AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 18 JAN 2001 22:51:33 GMT

    Diplomatski odnosi sa Beogradom povećavaju polemike u Tirani

    Tirana, 18.01.2001.

    Odluka Vlade SRJ doneta 11. januara da se ponovo uspostave diplomatski odnosi sa Albanijom i iskazana spremnost za tako nešto izražena od strane albanske Vlade istoga dana, posredstvom glasnogovornika ministarstva inostranih poslova, izazvalo je pravu buru u albanskoj politici. Beograd je ispunio glavni uslov Albanije: Da on preuzme prvi zvanični korak za ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa; Ali lopta koju je on bacio na albansko polje, stvorilo je pravu pometnju među političkim partijama u Tirani. Glavna opoziciona partija - Demokatska partija i njeni saveznici iz grupacije ''Unija za demokratiju'', odmah su započeli novi talas napada na Vladu oko ove iskazane spremnosti u pravcu Beograda. Potpredsednica ove partije i istovremeno potpredsednica albanskog parlamenta Jozefina Topalli, nazvala je ishitrenim pozitivan odgovor albanske Vlade i zatražila postavljanje uslova pre ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa, kao što je oslobađanje kosovskih političkih zatvorenika koji se drže po zatvorima u Srbiji, odštetu za štete koju je srpska vojska nanela na severu Albanije tokom rata na Kosovu, uručivanje karti nekih teritorija na severu Albanije koje je srpska vojska minirala tokom rata itd.

    I saveznici Demokratske partije, kao što je Liberalna Unija, posredstvom svog predsednika bivšeg ministra spoljnih poslova Starove, ocenili su pozitivan odgovor albanske Vlade kao antinacionalni postupak. Čak je bivši ministar inostranih poslova zatražio da se osim problema kosovara po srpskim zatvorima pridodaju kao i uslovi rešenje problame Mitrovice, problema Preševa itd.

    Posebno oštar i ne toliko očekivano bilo je i reagovanje predsednika Komisije za spoljnu politiku albanskog Parlamenta Godoa, koji je izabran za predsednika ovog Komiteta glasovima većine. Istoga dana kada je ministrstvo inostranih poslova poslalo odgovor za ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa, Godo je to nazvao neodgovornim postupkom i otvorenim servilizmom. On je podržao postavljanje uslova od strane Tirane i zatražio da albanski premijer objasni ovaj ''neodgovorni postupak''.

    U stvari, politička bura unutar albanske politike mogla se očekivati. Odnosi između Tirane i Beograda i posebno impliciranje pitanja Kosova u ovim odnosima stalno su predstavljali jabuku razdora u albanskoj politici. Ali, korak za ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa dogodilo se u ne tako prigodno vreme, jer je Albanija već ušla u preizbornu groznicu za junske parlamentarne izbore i politička borba je sve snažnija. U takvoj situaciji političke partije, a posebno one opozicione, nastoje da dobiju politički kapital na jednom terenu koji je deo izbornih bitaka u Albaniji, nacionalno pitanje i konkretno - pitanje Kosova.

    Pada u oči da nijedna od političkih partija u opoziciji i nijedan njen političar ne iznose protivljenje oko ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa na planu bilateralnih odnosa između dve države. Principijelno, njima je veoma teško da se protive odnosima sa jednom državom u regionu sa kojom je Albanija održavala odnose i u najoštrijim vremenima ideoloških ili političkih konfriontacija između dve zemlje. Sva protivljenje oko uspostavljanja diplomatskih odnosa opozicione partije povezuju sa pitanjem Kosova.

    Zvanični korak ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa, takođe je otvorio novo poglavlje problema i tenzija i u odnosima između zvanične Tirane i kosovskih političkih partija. U jednom ili drugom obliku, glavne kosovske političke partije su stalno zahtevale veću nepopustljivost Tirane prema Beogradu i ono što se desilo 11. januara donelo je talas hladnoće u Prištini. Već sutradan, nakon odluke Vlade SRJ i pozitivnog odgovora MIP-a Albanije, Alush Gashi, savetnik za spoljnu politiku DSK Ibrahima rugove je ocenio ishitrenom odluku Vlade u Tirani. U jednom intervjuu za ''Glas Amerike'', on je čak izneo da je Tirana trebala da prvo sačeka na uspostavljanje odnosa između Prištine i Beograda, a tek onda da prihvati ponudu Srbije.

