AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 14 JAN 2001 00:00:14 GMT

    Vlada Jugoslavije predlaže Zakon o amnestiji

    Bez oprosta za terorizam

    Novim Zakonom bi više od 33.000 ljudi koji su počinili krivična dela protiv VJ bilo amnestirano.Reč je uglavnom o mladim ljudima koji se nisu odazvali pozivima za mobilizaciju tokom NATO napada na Jugoslaviju

    AIM, Beograd, 14. 1. 2001.

    Da li će ime urednika sportskog programa Terlevizije Crne Gore Branka Vujisića (pre tri dana priveden na beogradskom aerodrumu) biti poslednje koje će se naći na spisku onih koji su osudjivani ili hapšeni zbog neodazivanja na poziv u rat u vreme NATO bombardovanja, zavisi prevashodno od toga kada će Savezna skupština usvojiti Zakon o amnestiji koji je ovih dana pripremila Vlada SRJ. Incijative za zakon o amnestiji su potekle od nevladinih organizacija, ali ovaj dokument je i te kako važan preduslov za za punopravni ulazak zemlje u Savet Evrope.

    Ovim Zakonom, kako je objasnio ministar pravde Momčilo Grubač, predvidjena je amnestija za pojedina krivična dela koja su gradjani SRJ izvršili protiv Vojske Jugoslavije. Savezni ministar pravde je precizirao da bi više od 33.000 ljudi koji su počinili krivična dela protiv VJ moglo biti obuhvaćeno ovim aktom. Reč je uglavnom o mladim ljudima koji se nisu odazvali pozivima za mobilizaciju tokom NATO napada na Jugoslaviju. Veliki broj tih mladića je sada u inostranstvu. Pred sudovima je do sada optuženo ili osudjeno 24.000 ljudi. Protiv njih bi, donošenjem ovog zakona, bili obustavljeni postupci i oni ne bi bili slati na izdržavanje zatvorske kazne, dok oni kojima još nije sudjeno ne bi bili dalje gonjeni .

    Zakonom su obuhvaćena i krivična dela koja su izvršena protiv ustavnog uredjenja zemlje. Ministar pravde je pojasnio da u tu grupu spadaju dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti, sprečavanja borbe protiv neprijatelja, organizovanja oružane pobune, pokušaj nasilne promene uredjenja SRJ, poziv na oružanu borbu, poziv na rušenje ustavnog uredjenja i povreda ugleda SRJ. Predloženo je i smanjivanje kazne svim zatvorenicima izuzev onih koji su počinili teška krivična dela za četvrtinu već izrečene kazne. Grubač je ovaj predlog obrazložio "opravdanim zahtevima" koji su se čuli od pobunjenih zatvorenika prošle jeseni koji su se žalili na uslove života u zatvorima, odnosno saznanjima da su "ustanove za odsluženje zatvorskih kazni zapuštene, pa je amnestija svojevrsna kompenzacija osudjenicima za sve što su pretrpeli unutar njih".

    "Dramatični dogadjaji tokom i posle bombardovanja SRJ su poremetili osnovne vrednosti i teze za odredjivanje pojedinih krivičnih dela i otežali da se pravo istim aršinom primenjuje prema svim prekršiocima pravnih normi. Zbog toga smo odlučili da predložimo ovaj zakon o amnestiji - rekao je Grubač.Amnestijom medjutim ne bi bila obuhvaćena lica koja su počinila krivična dela terorizma, genocida, ratnih zločina i ukoliko su se bavila prodajom, trgovinom i stavljanjem u promet opojnih droga. Objašanjavajući razloge za ova izuzeća, Grubač je naveo da bi svaki oblik amnestiranja ovih osudjenika bio suprotan konvencijama medjunarodne zajednice u borbi protiv terorizma čiji je potpisnik i Jugoslavija. Govoreći o kosovskim Albancima u srpskim zatvorima ministar pravde je rekao da se postulati ovog zakona ne odnose na njih. On je medjutim upozorio da značajan broj sudskih postupaka u kojima se najčešće kosovskim Albancima sudilo za terororizam , nije "korektno vodjen" , sudilo se pod uticajem ratnih okolnosti i političkih prilika koje su vladale za vreme bivšeg režima. Zbog toga će, kazao je on, te "greške biti ispravljene pravnim putem". Grubač je napomenuo da velik broj predmeta i žalbi kosovskih Albanaca nije dosad rešen, te da će zbog velikog broja zahteva osudjenika i njihovih advokata, uputiti zahtev Vrhovnom sudu Srbije za njihovo što brže rešavanje.

