AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 13 JAN 2001 00:17:03 GMT

    Bezopasni uranijum!

    Priština, 12.01.2000

    Afera ''Balkanski sindrom'', koja poslednjih desetak dana zaokuplja pre svega zapadnu javnost, reklo bi se da je u prvom redu ''osiromašio'' brojna prijateljstva i alijanse širom Evrope, a Kosovo nakon dužeg vremena dovelo na prvim stranicama novina i u centar pažnje međunarodne zajednice. Smrt šestorice italijanskih vojnika koji su služili u mirovnim Misijama na Balkanu od posledica leukemije, bio je i početak velike buke zbog moguće opasnosti povećane radioaktivnosti i na Kosovu, odnosno straha po zdravstveno stanje vojnika mirovnih snaga i civilnog stanovništva. Tokom kampanje bombardovanja srpskih ciljeva na Kosovu, NATO je, kako su priznali njegovi predstavnici, u više navrata koristio municiju sa osiromašenim uranijumom, ali su odmah i odbacili svaku mogućnost da ono predstavlja opasnost po zdravlje vojnika ili civilnog stanovništva. Prema ekspertima, uglavnom američkim u Severnoatlanskoj alijansi, sam termin ''osiromašeni uranijum'' govori da nije reč o velikoj količini prilikom njegove upotrebe.

    I Misija OUN na Kosovu je iznela da nema informacija o povećanom stepenu radioaktivnosti i da su ''analize dokazale da broj slučajeva obolelih od leukemije i drugih kanceroznih bolesti nije povećan tokom poslednje četiri godine na Kosovu''. Čak, prikupljeni podaci u Univerzitetskom kliničkom centru u Prištini govori o padu obolelih od leukemije u 2000-toj godini. Lokalni stručnjaci, kao i eksperti Misije OUN su odbacili ''svaku povezanost između osiromašenog uranijuma i kanceroznih stanja, bilo to kod međunarodnog osoblja, bilo kod civilnog stanovništva''.

    Aministrator OUN za Kosovo, Bernar Kušner je izjavio: ''Ne vidim ovo pitanje kao hitan problem, ali želim da budem jasan i ozbiljan pošto se radi o mogućoj pretnji po zdravlje ljudi''. Kušner je posetio Klinu, gde je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom i prisustvovao merenju radioaktrivnosti pogođenih ciljeva i okolnog zemljišta. Merenja su vršili italijanski stručnjaci, koji su ustvrdili da je na tim lokacijama nivo radioaktivnosti u granicama normale. Nakon toga Kouchner je izjavio da kao francuski bivši ministar zdravlja ipak sa ozbiljnošću prilazi ovom pitanju. On je izneo i činjenicu da je nemoguće doći do preciznih podataka o ukupnom zdravstvenom stanju stanovništva Kosova, jer u državnoj bolnici ne postiji precizna dokumentacija, ne isključujući mogućnost da su eventulani oboleli građani pomoć zatražili po privatnim zdravstvenim institucijama ili pak u inostranstvu, o čemu ne postoje nikakvi podaci. Kušner je jedan od inicijatora da na Kosovo dođu nezavisni stručnjaci koji će ispitati nivo radioaktivnosti, kao i da Svetska zdravstvena organizacija pomogne ovdašnjim zdravstvenim ustanovama oko ispitivanja zdravstvenog stanja lokalnog stanovništva od mogućih posledica korišćenja osiromašenog uranijuma. Cilj ovoga je kako je sam isticao izbegavanje nepotrebnih špekulacija.

    Politički predstavnici kosovskih Albanaca su insistirali da se u ekspertske ekipe koje vrše ispitivanja ne uključuju osobe iz onih zemalja koje su najviše pravile buke oko ovog pitanja, a za koje veruju da je više stvar političke propagande. Predsednik DSK Ibrahim Rugova, bio je na čelu najoštrijih reakcija. On je izjavljivao da se što pre moraju objaviti rezultati i izveštaji inostranih eksperata kako bi se stalo na kraj raznim špekulacijama, iznoseći i lični stav da se radi o smišljenoj ''propaganda onih krugova i zemalja koje su bile protiv vazdušne kampanje NATO i koje su protiv slobode i nezavisnosti Kosova''. Kosovskoj javnosti je ovakav stav bio zanimljiv i zbog činjenice da je izgovoren nakon razgovora sa italijanskim zamenikom ministra odbrane Markom Minitijem, predstavnikom zemlje koja je Rugovi tokom intervecije NATO pružila utočište. Generalni stav albanskih političkih predstavnika je da je priča o uranijumu nanela dosta šteta Kosovu i da ima za cilj odlazak NATO vojnika sa Kosova. Predstavnik Alijanse za budućnost Kosova, Jonuz Saljihaj, je izjavio da je ''podignuto mnogo prašine ni zbog čega, a da se istovremeno zaboravljaju teški problemi koji štete zdravlju stanovništva''. U tom kontekstu on je pomenuo i prehrambene artikle koji stižu na Kosovo bez ikakve kontrole ili pak građevinski materijal iz bivšeg Sovjetskog Saveza za koji se tvrdi da je radioaktivan...

