AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 16 JAN 2001 22:33:43 GMT

    Jugoslavija i Hag

    Koštunicin autogol

    U sred rasprava i u Beogradu i na Zapadu o tome gde je najbolje suditi Miloševiću, predsednik SRJ izjavljuje da "nema vremena" da primi glavnog tužioca Tribunala Karlu del Ponte. Šta to znači?

    AIM, Beograd, 16. 1. 2001

    Odbijanjem da primi glavnog tužioca Haškog tribunala Karlu del Ponte prilikom njene predstojeće posete Beogradu, predsednik SRJ Vojislav Koštunica izazvao je dosad najviše kritika od kad je preuzeo dužnost.

    Politička šteta po njega samog, ali i po Srbiju, uvećana je time što je samo dva dana ranije Koštunica iznenada primio i sat vremena razgovarao sa bivšim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, optuženim pred Haškim sudom za ratne zločine. Susret je usledio usred svakodnevnih rasprava o tome treba li Miloševiću suditi u Hagu ili Beogradu i neposredno pošto je Miloševićeva ozloglašena supruga Mira Marković napustila zemlju, odlazeći navodno u poseti sinu Marku i unuku u Azerbejdžan (zanimljivo je, uzgred, da je Nourz Mamedov, u kancelariji predsednika Azerbejdžana zadužen za spoljnu politiku, u izjavi BBC odlučno demantovao tu vest beogradskih medija, rekavši da "Azerbejdžan s Miloševićem nema odnose na bilo kom nivou").

    Mećava protesta Koštuničinih koalicionih partnera usledila je posle saopštenja da je "u razgovoru bilo reči o ukupnim prilikama u zemlji, stanju na Kosmetu i odnosima u jugoslovenskoj federaciji", te posle izjave samog predsednika da "predsednik države treba da komunicira sa predstavnicima svih stranaka".

    Kolege iz Demokratske opozicije Srbije (još se tako zovu, uprkos tome što su na vlasti) kritikovale su Koštnicu što pridaje značaj Miloševićevim stavovima, što o odnosima u federaciji razgovara prvo s njim, a onda sa DOS i da se Milošević ni u kom slučaju ne može smatrati "običnim" predsednikom jedne opozicione partije. Zvanična informacija o temi razgovora kasnije je modifikovana izjavama neimenovanih izvora iz njegovog kabineta da se Milošević, u stvari raspitivao o svojoj ličnoj bezbednosti, strahujući da će biti otet i predat Hagu.

    Kad je reč o Haškom tribunalu, predsedniik SRJ, za početak, nije nadležan za medjunarodnopravnu saradnju. To je posao Saveznog ministarstva pravde, te bi prema tome gromoglasno odbijen Koštunicin susret sa del Ponte bio samo gest dobre volje – koji očigledno nije hteo da napravi. Koštunica ima dosledno negativan stav prema Tribunalu koji je ponovio i ovih dana. Ipak, Koštunica svaki put istakne i da će Jugoslavija poštovati obaveze preuzete Dejtonskim sporazumom i saradjivati sa Tribunalom – mada izgleda još nije odlučio koje bi oblike ta saradnja mogla da poprimi.

    Prema tumačenju eksperata za medjunarodno pravo iz beogradskog Foruma za medjunarodne odnose, Jugoslavija se Dejtonskim i Pariskim sporazumom obavezala na precizne oblike pravne pomoći Tribunalu u utvrdjivanju činjeničnog stanja na osnovu kojeg će se odlučivati ima li osnova za podizanje optužnica protiv osumnjičenih, kao i na privodjenje, pritvaranje i izručenje optuženih pred Tribunalom. Nove jugoslovenske vlasti su se dosad obavezale da će u Beogradu ponovo otvoriti Kancelariju za saradnju s Medjunarodnim tribunalom za ratne zločine u Hagu i izdavati vize istražiteljima (koji se, medjutim, nadaju da bi im mogli biti prosledjeni i odredjeni dokumenti).