    Prema podacima Fonda za humanitaro pravo u zatvorima u Srbiji nalazi se trenutno oko 700 Albanaca od kojih samo pedesetak nisu politički zatvorenici. Nataša Rašić, predstavnica pravnog tima ove nevladine organizacije procenjuje da bi novim zakonom o amnestiji trebalo da bude oslobodjeno oko 400 Albanaca koji su osudjeni na osnovu krivičnog dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti. Prema grubim podacima Fonda,u zatvorima u Srbiji nalazi se oko 200-250 ljudi koji su osudjeni za terorizam."Od kraja juna 1999. godine do 1. okrobra 2000. vlasti u Srbiji su oslobodile oko 1.250 albanskih zatvorenika. Nema ni jednog razloga da preostalih 850 ostanu i dalje u zatvorima u Srbiji. Pogotovu ne kao taoci tim pre što su medju njima samo dvojica optužena za ubistvo srpskih civila, oko 200 Albanaca izdržava kaznu za obična krivična dela i 650 su politički zatvorenici", tvrdi Nataša Kandić. direktor Fonda.

    Amnestija na ovim prostorima nije nepoznata institucija.U januaru 1996.godine na predlog Vrhovnog saveta odbrane predložen je Zakon o amnestiji za sve one protiv kojih je pokrenuti postupak zbog izbegavanja vojne obaveze od 1990. do 14.decembara 1995. Tim zakonom, koji je usvojen skoro pola godine kasnije, bilo je obuhvaćeno 12 455 lica. Predvidjene kazne zatvora za neispunjenje vojnih obaveza bile su čak i do 20 godina jer je zemlja bila ako ne u ratu ono u neposrednoj ratnoj opasnosti. Ovaj Zakon garantovao je mogućnost slobodnog povratka u zemlju svima koji su je napustili izbegavajući vojnu obavezu, ali ih nije oslobodio dužnosti prema vojsi, odnosno odsluženja vojnog roka. Amnestija nije obuhvatala oprost ni za dela kao što su uzimanje oružja iz vojnih jedinica koje su napuštane tokom borbi u Hrvatskoj i BiH, a vojnim beguncima koji su u inostrastvu bili kada su im najbliži rodjaci preminuli, nije vraćala ni nasledstvo kojeg su bili lišeni samim tim što su smatrani vojnim dezerterima. Ova nelogičnost nije ispravljena ni tri godine kasnije jer je Ustavni sud Srbije potvrdio da su "dezerteri nedostojni nasledstva" i da to nije u suprotnosti sa Ustavom.

    To je inače bio drugi zakon o amnestiji u istoriji SRJ. Prvi je bio predložen u vreme premijera Milana Panića 1992.godine, ali je on povučen iz procedure zbog protivljenja jednog broja tadašnjih poslanika u paralmentu. Pre toga ,u bivšoj SFRJ praktično svakih desetak godina donošeni su zakoni o amnestiji zbog izbegavanja vojnih obaveza, počev od prvog koji je amenstirao sve pripadnike četničkih i domobranskih jedinica koji nisu počinili zločine.

    Inicijator najnovijeg Zakona o amnestiji bilo je oktobra prošle godine Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava koji je od "završetka NATO intervencije vodio kampanju za amnestiju prigovarača savesti, ljudi koji nisu želeli da učestvuju u ratu koji im je nametnut, zahtevali od državnih organa da budu oslobodjeni gradjani albanske nacionalnosti, uhapšeni u vreme NATO intervencije, protiv kojih su vodjeni i zakoniti i nezakoniti postupci", objašnjava Biljana Kovačević-Vučo, predsednica ovog komiteta, stav uglednih beogradskih advokata i pravnih stručnjaka okupljenih u ovoj nevladinoj organizaciji tvrdeći da " bez amnestije svih političkih zatvorenika nema početka demokratizacije". Po njenim rečima, "predsednik SRJ ima pravo da daje pomilovanja za krivična dela propisana saveznim zakonom, ali amnestija ima značajnu političku poruku. Njome bi se brisala osuda, ali bi to značilo i kraj konflikata, neprijateljstava, ratova, novi početak". Djordje Mamula, advokat, podseća da je "amnestija uvek bila bilans jedne politike, u ovom slučaju politike koja je proarčila mnoge živote, posejala crne barjake širom Srbije, Hrvatske i Bosne. Uveren sam da će se usvajanjem zakonskog predloga promeniti klima i da će se sve mladići koji su otišli iz zemlje zbog toga što nisu hteli da učestvuju u ratu vratiti i dati svoj doprinos osvajanju slobode".

    A oni koji nisu otišli, neće biti kao crnogorski novinar zatečeni saznanjem da nisu ni znali da su osudjeni na kaznu zatvora jer se nisu odazvali pozivu za mobilizaciju pre dve godine. Ili kao mladić iz Subotice, koji je zbog zakašnjenja u povratku u vojnu jedinicu zbog vazdušne uzbune tokom bombardovanja NATO, i pored toga što je tri meseca proveo u jedinici, uhapšen godinu ipo dana nakon okončanja bombardovanja .

    Tatjana Stanković (AIM)