    U stvari, i kosovske političke partije i kosovski političari su svesni da se ne mogu protiviti principu ponovnog uspostavljanju odnosa između dve države, koje su i u najgorim vremenima za Kosovo imali te odnose. Međutim, njihova se zabrinutos možda odnosi na strah da bi ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa između Tirane i Beograda moglo iskomlikovati i oslabiti pregovaračku poziciju Prištine na budućim međunarodnim pregovorima o Kosovu.

    S druge strane, i kosovske političke partije su na pragu parlamentarnih izbora koje će organizovati UNMIK na Kosovu. Ova okolnost podstiče kod njih želju da upotrebe kartu protivljenja ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa između Albanije i SRJ, kako bi se predstavljale kao autentični zaštitnici pitanja Kosova.

    Svesna osetljivosti ovog pitanja, albanska Vlada je nastojala da umiri kosovske političke partije tvrdnjama da se njen stav oko pitanja Kosova ne menja. Sutradan, nakon iznošenja spremnosti za ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa, ministar inostranih poslova Milo je bio primoran da na Konferenciji za štampu uveri kosovske Albance da stav albanske Vlade prema pitanju Kosova apsolutno nije promenjen. Ovaj njegov korak je usledio ne samo zbog činjenice što su počela konkretna nastojanja na relaciji Tirana - Beograd, već i zbog činjenice što su od strane visokih zvaničnika u Beogradu, kao na primer premijer Srbije Đinđić, izjavljivali ovih dana ''da su dobili signale iz Tirane da će ona promeniti svoj stav oko Kosova''.

    Prvi talas bure izazvan pitanjem uspostavljanjem diplomatskih odnosa još uvek nije prošao, ali zvanična Tirana ne može a da ne uzme u obzir ovu stvorenu opoziciju, kako u Tirani tako i u Prištini, prilikom planiranja daljih koraka koje će preduzeti u odnosima sa Beogradom. Ona ima jednu olakšavajuću okolnost, ne tako bez vrednosti u bivšim komunističkim zemljama, koje jedva čekaju da uđu u evropske strukture. Reč je o stavu zemalja EU, SAD i drugih zapadnih zemalja koje su podržale ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa između SRJ i Albanije. 12. januara ministarstvo inostranih poslova Francuske je zvaničnim saopštenjem pozdravilo nameru zvaničnika Beograda i Tirane za ponovno njihovo diplomatsko povezivanje.

    List Socijalističke partije na vlasti ''Zeri i popullit'' je 13. januara preneo izjavu američkog ambasadora u Tirani J. Limprecht da u vezi sa vođenim razgovorima o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Beogradom ''srećan sam da prenesem izjave Bele kuće i Stejt departmenta da je naša politika da ohrabrimo narode regiona da razvijaju normalne odnose sa Beogradom''. Čak je američki ambasador imao i poseban susret sa predsednikom parlamentarne Komisije za spoljnu politiku Godom, gde je izneo svoje neslaganje oko protivljenje Godoa i dao podršku ponovnom uspostavljanju odnosa između dve zemlje.

    Prvi znaci pokazuuju da je Vlada u Tirani u ovom trenutku prevazišla buru izazvanu u albanskoj politici pitanjem ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa SRJ. Međutim, tenzije koje su izazvale ovo pitanje u albanskoj politici još uvek nije prošla i u budućnosti bi moglo biti još snažnijih talasa. A pošto će ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa biti proces, ono će imati i dugoročnije efekte i zahtevaće svojevrsnu postupnost, a kao posledica, ono će postojati kao jabuka razdora na političkoj sceni Tirane, ali i na relaciji Tirana - Priština.

    Buka i protivljenja iskazana povodom ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Tirane i Beograda, izgledaju kao bitka od koje ne dobija ništa nijedna strana, ni političke partije u Tirani a ni one u Prištini, ali će sve one voditi bitku misleći da će ipak nešto dobiti.

    AIM Tirana, Arijan LEKA