    Saopštenjem iz Koštuničinog kabineta 14. januara se, medjutim, javnosti saopštava da otvaranje pomenute kancelarije "ne znači automatsko prihvatanje svih zahteva tog suda". Pomenute su mogućnosti o razmenjivanju dokaznog materijala, zajedničke istražne radnje i razmena sudsko-medicinskih dokaza, "uvek pri tom naravno imajući na umu najviši državni interes" - ali se ekstradicija bilo koga odlučno odbija. I Koštunicini koalicioni partneri su mišljenja da bi Miloševiću bilo najbolje suditi u Beogradu – ili barem i u Hagu i u Beogradu.

    Karla del Ponte, naprotiv, stalno ponavlja da se Miloševiću i njegovim saradnicima (zajedno s njim optuženi su i predsednik Srbije Milan Milutinović, bivši jugoslovenski ministar odbrane Dragoljub Ojdanić, bivši ministar policije Srbije Vlajko Stojiljković i bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović) može suditi samo u Hagu. Ipak, očigledno je da se po tom pitanju traži kompromis. Odlazeći američki državni sekretar Medlin Olbrajt izjavila je prilikom nedavne posete šefa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovića Vašingtonu da se SAD ne bi protivile sudjenju Miloševiću u Beogradu "pod jurisdikcijom Haškog tribunala". Čak je i Karla del Ponte u intervjuu belgijskom nedeljniku "Soar" 16. januara izjavila da bi se "neke rasprave" mogle održati u Beogradu. Najzad, konačan stav će u ime Tribunala doneti njegov predsednik Klod Žorda, a ne tužilac.

    Pitanje na koje je dosta teško odgovoriti je zašto je Koštunica, u sred osetljivih pregovora sa Zapadom o Miloševićevoj sudbini, najpre dopustio potpredsedniku svoje Demokratske stranke Srbije da prezrivo izjavi da del Ponte "nije dovoljno visoko" da bi je predsednik SRJ primio, da bi onda i sam saopštio da "nema vremena" da primi glavnog tužioca – mada je tu izjavu ublažio obećanjem da će se "naći način" da se del Ponte informiše o pitanjima u vezi Tribunala. Vodeći zapadni mediji su ovo ocenili kao "glasno ignorisanje" Tribunala, a i ruski su mediji ocenili da bi Koštunica morao jasnije da se odredi prema sudbini Miloševića.

    Koštuničin stav se nije dopao ni njegovim partnerima u DOS. Budući premijer Srbije Zoran Djindjić je odmah otpisao da će se on sam sastati s del Ponte "ukoliko ona to bude želela"; budući potpredsednik Djindjićeve vlade Nebojša Čović je podsetio da je komande za "mnoge ili neke" zločine dao Slobodan Milošević, dok je verovatni budući ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batić ocenio da se ne može nastaviti "strategija prkosa i inata". Sama del Ponte se nije mnogo uzbudila. Poručila je da se Koštunica sastaje sa mnogima, pa se nada da će nekako naći vremena i za nju, i još izjavila da će mu uručiti tajne haške optužnice i spisak od 15 begunaca od medjunarodne pravde za koje Tribunal veruje da se kriju u SRJ, "pa neka jugoslovenske vlasti odaberu koga će prvo da izruče Hagu".

    Rečju, Koštunica je napravio gaf, ali to ne znači da ga u odnosu na Tribunal neće ispraviti šef diplomatije Goran Svilanović i ministar pravde Momčilo Grubač pokazivanjem odgovarajuće kooperativnosti prema Tribunalu prilikom posete del Ponte Beogradu, najavljene za 22. januar. Političko raspoloženje u Srbiji je takvo da je malo verovatno da će Milošević izbeći sudjenje za sva počinjena zlodela. Ostalo je, kao i obično, stvar političkih nagodbi.

    Roksanda Ninčić (AIM)