobednik na tenderu Konzorcijum National Power - Alstom, započeo je sa radom 18. avgusta da bi uručio obnovljeni blok 8. decembra. Ugovor je potpisala Evropska agencija za obnovu koja je obezbedila i donacije u visini od 80 miliona DM. Međutim, Konzorcijum EDF, nakon završetka remonta zabeležio je 35 primedbi u vezi sa neispunjavanjem obaveza preuzetih ugovorom, a čime svakako nije obezbeđen ni potpuni remont.

    Rukovodsto Termoelektrane ''Kosovo B'', s druge strane je na čitave tri gusto iskucane stanice navelo svoje primedbe.

    Tenderom se predviđalo da se blok osposobi za proizvodnju 350 MW, ali ugovorom Konzorcijum se obavezao da osposobi ovaj blok za proizvodnju samo 85 odsto od predivđenog, odnosno 275 MW. Prema tvrdnjama lokalnih stručnjaka obnovljeni blok ''Kosova B'' do sada nije bio u stanju da proizvede više od 220 MW električne energije. ''Blok jednostavno nije osposobljen da podnese proizvodnju 275 MW električne energije, kako je to stajalo u Ugovoru'', kaže tehnički direktor Termoelektrane ''Kosovo B'' Shefqet Avdiu.

    Prema njemu, nakon tri meseca rada ''osposobljena je kako treba samo turbina i sistem unutrašnjeg zagrevanja, dok su drugi delovi samo delimično popravljeni''. Međutim, gospodin Walter Zimmer iz Evropske agencija za obnovu kaže da je preuranjeno reći da ugovarač poslova nije ispunio sve preuzete obaveze. ''Ja sam inicirao stvaranje nezavisne grupe koja će izvršiti procenu i samo tada ćemo imati jasan pregled onoga što je urađeno. Ugovarač poslova je međutim ispunio vremenski rok za izvršenje poslova'', kaže Zimmer. On nije želeo da prihvati mogućnost da je neka od tvrdnji kosovskih inženjera tačna bez prethodnog izvršenja procene krajem ovog meseca.

    Jedno od pitanja koje se postavlja je i da li je potrošeno svih 80 hiljada nemačkih maraka, planiranih za remont ili ne. Od ove sume novca, prema tehničkom direktoru ''Kosova B'', oko 3 miliona maraka je utrošeno za lične dohotke 300 radnika Termoelektrane, uključujući i inženjere u Projektu. Po međunarodnim standardima, za proizvodnju jednog megavatsata, potrebno je milion dolara, a opšti njegov remont košta 3 - 5 odsto od uložene sume. Prema raspoloživom kapacitetu, drugi blok Termoelektrane bi trebao da košta 359 miliona dolara, a remont do 17, 5 miliona dolara ili 35 miliona nemačkih maraka. Prema ovako izvedenoj računici, ispada da je remont koštao dvostruko više od neke prihvatljvije cene. Međutim, gospodin Zimmer tvrdi da veća suma od dogovorene nije plaćena, štaviše on kaže da je ugovaraču poslova isplaćeno samo 26 miliona od ugovorene sume od 40 miliona eura i da će se ostali deo novca isplatiti samo kada se bude utvrdilo da je remont izvršen u skadu sa ugovorom. Bilo kako bilo, još od potpisivanja Sporazuma između Evropske agencije za obnovu i pomenutog Konzorcijuma bilo je jasno da se neće obezbediti i opšti remont, pošto su mnoge tačke u Ugovoru bile veoma uopštene i bez neophodnih detalja.

    Tako, rukovodeća ekipa TC ''Kosova B'', je odmah nakon uvida u taj Ugovor iznela svoje primedbe. ''Generalno, naša primedba se odnosi u delu predviđenih radova na kazanu i u vezi sa ugljem gde nisu ugovoreni brojni delovi i druga oprema koja je predviđena u našim zahtevima i koje je evidentirala i radna grupa Agencije za obnovu EU 30 aprila prošle godine'', navodi se u jednoj od žalbi Elektrokorporacije Kosova od avgusta meseca, a koja je poslata na adresu pomenutu Alenciju, UNMIK-a i EDF. Nepotpunu obnovu bloka verifikovao je pre nekoliko dana i sam novi rukovodilac Departmana za javne usluge pri UNMIK-u. Prema Joe Trutschleru, jedan deo bi trebao da se obnovi tokom ovog proleća, istovremeno sa opštim remontom prvog bloka Termocentrale ''Kosova A''.

    Pored ovoga, na Kosovu je ipak najveći problem nekontrolisana potrošnja električne energije. Mreži se tokom dana isporučuje blizu 700 megavat sati uglavnom iz uvoza (Bugarska i Crna Gora). Kosovo ovu količinu nije trošilo ni u vreme kada je funkcionisala i laka i teška industrija. Da zlo bude veće, oko 40 odsto struje se gubi, odnosno uopšte se ne evidentira, što ukazuje da je veliki broj potrošača ilegalno priključen na električnu mrežu. Razumljiva su upozorenja da način na koji se Kosovari ophode prema struji, može doprineti da ostanu bez nje. Drugi problem i kako se čini dugo se neće ni rešiti je naplata električne energije. Kako saopštava Elektrokorporacija Kosova, svega 20 odsto građana ispunjava svoju obavezu plaćanja električne energije. Jedan deo njih, naime, nema nikakvog izvora za plaćenje električne energije, dok dobar broj građana smatra da ovu obavezu ne treba da ispunjavaju ''jer su i tako stalne i duge restrikcije struje''... Zbog svih ovih razloga, sve je više onih koji ne predviđaju bolje dane. Postoji bojazan da će naredna zima biti još teža...

    AIM Priština, Ibrahim REXHEPI