    Pitanje osiromašenog uranijuma je pokrenuto novembra prošle godine kada su eksperti OUN za zaštitu okoline registrovali osam lokacija sa povećanim prisustvom uranijuma i to u Južnom i Zapadnom regionu Kosova. Međutim, nakon poslednjih istraživanja veruje se da postoji više od 100 takvih lokacija, od kojih se 30 nalazi u miniranim poljima i gde je pristup stručnjacima onemogućen. Ipak, nakon brojnih zahteva, planira se da se zone sa povećanim prisustvom radijacije 'izoluju''.

    Nove ekipe domaćih i međunarodnih stručnjaka su započeli kampanje istraživanja mogućih kontaminiranih mesta širom Kosova, dok se obeležavanje takvih mesta vrši sukcesivno, u zavisnosti od zahteva Vlada zemalja čiji se vojnici nalaze u mirovnoj Misiji na Kosovu. Dok s jedne strane gotovo svakodnevno stižu eksperti raznih zemalja i vrše ispitivanja zdravstvenog stanja njihovih vojnika (do sada nisu ustanovili nijednog obolelog) eksperti obučeni u belim odelima i sa maskama nastavljaju da tragaju za ''balkanskim sindromom'' pred očima javnosti, koja nestrpljivo očekuje da sazna ''da li je ovaj sindrom prevazišao opasnost 'ludih krava'''. Stručnjci dolaze i odlaze, određuju rokove za kompletiranje zvaničnih izvešataja i najveći broj njih već tvrdi da je ''nivo radioaktivnosti na Kosovu 1000 puta ispod dozvoljenog''. Za sada su i sve tvrdnje o obolevanju pripadnika mirovnih snaga kao posledice zračenja osiromašenog uranijuma odbačene jer, kako tvrde radiolozi, "da bi se registrovali prvi simptomi takvog uticaja potreban je period od dve do tri godine". Ovde se često navodi da broj vojnika obolelih od leukemije nije zabrinjavajući. Na primer, odgovorni u Ministrastvu odbrane Francuske su izjavili da je četiri njihova vojnika, koji su služili na Kosovu obolelo od leukemije. Ako se ima u vidu da je na Kosovu služilo 20 hiljada vojnika iz ove zemlje, četiri slučajeva ne može biti čvrst dokaz da su oni ''oboleli na Kosovu''. Neki vojni analitičari smatraju da se mora ispitati i kroz kakvu su obuku prošli vojnici iz zapadnih zemalja pre nego što budu uključeni u neku od Mirovnih misija...

    Ipak, NATO i dalje priprema nove Izveštaje i slanje stručnih ekipa koje bi dokazale ''osetljivoj'' zapadnoj javnosti da na Kosovu nema opasnosti po njihove vojnike. Severnoatlanska Alijansa je svojevremeno na jedvite jade ubedila javnost zemalja članica za pokretanje kampanje protiv srpskih vojnih ciljeva u do tada njihovoj "najvećoj humanitarnoj operaciji". U tom smislu nisu iznenađujuće i optužbe na račun nekih evropskih vlada da pokušavaju da zadaju udarac sevrnoatlanskoj Alijansi. Kosovska štampa, inače, redovno prenosi pisanje inostranih novina oko ''balkanskog sindroma'' kao i novinara koji beleže izjave iz sedišta NATO koji direktno upiru prst na Beograd, koji po njima namerno pokreće ovu temu (zajedno sa svojim evropskim prijeteljima) birajući i poseban trenutak. U tom sklopu je i izjava portparola UNMIK-a Suzan Manuel, koja je kazala da nije jasno zbog čega se diže ovolika galama kada je ekspertski tim OUN još novembra prošle godine na posebnoj Konferenciji za štampu preneo da je ustanovljeno više kontaminiranih lokacija na Kosovu, čudeći se što tada ovaj podatak nije izazvao nikakvo interesovanje.

    Bilo kako bilo, ovo je najburnija ''afera'' od ulaska mirovnih snaga na Kosovo, koja izgleda da nije mnogo uplašila međunarodno osoblje. I ovdašnje civilno stanovništvo izgleda spokojno, kao da se to dešava u nekoj dalekoj zemlji...

    AIM Priština, Arbnora BERISHA